Početna Arhiva Kontakt
   
IN-OUT
 
 
 

 

 


Roman u nastavcima

Momčilo Stojanović

Počasni građanin

DRUGI DEO

13.

Sredinom avgusta, u selo Radojevo dovukao se nekakav džip sa prestoničnom registracijom. Četvoro putnika, tri muškarca i jedna žena, najpre su obišli česmu u Spasićevom dvorištu, popili po gutljaj-dva, umili se i napunili jednu plastičnu flašu vodom. Odatle su sišli na potok koji preseca selo, gledali tu nešto, da bi i odakle uzeli vodu, biće kao uzorak za neko ispitivanje. Potom su se izvezli iznad sela, do mesta gde se potok obrušava u vodopad, dokle je džip i mogao da ide. Vodopad nije veliki, ali je svejedno impresivan, a njegov šum dopire čak do sela. Sve dotle seljaci su kako-tako mogli da prate rad ovih istraživača, ali čim su oni zašli iza vodopada, gde je bila gusta šuma, nestali su i iz vidokruga. Biće da je prošlo bar pola sata kad su se ponovo pojavili, sad na kosini obrasloj samo sitnim i zakržljalim rastinjem. Nešto su i tu merkali, proveravali, koristeći nekakve čudne instrumente. Unuk predsednika mesne zajednice Bogdana Radojevića, šesnaestogodišnji Dragče, koji im se najviše približio, tvrdio je da su koristili i rašlje!

Istraživači su se zadržali na terenu nekoliko sati, premeštajući se s mesta na mesto. Išli su uzbrdo i nizbrdo, spuštali se u jaruge, posebno kad bi spazili neki izvor. Onda su se ponovo zaputili duž potoka naviše, valjda da dopru do njegovog izvora, ali dotle nisu dospeli jer im se isprečila nepristupačna klisura. A zbog krševitog i strmog terena, nisu mogli ni da nastave ka grebenima i vrhovima Suve gore.

Radojevčanima je odmah bilo jasno da su to stručni ljudi koji su specijalno došli da istraže i nadzemne i podzemne vode na obroncima njihove planine. Znači, počelo je! Oni Amerikanci su znali šta hoće. A bogme, brzo su se snašli i oni, Radojevčani, na vreme se organizovali, pa kod gradonačelnika. Sad, neka im je bog na pomoć. Od ovoga nešto mora da ispadne.

Seljaci slove za neuke, a uvek ispadne da znaju znanje. Istraživači su zaista ispitivali ima li vode pod planinom i koliko, a predstavljali su Institut za podzemne i mineralne vode iz prestonice. Predvodio ih je lično direktor Instituta dr Petar Mutivoda. No, šta su zaključili na licu mesta, a šta će naknadno utvrditi kad prouče pokazatelje i uzorke, zasad će ipak ostati samo njihova tajna. Da su se držali tajnovito, bilo je očigledno i samim tim što nisu ništa saopštili meštanima na povratku kroz selo. Štaviše, nisu se zadržali ni u samom Domanovićgradu, niti su posetili gradonačelnika, naručioca analize na kojoj rade. Zašto su se tako ponašali? Jednostavno, Institut nije želeo da trči pred rudu; čekao je da se završi tender, pa da onda izađe sa rezultatima.

14.


Pre raspisivanja tendera, morala se obrazovati tenderska komisija. Za njenog predsednika gradonačelnik Radiša Šopalović je planirao svog savetnika Srećka Srećkovića. Imao je u vidu i još dvojicu iz svoje stranke. Preostala dva člana prepustio je svom zameniku Zlatanu Priševiću, odnosno njegovoj stranci. Koliko da ispoštuje koaliciono partnerstvo, više datu reč Majklu i Dejvidu. U jednom od susreta, naime, oni su pomenuli da bi voleli da se gradonačelnik redovno konsultuje sa svojim zamenikom oko radojevske vode, budući da im je on prvi ponudio saradnju. A tu je i njegova ćerka Zlatica, dodao je kao u šali Dejvid. Bivšem advokatu Šopaloviću nije trebalo dvaput ponoviti: odmah mu je bilo jasno da iza toga stoji prevejani Prišević, koga se ne možeš otresti kao da je čičak.

