Početna Arhiva Kontakt
   
IN-OUT
 
DODATAK
 
 

 

 


Piše: Vitomir Teofilović

Prevodivost aforizama

Skica za pristup temi

Što je neka književna forma oslonjenija na specifičnost izraza i dalja od usmenog, kolokvijalnog diskursa, teža je za prevođenje. Najzahtevnije u tom pogledu su poezija i aforizam jer najviše koriste igru reči i smisla, poigravanje i sa standardnim govornim obrascima i sa ustaljenim značenjima. O specifičnosti prevođenja poezije napisane su mnoge studije, delikatnošću prevođenja aforizama malo se ko bavio.

Posredan test prevodivosti nekog teksta je njegova podatnost prepričavanju – što je mogućnost da se tekst bez velikog značenjsko-stilskog gubitka predoči drugim rečima, njegova prevodivost je lakša, i obratno. Kad je reč o najkraćim formama, najčešće se dovode u vezu narodne izreke i aforizmi. Odmah uviđamo krupnu razliku – narodne izreke se lako prepričavaju, aforizmi vrlo teško, bolje reći: nikako. Pisci aforizama bezbroj puta su pri susretu sa čitaocima ili poznanicima dobijali komplimente: Sjajan ti je onaj aforizam pre neki dan u novinama ... kako ono beše? Dok je narodna izreka usmena, oralna forma, belutak sažete narodne mudrosti vajane dugim nizom godina ili generacija, aforizam je pisana, skripturalna forma. Zato izreka, to sažeto narodno iskustvo kako da se nešto radi brže i bolje, može da se kaže i varira na više načina, a aforizam ne može da se prepričava, mora da se citira jer je u njemu ne samo svaka reč već i red reči, čak i najmanji rečenični znak, na svom određenom mestu i kao takav nosilac je značenja i činilac stila.

Da bi se pojmila teškoća prevođenja aforizma, moramo se ukratko podsetiti šta je njegova bit kao književne vrste, u čemu je njegova osobenost u velikom arhipelagu književnosti. Aforizam je, najkraće rečeno, dvodelni iskaz suprotstavljenih značenja, sa paradoksom kao ishodom ili rezultantom sudara tih značenja. Navikli smo i da je duhovit, da izaziva humorni efekat, ali to nije njegov obavezni sastojak – on je i bez duhovitosti igra duha i materije: uviđa protivrečnost i tamo gde većina vidi sklad i taj zapretani, obično krupan neskad iskazuje govorno-mislenim inverzijama, diverzijama u standardnom diskursu.

Drugim rečima, da bismo uvideli značenjski zaokret smisla, unutarnji paradoks aforizma, mora standardni diskurs da se rastvori i prekomponuje i u jezičko-stilskom pogledu. Prevodilac mora da čitaocu dočara ne samo suštinu značenja, osnovnu poruku, već i jezičko-stilske finese, jer samo u zajedničkom sadejstvu semantičkog i estetskog aforizam iskazuje svoju vrednost. U protivnom, ako bi se sveo na značenje, najčešće bismo dobili truizam, opštepoznatu istinu.

Iako prvi otkriva i iskazuje izvesnu protivrečnost, aforizam to ne može da čini neposredno – inače bismo svi uviđali tu protivrečnost – već se služi inverzijom kazivanja, razgradnjom i dogradnjom sintakse, aluzijama, citatnošću, metaforama, paralelama; svim vrstama stilskih sredstava. Sve to, tu višeslojnost aforizma treba prevodilac da dočara stranom čitaocu. Dobro je što prevodioci smatraju da je preciznost (u smislu striknog, bukvalnog prevoda) veoma bitna, nije dobro što mnogi od njih misle da je to jedino važno. Zašto preciznost nije dovoljna? Zato što svaki narod, odnosno jezik, ima svoje specifične fraze, idiome i sintagme, koje istu značenjsku matricu iskazuju na vrlo različite načine. Doslovan (precizan) prevod bio bi rogobatan, kao što su bili prevodi u prvoj generaciji kompjuterskog prevođenja. Svako ko zna neki strani jezik zna koliko su različite te govorno-pisane forme i koliku zabunu mogu da učine i da predstave i pisca sa prefinjenim stilom kao aljkavog stilistu.

