Početna Arhiva Kontakt
   
IN-OUT
 
DODATAK
 
 

 

 


Intervju

  Fabricio Karamanja,
italijanski aforističar i antologičar

Srpski aforizam je
iz druge galaksije

Čitajući srpske aforizme, činilo mi se da čitam nešto što nikad ranije nisam čitao, nešto što je izgledalo kao da dolazi iz druge galaksije,
jer su misli srpskih autora tako snažne i originalne.

Fabricio Karamanja (Torino, 1969) je italijanski aforističar, naučnik, esejista, prevodilac i antologičar. Sa više od 400 radova (koji sadrže preglede, recenzije, kritike, intervjue i prevode), on je prvi put upoznao italijansku publiku sa vodećim savremenim piscima aforizama u svetu. Priredio je i objavio nekoliko antologija aforizma, uključujući i Antologiju savremenog srpskog aforizma i The New Italian Aphorists, antologiju savremenog italijanskog aforizma (u italijansko-engleskoj dvojezičnoj verziji), koja je objavljena u Sjedinjenim Američkim Državama. U saradnji sa Italijanskom asocijacijom za aforizam organizovao je nekoliko značajnih knjževnih i umetničkih događaja (među kojima i dodelu nagrade na međunarodnom konkursu “Torino in sintezi” srpskim aforističarima Aleksandru Baljku, Zoranu T. Popoviću, Vesni Denčić, Slobodanu Simiću i Aleksandru Čotriću) i doprineo je nastanku prvog kratkog filma o aforizmu.

Kao pisac aforizama Fabricio Karamanja debitovao je 2009, objavljivanjem knjige “Kapljanje” (Contagocce). Sledeća zbirka aforizama pojavila se 2012. godine i nazvana je “Svilene linije” (Linee di seta). Njegovi aforizmi pojavili su se u nekoliko međunarodnih časopisa i antologija i prevedeni su na jedanaest jezika, uključujući engleski, francuski, španski, srpski, poljski, rumunski, albanski, bugarski, makedonski, ruski i arapski jezik. Godine 2011. za svoje aforizme dobio je nagradu "Nadži Naman", koja se dodeljuje u Libanu, i to je jedna od najvažnijih književnih nagrada u arapskom svetu. Nosilac je i priznanja “Zlatni krug”, Beogradskog aforističarskog kruga, za afirmaciju satire u svetu.

Pre nekoliko godina u uglednom italijanskom časopisu “Samga” Karamanja je napisao da "nekoliko stotina kilometara od Italije, u Srbiji postoji jedan od najvitalnijh književnih pokreta u Evropi - Beogradski aforističarski krug”. Po Karamanji postoji sličnost između francuskih i belgijskih nadrealista i srpskih satiričara, s tom razlikom što "nadrealisti nemaju snagu i književni kvalitet srpskih aforističara". Časopis “Samga” ukazuje, međutim, da srpska aforistika nije dovoljno poznata u Italiji i poručuje: “Ako se dogodi da neko od mnogobrojnih srpskih aforističara dobije Nobelovu nagradu, biće to, ovde u Italiji, iznenađenje kao 1996. kada je ovo priznanje osvojila tada malo poznata poljska književnica Vislava Šimborska”.

* * *

ETNA: Gospodine Karamanja, kako ste se zainteresovali za srpski aforizam? Šta Vas je motivisalo da 2012. godine u Torinu objavite Antologiju srpskog aforizma na italijanskom jeziku (Afocalypse – Antologia dell’aforisma serbo contemporaneo)?

KARAMANJA: Moje prvo interesovanje za srpski aforizam javilo je posle intervjua Aleksandra Čotrića u „Njujork tajmsu“ 2007. godine. Pročitao sam na stotine autora aforizama svake epohe, od Hipokrata do Kanetija, preko Larošfukoa i Lihtenberga, ali sam se tada prvi put sreo sa oblikom aforizma koji nije imao sličnosti sa drugim vrstama. Da, tačno je, srpski aforizam mnogo duguje Stanislavu Ježiju Lecu, ali se od njega odvojio, u sadržaju i stilu. Čitajući srpske aforizme, činilo mi se da čitam nešto što nikad ranije nisam čitao, nešto što je izgledalo kao da dolazi iz druge galaksije, jer su misli srpskih autora tako snažne i originalne. Na početku sam napisao neke članke na mojoj veb stranici https://aforisticamente.com/, ali sam tada shvatio da je potrebno raditi na objavljivanju antologije kako bi se Italijani upoznali sa vašim najreprezentativnijim autorima.

ETNA: Odličan ste poznavalac evropskog aforizma. Šta je differentia specifica, odnosno ono što razlikuje srpske aforizme od aforizama u drugim državama i jezicima?

KARAMANJA: Srpski aforizam mnogo se razlikuje u odnosu na aforizme iz drugih zemalja. Pre svega, srpski aforizam je proces kolektivnog pisanja u kojem stotine autora čitaju jedni druge i dele svoje rečenice putem radija, novina, književnih nagrada i tako dalje. U Italiji pisci aforizma su malobrojni, žive u izolovanim „kulama“ i nemaju kontakte sa drugim autorima. Drugo, srpski aforizam nije samo književna i stilska vežba, jer se rađa unutar političke i društvene stvarnosti koja ga okružuje. Srpski aforizam je rođen u umu, ali prolazi kroz srce (a ponekad i kroz krv i jetru). Aforizmi autora iz drugih zemalja često su jednostavne i hladne mentalne vežbe koje traže šalu ili paradoks kao cilj samima sebi. Aforizam vaših autora nije samo to: on je ogorčenje protiv negativnosti, udar elektro-šoka, „mitraljesko gnezdo“, kako piše jedan autor. Srpski aforizam je kopanje po tami duše i istraživanje zla sveta. Zatim, postoji još jedna prepoznatljiva karakteristika srpskog aforizma - crni humor. Nigde na svetu nisam našao ovakav poseban oblik sarkazma. To je humor u kome se smeje da se ne bi plakalo.

