Početna Arhiva Kontakt
   
IN-OUT
 
DODATAK
 
 

 

 



Promenada duha 43

Priredio: Vitomir Teofilović

Mali esej o velikoj temi

KOMPROMIS

Kompromis je latinska reč (compromissum), sa značenjem, po Leksikonu stranih reči i izraza Milana Vujaklije: sporazum, poravnanje, nagodba. Isti leksikon rezimira i najčešći način postizanja kompromisa: sporazum stranaka da će se, zajednički izabravši sudiju spora (arbitra), pokoriti njegovoj presudi.

I konflikt je reč latinskog porekla (conflictus), sa značenjem: sukob, sudar, borba; spor; svađa. Sintagma zamrznuti konflikt znači odloženo rešenje spora.

Čisto logički gledano, kompromis je bolja opcija već na osnovu samog značenja pojmova – kompromis je rešenje, a zamrznuti konflikt je odlaganje rešenja. No, zagovornici zamrznutog konflikta ne priznaju vreme kao argument već samo kvalitet rešenja. Drugim rečima, gubitak vremena je ništavan u odnosu na dobit od optimalnog budućeg rešenja. Optimistička opcija se temelji na dvema premisama koje u autoprojekciji njenih zagovornika imaju status nespornih činjenica. Prva je da je jedna ("naša") strana u pravu, a druga strana u krivu. Druga premisa je da će se u skorije vreme uslovi izmeniti u našu korist.

Svako stanovište pretenduje na svoju ispravnost i vinost ili zabludu druge strane, a samim tim i na pravo za opšte uvažavanje. Ali moderni humanizam (Paskal: duh nijansi umesto geometrijskog duha) otkrio je da vrednosna isključivost svodi celokupnu stvarnost na manihejsku bipolarnost, na vrednosne polove dobro i zlo, istina i laž... iako se gro svekolike događajnosti oduvek zbiva između tih krajnosti. Ukratko, čak i ako revitalizujemo epski stav da je vreme nebitna stavka u životu naroda (Pojedinci umiru, narod je večan!), ova opcija se kosi sa temeljnim aksiomom civilizacije: umesto načela čuti  i drugu stranu, pretpostavke da i drugi subjekt spora sudeluje u vrednosnom polju i da se ne može apriorno odbaciti njegov stav. Iako samoprojekcija druge strane ima obrnut vrednosni predznak od našeg, to ne podrazumeva njenu nultu vrednost.

Sporno je i poimanje međuvremena kao nultog stanja međuetničkih odnosa. Kompromisom bi se stanje nepoverenja postepeno u atmosferu razumevanja i mirnodopski saživot. U zamrznutom konfliktu tenzije u načelu miruju, ali, sudeći po dosadašnjem iskustvu, često izmiču kontroli.

Kompromis nije golub na grani već golub mira ako sukobljene strane znaju da je politika veština mogućeg, izraz realnih a ne fiktivnih želja.

ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

MADAGASKARSKE NARODNE IZREKE

• Ko hoće da se obogati, mora u isti mah da lovi ribu na tri reke.
• Nemaština i beda ne popravljaju nego kvare ljude.
• Muža ne drže u kući deca nego ženina mudrost.
• Poštenje može da se pobedi, ali ne može da se uništi.
• Čovek je kao zrno pirinča u vrelom loncu –
čas potone, čas izbije na površinu.
• Jezikom se može ceo svet poorati,
a rukama je teško obraditi i pedalj zemlje.
• Kad je sama, laž je debela, ali čim ima svedoka, brzo smrša.
• Laž je i samom lažovu često odvratna.
• Snaga bez cilja je majka lenjosti.
• Novci su kao gosti: dođu i odu.
• Kad bi batine učile pameti, bivoli bi bili najpametniji na svetu.
• Svinju samo smrt može da odvoji od mekinja.
• Ni za najlepšu ribu u reci niko neće da natakne svoj jezik na udicu.
• Reči su kao jaja – čim se otvore, već imaju krila.

Pojmovnik

RAZBORITOST/TREZVENOST

• Dekart:
Nije dovoljno imati zdrav razum, treba ga znati i upotrebiti.

• Dostojevski:
Da bi se postupalo razumno – malo je imati samo razum.

• Baltazar Gracijan:
Čovek je onoliko srećan ili nesrećan koliko ima razboritosti u sebi.

• Hegel:
Ko trezveno misli o svetu, toga i svet smatra trezvenim.

• Izreka afričkog plemena Masai:
I najslabiji čovek može pameću pobediti jakoga.

• Japanska narodna izreka:
Kada bi čovek manje brinuo o stvarima koje su mu daleke,
više bi mislio na stvari koje su mu blizu.

• Tristan Bernar:
Bolje je uopšte ne razmišljati nego ne razmišljati dovoljno.

• Buda:
Ono što jesmo to je proizvod vlastitog razmišljanja.

• Jozef Čapek:
Većina razmišlja zato što mora, a ne iz lične potrebe.

• Šopenhauer:
Bolje je razboritost izraziti prećutno nego rečima.

• Lihtenberg:
Ima ljudi koji misle da je razborito sve što se čini ozbiljnog lica.

• Sokrat:
Ne traži razgovor s mrtvacem ni milostinju od tvrdice.

• Bane Jovanović:
Postoji li i seme r a z b o r a?

• Bjelinski:
Najveća slabost razuma je sumnja u snagu razuma.

• Bugarska narodna izreka:
Ako ti je slaba pamet, moraš imati zdrava leđa.

