Početna Arhiva Kontakt
   
IN-OUT
 
DODATAK
 
 

 

 


Nove knjige ­

Virus kritičkog mišljenja

Dah duha
Veljko Rajković
 Antologija aforizma
Autorsko izdanje - Podgorica, 2018.

U javnosti koja je oblikovana lažnim ogledalima, aforističari koji su se našli u Rajkovićevoj Antologiji, prevashodno u satiričnom usmerenju, deluju kao kritičko ogledalo, kao kritička javnost. U njoj su se našli najdarovitiji umetnici aforizma iz nekadašnje zajedničke države. Tu su stvaraoci iz Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Makedonije i Slovenije. Antologičar, aforističar i satiričar Veljko Rajković nije ih prepustio kulturi zaborava kojoj smo, nažalost, skloni i koju odavno upražnjavamo. Naprotiv, on ih je uvažio logikom pouzdanog vrednovanja, sa odgovornošču savesnog selektora i kritičara koji poznaje dušu aforizma.

U središtu vidnog polja odabranih aforističara našlo se vreme koje stagnira ili ide natraške. To je “progres” kao društveni sunovrat. Videli smo da aforističare ponajviše interesuje naličje stvarnosti izokrenute naglavačke. Zato se i trude da dobro vide celinu haotičnog realiteta - da proniknu u područja njegovog iracionalizma i da prepoznaju surovu snagu svih izopačenosti, individualnih i kolektivnih. U Dervišu Meše Selimovića nalazimo o tome i deo istorijskog saznanja: ”Ni skim istorija nije napravila takvu šalu kao s nama”. Ova ocena bi bila potpunija da su reč šalu pratile reči sprdnja i tragedija.

Naš istorijski udes bilo je teško pratiti bljeskom ironije, kalamburom humora i prostodušnim smehom najviše stoga što se društvena stvarnost našla u blizini tragičnog i ružnog, pa je bilo suženo pulsiranje smehotvorstva i humora. Zna se da osećanje humora imaju zdrave osobe, normalni ljudi. Nepotkupljiva kritička javnost priziva kreativnu i kritičku snagu satire. U njenom prisustvu, istina ne deluje kao privid u mrkloj noći i kao nestvaran prizor. Valja se setiti i mišljenja Isidore Sekulić da tragika donosi katastrofu i haos, a humor uspostavlja red i mir u haosu. To se odnosi i na satirični diskurs. Satiričar je vizioterapeut!? Tako je pisao aforističar Vuk Gligorijević. U svakom slučaju, humor je atak na rigidnost, uštogljenost i umišljenost. Zato ima i terapeutsko i kritičko značenje. To isto važi i za satiru, u čijem je vlasništvu ključ kojim se otključavaju brave iza kojih se istina skriva. A satira i kad se šali, šali se vatrom gneva. Humorista puca manevarskim,/a satiričar bojevim mecima. To je aforizam Žarka Petana, koji je razgraničio humor i satiru, mada su sva razgraničenja, ipak, uslovna bar kad je reč o umetnosti aforizma.

Aforizmi Rajkovićevih izabranika deluju kao laserski zraci u mračnoj komori. Oštroumni i sumnjičavi, aforističari istražuju prisustvo karikaturalnog i u društvenim pojavama i u ljudskim situacijama i u čovekovom karakteru. Ovi aforističari nisu samo slobodni ljudi već i stvaraoci od savesti i karaktera. Zato i nisu ni plašljivci ni prevaranti. U stvari, ponajviše su pobunjenici, buntovnici i umom i srcem. Kao žiške koje su se našle u njihovom unutrašnjem požaru, kao gorke i otrovne pilule koje leče, njihovi aforizmi sežu do razložne kritičke misli koja svojom kreativnom subjektivnošću brani viziju sveta i smisao postojanja svojih autora, stvaralaca koji su uvek neskloni, čak i do isključivosti, zločiniteljima, koji ne znaju ni za stid ni za dostojanstvo. Pristašama nesnosne ideološke tupavosti i simulirajućeg patriotskog i šovinističkog ludila polusveta priređuju subverzivnu negaciju. Sa strašću pobunjenog satiričara, ma koliko da pripada manjinskoj grupaciji koja se nalazi na margini, ne posustaje u snazi nepristajanja i razboritosti protivljenja.