ETNA: Koliko su Vam aforizmi pomogli da bolje razumete komplikovane odnose ljubavi i mržnje između naroda i država na tlu bivše Jugoslavije, odnosno celog Balkana?

KARAMANJA: Jedan od najgledanijih filmova u Italiji zove se "Dolazak na svet", a zasnovan je na romanu italijanske književnice Margaret Mazantini. Veći deo filmske radnje odvija se u Sarajevu, u vreme građanskog rata. Već sam znao osećanja ljubavi i mržnje koja su opisana u filmu, jer sam prethodno čitao srpske aforizme. Ukratko, srpski aforizmi opisuju složenu društvenu stvarnost, a u njihovom kratkom i bljeskovitom izrazu koncentrisana su kompletna proučavanja i knjige istorije i sociologije o onome što se dogodilo na Balkanu. Ovo je snaga aforizma.

ETNA: Koju reakciju čitalaca, novinara ili kritičara posebno pamtite kad se pojavila Antologija srpskog aforizma na italijanskom jeziku?

KARAMANJA: Smatram da je srpski aforizam jedan od glavnih evropskih književnih pokreta. Ipak, reakcija u Italiji bila je mešovita: veliki entuzijazam kod čitalaca i pisaca aforizama (o čemu govori i Međunarodna nagrada za aforizam 2016. godine u Torinu, dodeljena srpskim autorima) i hladnoća autora i predstavnika drugih književnih žanrova. Mislio sam da aforizam ima šansu da postane poznat u Italiji, međutim, drugi književni žanrovi, kao što su roman, poezija ili esej, „ograničavaju“ aforizam i tumače ga kao manje literarni žanr.

ETNA: Satira je kao književni rod nastala u Starom Rimu. Italijanska književnost dala je svetu mnoga velika imena (od Dantea do Darija Foa). Kako ocenjujete današnju italijansku satiričnu scenu, a posebno aforistiku?

KARAMANJA: Kao što sam već rekao, u Italiji su pisci aforizama malobrojni. A većina italijanskih autora objavljuje u manjim izdavačkim kućama, u tišini, izvan interesovanja štampe i književne kritike. Godine 2014. osnovali smo Italijansku asocijaciju za aforizam, s ciljem da promovišemo književni žanr aforizma u Italiji, ali to je veoma težak i nezahvalan posao, jer se sukobljavamo sa stvarnošću i kulturnim sistemom koji ne zna za aforizam, a on to ne razume i, možda, čak i ne želi da razume. Kada razgovaram s nekim značajnim književnim kritičarima, shvatam da vrlo malo znaju o aforizmu. Njihovo znanje zaustavlja na Larofšukou, Lihtenbergu, Vajldu, Ničeu, Krausu, Sioranu i Flaijanu. Oni ignorišu veliku raznolikost i heterogenost aforizma i ne shvataju da u mnogim zemljama sveta postoje veoma važni savremeni aforistički pokreti. Kao da je u Italiji došlo do zatamnjenja aforizma. Govori se samo o prozi, poeziji i filozofiji.

ETNA: Osim Antologije srpskog aforizma, priredili ste i autorske knjige i antologije aforistističara iz Finske, Španije, Rumunije, Italije... Da li Vam je interakcija i rad na ovim knjigama bila inspiracija za Vaše stvaralaštvo?

KARAMANJA: Verujem da svaki autor koji želi da se oproba u aforističkom pisanju mora prvo da pročita (i to mnogo) knjiga aforizama. Nezamislivo je pisati aforizme bez prethodnog čitanja autora aforizama iz prošlosti i sadašnjosti. Veoma često autori početnici i amateri šalju mi svoje aforizme u kojima pronalazim mnogo opštosti i banalnosti. A kada nekome od njih postavim pitanje: "Da li si pročitao knjige Larošfukoa, Krausa, Siorana?", skoro uvek mi odgovaraju: "Ne, nikada ih nisam čitao". Moj odgovor je uvek isti: "Da si pročitao ove autore, ne bi napisao ove banalnosti”!

Inspiracija je mnogo manje važna u aforizmu, nego u drugim literarnim žanrovima (kao što je poezija). Teorija i znanje o aforizmu su mnogo važniji. Bez tehnike se ne može napisati dobar aforizam.

Došao sam u fazu sopstvenog kreativnog stvaralaštva radeći na studijama i objavljujući antologije pisaca iz Finske, Španije, Rumunije, Italije... Bilo je to veoma važno za mene. Upoznao sam se sa novim jezicima i modelima pisanja. Taj rad mi je otvorio um za oblike koje nikada ranije nisam doživeo. U Finskoj, na primer, otkrio sam aforizme - triplete, odnosno grupe od tri ili više aforizama koji su povezani i dopunjuju jedni druge. U Rumuniji sam otkrio žanr satiričnog epigrama. U Španiji sam otkrio narativni aforizam, i tako dalje. Svaka od ovih zemalja dala je nešto novo mojoj aforističkoj kulturi i obrazovanju.

Mogu to reći, pomalo čitajući i pišući aforizme, mislim, sanjam, jedem - aforistički!

­ Razgovarao:
Aleksandar Čotrić
 


- 10 -