Prevodilac treba, dakle, da nam tu višeslojnu sažetost ne samo što preciznije i reljefnije prenese, već da iznađe i sve jezičko-značenjske analogone kako bi dočarao i književnu osobenost a ne samo satiričnu ubojitost ili ironijsku distancu pisca spram svoje mete. Naidealniji prevodilački slučaj je kad prevodilac vrhunski poznaje oba jezika i kad je i sam pisac – najbolje je, možemo slobodno reći: maestralno, prevodio srpske aforizme na nemački Milo Dor. Otišao je u svet sa odličnim znanjem našeg jezika i postao jedan od vrhunskih pisaca nemačkog govornog područja. Bio je tako volšeban prevodilac da su neki aforizmi iz njegove ruke odlazili u svet ne izgubivši ništa od svog sjaja, a bilo je i slučajeva da za nijansu i bolje zazvuče nego u originalu. Navešću upravo svoj primer. Moj aforizam, koji lično ne bih ni predložio za prevod smatrajući ga igrom reči i smisla samo na našem jeziku:  Pod zastavom higijene nastupaju i hijene još bolje je zazvučao na nemačkom: Unter der Fahne der Hygiene marschieren auch die Hiänen, pa sam nakon tog prevoda svoju reč nastupaju zamenio žešćom, militarističkom: marširaju.

Neki idiomi su ušli u najširi međunarodni opticaj, kao što je slučaj sa folklornim idiomima glavom kroz zid i pametniji popušta(ju). Odličan primer je aforizam Dejana Milojevića u antologiji Mila Dora Irren ist menschlich. Und patriotisch: Wir wollten mit dem Kopf durch die Wand, aber die Klüger sind nicht nachgegeben. U naslovu iste knjige (doslovnim aforizmom istog autora) srećemo se sa složenijom situacijom: naslov je polatinjeni nemački, gde glagol irren pravi kopču nemačkog narodnog iskustva sa latinskim, pri čemu mu latinski daje antičku rimsku pozlatu.

Neologizmi, makar se satojali i iz više reči, nisu prevodiocima problem ako im je osnovni, supstancijalni nosilac značenja opštepoznat. Ovako, u istoj knjizi, minimalistički sročen aforizam našeg satiričara S. Šaina, majstora konciznosti, glasi: Er sang der zweite Terror.

Ima fraza sličnih značenja u svakom jeziku, a koja je prava zavisi od konteksta. Primera radi, u Američkoj antologiji srpske satire i aforizma Branka Mikašinovića, Baljkovi aforizmi Ja sam za dijalog, i tačka! / Revolucija je čas istorije u prirodi. – Srđan Došljak je ovako preveo: I am for dialogue, and that’s it! /Revolution is history class outdoors. Doslovni prevod bi isto značio – koriste se iste fraze i na engeskom govornom području, ali efektnije zvuče that’s it i outdoors.

Najviše je fraza, sintagmi i idioma koji su značenjski sinonimi a imaju sasvim različitu leksiku. Drugim rečima, sasvim različitom folklornom metaforom iskazuju ista značenja. Evo dva primera. U aforizmu Milana Beštića Stisnutu pesnicu zamenila je ispružena ruka. – naša sintagma ispružena ruka, metafora za prosjačko stanje, na engleski je prevedena kao open hand. Značenjski analogon za našu sintagmu oduzeti reč u engleskom jeziku je cut short (We cut him short)...

Oni koji se ne bave prevođenjem obično misle da je prevođenje na i sa nama srodnih, slovenskih jezika, laka stvar. Jeste lakše nego sa jezika daljih jezičkih porodica, ali krije mnoge opasnosti – često iste ili slične reči i fraze imaju sasvim različito značenje. Poznati su slučajevi prevodilačkih gafova u prevođenju na ruski – upotrebljene su reči живот i конечно, koje znače stomak i dabome (naravno), a trebalo je жизњ (život) i  наконец (najzad).

Citatnost je prevodiocima lak zadatak, jer citati prevode sami sebe. Razume se, ako su deo svetske baštine. Primera radi, prevodilac je moj aforizam Biti il’ ne biti? – više se ne pitaju samo Hamleti. – takoreći vratio u original. Sasvim je drukčije sa aforizmima o aktuelnim temama, iz korpusa takozvane dežurne satire – koji su literarno zapravo novinsko-književni miks, komentari u obliku aforizma. Korifeji ove vrste aforističkih iskaza bili su Ilija Marković i Vladimir Jovićeviić Jov, a danas je najistaknutiji Dragutin Karlo Minić. Mnogi od ovih aforizama, dragocenih kao moralno-politički angažman, da bi ih stranci bolje ili iole razumeli, uz prevod iziskuju prateće objašnjenje povoda i konteksta.