Satira i satirični aforizam pripadaju kulturi u kojoj se, umetničkim majstorstvom i artističkom imaginacijom, uspostavlja kritičko nepristajanje na degradaciju ljudskog postojanja i izobličavanje čovekove prirode. Zato se ona i pojavljuje kao "prestup" i kao "prekršaj" u odnosu na represivni sistem društva i čovekovu unutrašnju neslobodu, kao osmišljeno protivljenje političkom, ideološkom, estetskom i moralnm dogmatizmu. U viziji satiričara sadržana je nepotkupljivost misije koja brani individualitet, razlike i totalitet. Satirični iskaz temelji se na ironijskoj degradaciji bezobzirnih vlastodržaca, žestini žigosanja i hiperboličnom ismejavanju i nemilosrdnoj optužbi posrnulog sveta. Aforističari, koji misle svojom glavom i slušaju svoj unutrašnji glas, suprotstavljaju se banalnom dekoru svakodnevlja i gluvom dobu sveopšte krize. I u satiričnom aforizmu, pored odbrane slobode, prepoznatljivo je nastojanje da se dosegne istina, ali i da se približe savest i razum kao zavisne vrednosti.

A, društvo koje sprečava bujanje satire – oskrnavilo je nevinost istinoljublja. Ono je na taj način ukinulo važnu formu opiranja zlu i destrukciji. Političke demone savremenosti posebno apostrofiraju majstori satiričnog aforizma. U vreme naše ekstremne krize, koja još traje, umetnici aforizma bušili su prljavi balon zastarelog društva. Njihovi aforizmi postali su virus kritičkog mišljenja. I kad god je usahla kritička javnost, gerila naših aforističara očitala je svima lekciju iz građanske neposlušnosti. Njihove kritičke refleksije svedoče da se može dijagnostifikovati i svet okrenut naopačke. Tako je aforizam, u nas, postao i najbritkija kritička reč, kao što je Koraksova karikatura najubojitiji politički komentar.

Decenijama su aforističari, sada prisutni u ovoj Antologiji, opstajali kao graditelji kritičkog mišljenja i opozicione, alternativne javnosti. Poslednjih godina, u vreme ekstremne krize, pojavila se plejada aforističara – nepomirljivih kritičara zatvorenog i autokratskog društva. Njihova pobunjenička energija, kao čin satiričnog mišljenja u kojem je dominirala ironija, podrugljivost i dosetka, osporavala je politiku zlodela i zločina, ismejavala vlast koja je poništavala slobodu, istinu i zakon, izvrgavala ruglu moralno neosetljivu podaničku svest. Bile su to snage nepristajanja na svud prisutnu deponiju banalnosti i političke apsurdizme. Ni danas nikako da se napravi iskorak iz zastarelog do modernog društva. Zato je i sada aktuelan i podsticajan davno izrečen aforizam Ljubiše Manojlovića: Gde nema satire/ili je mnogo vrlina ili malo slobode. Teško je reći da li je u nas manje vrline ili slobode.

Ratko Božović

IZBOR AFORIZAMA


Čvoruga na glavi?
Spomenik izdvojenom mišljenju!
Ljubiša Manojlović (Kragujevac)

Ne trčite za ženama,
da se ne sudarite
sa onima koji od njih beže!
Dušan Radović (Beograd)

Ćutim kad stariji pričaju.
Volim da slušam kad neko laže.
Mitar Mitrović (Beograd)

Nevinost je teško sačuvati,
jer se brani na malom prostoru.
Savo Martinović (Beograd)

Kako sam se nadavala,
dobro sam se udala.
Rade Jovanović (Užice)

Kad je istina u centru pažnje,
obilaznica je u centru moći.
Ilija Marković (Novi Sad)

Satira je veština da se biranim rečima
nekome kaže da je govno.
Rastko Zakić (Beograd)

Onaj kojem je potrebna operacija mozga,
ovde je, najčešće, mozak operacije.
Radivoje Bojičić (Beograd)

Istakao sam se na nudističkoj plaži.
Plivao sam bolje od ostalih.
Milan Todorov (Petrovaradin)

Volim seks
i rado ga se sećam.
Milan Beštić (Beograd)

On bi i rođenu majku prodao,
ali ne po svaku cenu.
Jedna je majka!
Aleksandar Baljak (Beograd)