Čim je obrazovana tenderska komisija, Srećko Srećković je istog trenutka obavestio Institut za podzemne i mineralne vode, a pro forme i još dva instituta – jedan za vodoprivredu a drugi za melioraciju – da i oni dostave svoje ponude. Institut direktora Petra Mutivode već je imao spakovanu ponudu i ekspresno je prosledio tenderskoj komisiji u Domanovićgradu. Ali time se nije mnogo dobilo na vremenu jer je morao da istekne standardni tenderski rok od petnaest dana. Tenderska komisija se, naime, strogo držala procedure. Ako će leći onoliki novac iz Ministarstva finansija, i ako će mnogi koji brcaju u med olizati prste, onda ne sme da padne nikakva senka na njen rad.

Najzad je stigao taj dan kada će se otvoriti zapečaćene koverte sa ponudama. Svi zainteresovani okupili su se u svečanoj sali opštinske skupštine. Pored predstavnika ponuđača i lokalnih zvaničnika, te i neizbežnih Amerikanca Dejvida i Majkla, kao zastupnika zainteresovanog stranog investitora, završetak rada tenderske komisije pratili su i predstavnici sedme sile. Srećko Srećković je pred očima svih otvorio koverte, koje nisu delovale da su nešto naročito zapečaćene (možda su bile otvarane, pa zatvarane, ali ko je to video?). Onda su se članovi komisije zagledali u sadržaje, nešto se konsultovali, da bi na kraju predsedavajući, tj. Srećko Srećković, saopštio da tenderske zahteve ispunjava samo ponuda Instituda za podzemne i mineralne vode. Ostala dve ponude komisija ne može da prihvati jer instituti koji su ih poslali nisu licencirani za podzemne, već isključivo za nadzemne vode.

Direktoru Petru Mutivodi, koji je zastupao svoj Inatitut, odmah su čestitali članovi komisije, ali i njegovi konkurenti, direktori druga dva instituta, koji su odluku prihvatili kao da su je unapred znali. Valjda gledajući u bob. Učestvujući u nameštenoj igri do kraja, oni čak nisu ni krili zadovoljstvo što je sve tako lepo i bez greške izvedeno.

– Zahvaljujem se na poverenju i tenderskoj komisiji, i naručiocu tendera gradu Domanovićgradu – obratio se pred kamerama vidno zadovoljni pobednik tendera dr Petar Mutivoda. – Mi ćemo uložiti svo znanje koje poseduje naš renomirani institut da obavimo povereni nam zadatak, koji je ne samo od lokalnog, nego i od nacionalnog značaja. Polazeći od pretpostavki, koje se mogu zasnovati i na vekovnom iskustvu naroda ovog kraja, realno možemo očekivati da nam rezultati ispitivanja radojevske vode potvrde svu opravdanost njene eksploatacije, što će otvoriti veliku perspektivu ovog kraja. Bićemo ponosni što ćemo biti deo tog poduhvata.

Kratka ali nadahnuta beseda direktora Mutivode ponela je i gradonačelnika Šopalovića, koji je i sam smatrao da treba nešto da kaže.

– Ne sumnjam da će Institut za podzemne i mineralne vode uraditi svoj deo posla na najbolji mogući način. A onda stupamo na scenu mi, opština Domanovićgrad, koja neće biti sama, već će iza nje stajati i cela država. Ako bude kako očekujemo, Domanovićgrad će zakoračiti u svet, ni više ni manje nego čak u Ameriku, jer se kao partner koji je spreman da ulaže u našu vodu pojavljuje upravo renomirana američka firma Aqua Levi. S nama je ovde i njen predstavnik, sin glavnog vlasnika pomenute firme Majkl Levi. S nama je i njegov prijatelj, naše gore list, Majkl Spasić. Pozdravimo ih srpski: dobro došli!

Tog trenutka, svečana sala je uistinu delovala svečano. Aplaudiralo se, uzvikivalo, klicalo – i tenderskoj komisiji na čelu sa Srećkom Srećkovićem, i direktoru Petru Mutivodi, i gradonačelniku Radiši Šopaloviću, a najviše i najglasnije mladim Amerikancima Majklu i Dejvidu. Svi su bili uvereni da prisustvuju velikom, istorijskom trenutku. To je najbolje osetio sam gradonačelnik, pa je lakonski završio:
– Živeli i posrećilo nam se! A sad vas pozivam na jedan mali koktel.

nazad