IN-OUT
 
DODATAK
 
 

 

 


CRTAM,

PIŠEM,

DIŠEM!

Uređuje
Aleksandar Čotrić


ETNICA, BROJ 30


VIĐENJE

Šalio se ja sa našim Dragišom. On uze moje naočari, pa je metnuo (stavio, nap. ur.) sebi na oči. Ja sam znao da on kroz moje naočari ne može dobro videti, no ipak ga zapitam:
- Vidiš li što?
- Vidim.
- A šta vidiš?
- Vidim da ne vidim.


ZELENI MIŠEVI

Kosta je našao negde zelenih šljiva i već je hteo da ih jede, kad iskrsnu mati i reče mu:
- Nipošto da nisi jeo zelenih šljiva jer ćeš umreti. Moraš čekati da bude zrelih!
To je bilo, pa i prošlo. Kad naskoro zatim, crkne u kući mačka koju je Kosta veoma voleo. Mi smo iz prikrajka gledali kako Kosta mačku gladi i ovako joj govori:
- Cico, moja, što si jela zelenih miševa, što nisi čekala da sazredu?


POŠTENA PODELA

Reče mati:
- Evo ti, Jovanka, jedna jabuka, pa je pošteno podeli sa svojim bracom.
- A šta je to pošteno podeliti? - zapita Jovanka.
- To je to, da braci daš više nego sebi.
- Znaš šta, mati? Ja ću dati celu jabuku braci, pa neka je on sa mnom pošteno podeli.


NAJVEĆA JABUKA

Mati je dala deci svakom po jednu jabuku. Najmanja jabuka padne u deo Dragiši. Ostala braća malko su mu prkosila što je njihova jabuka veća, a njegova najmanja. Dragiša se nije ljutio, samo je ćutao i svoju jabuku strpao u špag (džep, nap. ur). Kad su svi ostali jabuke pojeli, onda se tek Dragiša poče smeškati, izvadi iz špaga svoju jabuku, stade je u ruci okretati i zapita:
- Čija je jabuka sad najveća?


DVOSTRUKA DOBROTA

Idući sa pijace, kupio otac dve pomoranče i došav kući dade jednu svojoj maloj Sokici, rekavši joj:
- Ti si, Sokice, danas bila dobra, zato ti evo jedna pomoračna.
Sokica, pak, videvši da je otac doneo dve pomoranče, reče:
- Tatice, ja sam danas dvaput bila dobra.


KAKVE PARE, TAKVO GROŽĐE

Pera:
- Tata, daj mi dve krajcare (novčić male vrednosti, nap. ur.) da kupim sitna grožđa.
Otac:
- Nemam sitnih novaca.
Pera:
- Još bolje, daj mi krupnih novaca, pa ću kupiti krupna grožđa.

Jovan Jovanović Zmaj



DEDA MRAZ

Uporno zbog njega
Krivio sam mafiju,
Ali možda ipak
Ne zna geografiju.

Sa severa prođe
Kroz trnje i pruće,
A tako je širok
Put do moje kuće.

Jednu kartu sveta,
Kada dođe zima,
Svaki Deda Mraz bi
Trebalo da ima.

Problema će biti
Ako nema kartu –
Godinu ću Novu
Slaviti u martu!

Ivana Milanov

PRVI SNEG

Kad ustade
i kroz prozor
pogleda,
susedova kuća
postala je seda.

Začudi se
mali Mika
otkuda se
pred očima
odjednom
pojavila
ova slika

Kako je samo
moguće
da priroda bude
toliko izdašna
i po putu prospe
toliko brašna?

Borislav Đ. Krstić



ROĐENDANSKI GOSTI

Dan nek bude razuzdan,
vjetar nek je zauzdan,
let prijatan, pouzdan,
sutra – slavim rođendan.

Sad spiskove sačinite,
pa se odmah rastrčite,
telefone uključite,
u goste mi pozovite:

Tri pingvina s Južnog pola,
putni trošak pola – pola
(pola neka odmah plate,
pola kad se kući vrate).

Neka dođe ptica kivi,
znate valjda gdje sad živi.
Albatros nek stigne vodom,
s njim i mitska ptica dodo.

Zovite i tri arare
što prašumom gospodare,
kanarinca sa Kanara
i slavuja sa Brdara.

Iz afričkog perivoja
pozovite dva-tri noja.
Kad dolaze trkačice,
zovnite i pjevačice.

Da ne bude šaputanja
kako svjetsku modu ganjam,
pozovite i komšije:
čvorka, kosa, laste dvije.

Hoću dosta hrane, pića,
da sto puca od obilja.
Dajte žita i crvića,
sjemenki od raznog bilja.

Neka gosti kada odu
raspredaju o provodu,
o tom kako svoj rođendan
slavi srećni vrabac Dživdžan.

Ranko Pavlović

OBRAČUN SA VUKOM

Jedne zime sneg do kuka
A do kuka, mnogo to je
Ja na putu sretnem Vuka
Lažu li me oči moje?

Otkud ovaj na mom putu?
Mora da je neka šala.
Još on meni drsko reče:
„Miči mi se s puta mala!

Čuo sam da ima hrane
U tom vašem malom mestu
Al’ od ove snežurine
Jedva nađoh put i cestu!“

Ja se smrknem, pa mu viknem:
„Briši u tu svoju šumu!
Nemoj više da te vidim
Tu na mome snežnom drumu!“

Tresao se sav od straha
Verujte mi kad vam kažem
Sve je bilo baš ovako
Nemam razlog da vas lažem.

Šta je posle sa njim bilo
Skoro da me ne zanima
Al’ nek pazi ubuduće
S kakvom silom posla ima.

Tatjana Pupovac

Moja mama je plašljiva.
Ona ujutro nema hrabrosti
da se pogleda u ogledalu.

Prijaviću nasilje u porodici.
Mama me tera da jedem spanać.

Mamin najvažniji kućni posao je
da mi napiše domaće zadatke.

Zamenica od imenice mama
ne postoji, jer mamu ne može ništa da zameni.

Aleksandar Čotrić

- 11 -