Sreo sam profesora posle trideset godina.
Poznao sam ga po kaputu.
Zoran T. Popović (Pančevo)

Odveo sam je pred matičara.
Ni on je neće.
Rade Petković (Beograd)

Diplome možda jesu lažne,
Ali je tupav poglediskren.
Vesna Denčić (Beograd)

Glasački listići se broje noću.
Dok pošten svet spava.
Ninus Nestorović (Novi Sad)

Nije tačno da se svi u vladi prave ludi.
Neki su i prirodno obdareni.
Aleksandar Čotrić (Beograd)

Prijavite nasilje nad životinjama.
Nemojte da roštiljate bez mene!
Miodrag Stošić (Beograd)

Muškarac, pre braka, skida zvezde s neba.
Posle mu je teško i sijalicu da promeni.
Srđan Dinčić (Sremska Mitrovica)

Dobijena bitka pripada generalu,
a izgubljena njegovoj diviziji.
Mijo Miranović Grof (Berane)

Privilegije su počele na Golom otoku.
Svaka soba imala je pogled na more.
Radomir Racković (Podgorica)

Živjela radnička klasa,
na čelu sa znojem!
Ilija Lakušić (Podgorica)

Na večeri za dvoje, on je jeo za troje,
a ona pričala za četvoro.
Dragan Koprivica (Podgorica)

U mojoj porodici
još jedemo tri puta dnevno.
Ja ručam!
Veljko Rajković (Podgorica)

Satira?
To su makaze
kojima neposlušni šišaju nedodirljive.
Višnja Kosović (Herceg Novi)

Drugarice, sudeći po vašim atributima,
u vašem perfektu je bilo mnogo subjekata!
Vladan Čizmović Čiki (Nikšić)

Dok sam bio mlađi, gutao sam knjige.
Sada nemam što da jedem.
Dejan Tofčević (Podgorica)

Danas se djeca rađaju s fakultetom.
Čim mama zatrudni, tata kupi diplomu.
Bojan Rajević (Cetinje)

Smanjiti državnu administraciju,
znači odreći se mnogih rođaka.
Borislav Mitrović (Banja Luka)

Turci su bili bolji.
Oni su uzimali po neki danak,
a ovi nam uzeše silne godinice.
Bojan Bogdanović (Zenica)

Zahvaljujući diplomatiji, nisu svi izginuli.
Ostali su oni koji su vodili pregovore.
Jovo Nikolić (Ugljevik, Bijeljina)

Onaj koji po drugi put stane na ludi kamen,
ili je lud ili je od kamena.
Miladin Berić (Banja Luka)

Imate pravo na advokata po službenoj dužnosti,
ali sudiju morate sami platiti.
Ekrem Macić (Konjic)

Ne tražim više djevojke sa velikim grudima.
Našao sam sebi ravnu!
Stanislav Tomić (Zvornik)

Optužen za blud,
pop zadiže mantiju i učini demantiju.
Božo Marić (Banja Luka)

Aforizme mogu pisati i glupi i pametni.
Obojica će imati čitatelje!
Zdenka Heršak (Zagreb)

Te večeri bio sam pijan kao majka.
Nakon devet mjeseci, postao sam otac.
Tomislav Supek (Zagreb)

Poltron?
To je ništa koje postoji.
Zlatko Stipančić Aurel (Zagreb)

Čovjek se probija dok je mlad.
Kasnije pazi da se mladi ne probiju.
Pajo Kanižaj (Zagreb)

SATIRA JE NEMOĆNA NADMOĆ!
Jandre Drmić (Zagreb)

Kultura bi imala novca,
kada bi vlasnici novca imali kulture.
Robert Marić (Split)

Pametni su pobjegli u inostranstvo.
Od onoga što je ostalo, napravili smo vladu.
Vasil Tolevski (Skoplje)

Najgore godine za nas su kao vino.
Kada prođu, postaju stara dobra vremena.
Vitomir Dolinski (Struga)

Rekao je sudbonosno DA!
Kasno je shvatio da je previše govorio.
Ljupka Cvetanova (Štip)

Kupio sam najskuplje uže da se objesim.
Jednom se živi!
Marjan Angelovski (Skoplje)

Epitaf kukavici:
Počivaj u miru kao što si počivao u ratu!
Žarko Petan (Ljubljana)

Izbor aforizama: Veljko Rajković

- 7 -