& & &

U rezimeu ove skice može se reći da aforizmi spadaju u najteže i najdelikatnije književne vrste za prevođenje jer njihovu bit ne čini samo značenje već i originalnost izraza, obilato korišćenje fraza, sintagmi i idioma koji, kao semantički sinonimi mogu verbalno da budu sasvim različiti u drugom jeziku i zato se moraju za značenjske sinonime naći odgovarajući jezički analogoni. Specifičnu teškoću predstavlja strukturalna suptilnost aforizma – on je već sam po sebi morfološko-semantički mikro-forma, a čine ga manje i najmanje mikro-forme. Ne samo da je važna svaka takozvana pomoćna reč – sveza, predlog ili prilog, već i svaki znak interpunkcije – često su glavni značenjsko-estetski gradivni elementi i supstrati originalnosti aforizma upravo ti najmanji elementi – ima aforizama čiju bit predstavlja izmena postojećih stvarnosnih ili literarnih iskaza za jedno ili dva slova! Čast mi je što tom korpusu pripadaju i moji aforizmi (navodim ih ovde zbog kratkoće) „Država, to sam i ja.“ i „Avet Cezar!

Razume se, najteži su za prevođenje jezičko-stilski novumi, aforizmi koji verbalnom invencijom i imaginacijom mašte, poput vrhunske poezije, pomeraju granice postojećeg jezika i poznatih poetičkih opcija. 



DEMOKRATSKE PREVARE


Andžej Majevski (1966), pisac i ekonomista.
Živi u Vroclavu.


U totalitarizmu su uvek krivi vladari, a u demokratiji - birači.

Totalitarni sistem je lako izgraditi, jer se zasniva na idiotima.
Na sreću, lako ga je i srušiti iz istog razloga.

U demokratiji se prevare plaćaju novcem, a u despotiji - krvlju.

Političari i hijene love u čoporu.

Ne razumem rasiste, na kraju krajeva, svi dolazimo sa istog drveta.

O vrednosti nekog čoveka govori lista njegovih prijatelja,
a o popularnosti - lista njegovih neprijatelja.

Od nekih političara gluplji su samo njihovi birači.

Neverovatno je da je najuspešniji društveno-ekonomski sistem - kapitalizam - zasnovan na ljubomori, žudnji za profitom i lakomosti, dok je diskreditovani komunizam zasnovan na altruizmu, društvenoj pravdi i zajedništvu.

Rani totalitarni sistemi zasnovani su na sili, a oni u dvadesetom veku na ideji. Totalitarni sistemi u dvadeset prvom veku zasnovani su na - novcu.

Ako opljačkaš nekolicinu, postaćeš lopov.
Ako imaš mnogo veće ciljeve - postaćeš političar.

Političari se od lopova razlikuju po ciljevima.
Političari imaju mnogo veće ciljeve.

Najviše ljudi je poginulo u ime mira.

Mana glupog čoveka nije što ne razmišlja, već to što on misli da razmišlja.

U savremenom svetu pojedinac nema šta da kaže,
ali zato ima sve više mogućnosti da to saopšti.

U civilizovanim zemljama ljudi više ne moraju da ratuju.
Njihove najniže strasti zadovoljava televizija.

Onaj ko je rekao da nijedan posao nije nečastan,
sigurno nije poznavao nijednog političara.

Samo čovek može biti nehuman.

Slava postignuta za pet minuta traje pet minuta.

Politika je umetnost - donošenja pogrešnih odluka.

Političari govore o boljem sutra i, zaista, to bolje - uvek je sutra.

Političari stalno drže ruke u džepovima. I to ne svojim.

Rob sanja slobodu, slobodan čovek o bogatstvu, bogat o vlasti,
a vladar o slobodi.

Nije Kolumbo prvi otkrio Ameriku, ali je prvi patentirao pronalazak.

Za vreme Kaligule, da bi biste bili senator, trebalo je da budete konj.
Da biste danas bili poslanik, dovoljno je da budete magarac.

Ako okrenete drugi obraz, možete izgubiti lice.
Ako odgovorite agresijom, možete izgubiti glavu.

Kažu da revolucija jede svoju decu. Što je još gore - jede i unuke.

Onaj ko u životu koristi laktove, često zaboravlja čemu služi glava.

Kurtizana i političar rade isto.
Samo što ona to radi u budoaru, a on za govornicom.

Preveo sa poljskog: Aleksandar Čotrić

- 8 -