VELIKANI DUHA

MOMČILO NASTASIJEVIĆ
(1894-1938)

Velikan srpske poezije, izvrstan pripovedač, esejista, dramski pisac... bio je i veoma duhovit. Evo pregršti njegovih bisera duha.

• Bol za izgubljenom stvari mnogo je veći od njene vrednosti.
• Društveno zlo je biljka koju možemo odstraniti
samo čupanjem iz korena.
• Nema tog položaja u kome se ne kriju tajna vrata izlaza.
• Gde je mnogo lekara, rovito je zdravlje;
gde je mnogo moralista, slab je moral;
gde je mnogo besednika, sumnjivo je poštenje.
• Za sve što što se rđavo uradi mnogo je krivih, a malo okrivljenih;
za sve što se dobro uradi mnogo je zaslužnih, a malo nagrađenih.
• Ko bez borbe pobedi, nema šta reći.
• Najveću kritiku dobija ko se u društvu ponaša kao da je sam u svojoj sobi; najveće priznanje dobija glumac koji igra ulogu kao da ga niko ne gleda.
• Najnesnosnije je kad je jednostran ili dosadan čovek u pravu.
• Nijedan rimski ili Napoleonov veteran nije dobio toliko rana u ratovima koliko jedan osećajan siromah u miru.
• Za likovni uspeh glavno je ukrotiti materiju.
• Tvorac je rob svoga dela.
• Vrlina ljudska ima tamne pege koje se izdaleka ne vide jer se gube u svetlosti; porok ima svetle pege koje se iz daljine ne vide u tami.
• Žena se najviše uvažava gde joj se najmanje udvara.
• Život nije što i trgovina gde se uloži sve radi šanse za desetostruku dobit; u životu kad se sve uloži, sve se i izgubi.

VREMEPLOV

120 godina od rođenja

ĐAKOMO LEOPARDI
(1798-1837)

Veliki italijanski pesnik ostavio nam je i mnoštvo lucidnih opservacija, čitavu riznicu bisera svog raskošnog duha. Evo malog izbora iz tog obilja.

• O drugima sudimo sa nebeskih visina,
a na svoje grehe gledamo kroz prste.
• Od Homera do nas sve se usavršavalo osim poezije.
Već je bila savršena.
• Ako je ceo svet ništavilo, na svetu nema ničeg drugog osim iluzija.
• Dobri i plemeniti su omraženi
jer su iskreni i sve nazivaju pravim imenom.
• Deca nalaze sve u ničemu, a odrasli ništa u svemu.
• Kao što pojedinci ne mogu ništa da postignu ako ... nisu svesni svoje snage, tako ne mogu ni narodi i države.
• Ako pesnik ne može da stvori iluziju, nije pravi pesnik.
• Lirika je vrhunac poezije, a poezija vrhunac jezika i govora.
• U našem stoleću nema osobe koju drugi hvale, svi hvale samo sebe.
• Čudno je da su veliki ljudi mahom skromni iako skromnost nije na ceni.
• Kad su mudraca upitali šta je najređe na svetu, odgovorio je:
"Ono što svako ima. Razum."
• Neizbežni izvor svih naših aktivnosti u krajnjoj liniji je – egoizam.
• Ljudi su smešni samo kad žele da izgledaju ili da budu ono što nisu.
• Kukavice su sebičnije od hrabrih, ali iz straha kriju svoj sebičluk.
• Što više brinemo o vremenu, stalno nam nedostaje,
a kad ga razbacujemo, imamo ga napretek.

PREVOD / TRANSLATION

STOJAN STOJANOV
(1929–2009)

(Iz antologije bugarskog aforizma "Trn i ruža")


SLOBODA NEMA UKUS

Sloboda povećava prava lošima,
a dobrima samo dužnosti.

Sloboda reči ima smisla
samo ako ima ko da je čuje.

Ako si se saglasio da ne mogu svi biti bogati,
već si pristao da budeš siromašan.

Prava sloboda nema ukus.
Slatka je samo zabranjena.

Svaka sloboda prepravlja zatvore po svojoj meri.

U politici je kao u ljubavi.
Možeš da budeš veran
samo dok možeš da varaš.

Silni danas mogu da vrše nasilje
i nad prošlošću
i nad budućnošću.

Samo za neuspelo zlo se sudi.
Uspelo zlo deli pravdu.

Što je aforizam kraći,
uspešnije otkriva istinu.

Smeh i revolucija
ne traže dozvolu da eksplodiraju.

Aforizmi su kao munje.
Blesak sprečava da se vidi cela istina.

Aforizmi se pišu kad ima šta da se kaže,
ali nema kome.

Ko nije mogao da stvara istoriju,
prepravlja je.

Ako zlo ne možeš da nazoveš pravim imenom,
ne možeš ni da se boriš protiv njega.

Ideal je ono za šta si spreman i da umreš,
a idol – i da ubiješ.

Ideje žive dok za njih umiru ljudi,
a umiru kad ljudi počnu da žive od njih.

Vlast ima dve vrste neprijatelja:
nezadovoljne i prezadovoljne njome.

I ko se bori protiv vlasti,
bori se za vlast.

Svaka vlast je prava dok ne padne.

Vlast je kao žena –
postaje protivnik ako pređe u ruke drugih.

Ako možeš da diktiraš,
ne moraš da znaš da pišeš.

Uvek smo protiv privilegija –
od kojih nemamo koristi.

Demokratija rađa više političara
nego politika demokrata.

Kad su svi ludi,
sve izgleda normalno.

izbor i prevod Aleksandar Čotrić

- 15 -