Početna Arhiva Kontakt
   
IN-OUT
 
DODATAK
 
 

 

 


Piše: Vitomir Teofilović

Tropi i figure naših satiričnih aforizama

Uvodna napomena

Kao i većina pojmova i termina svih oblasti znanja i umeća, i  književnoteorijski pojmovi našeg vremena potiču iz antike. Otac teorije o lepoti govora (euepeia) je Gorgija, a otac teorije o pravilnosti i preciznosti govora je (orthoepeia) je Protagora. Prvu sistematiku obe te oblasti govorne kulture sačinio je Aristotel (Rhetorike), koju je preneo u Rimsku imperiju i dalje razvio Ciceron (De oratore), a zaokružio i doveo do uzornog institucionalnog statusa Kvintilijan (Institutio oratoria). Fasciniraju i nas danas dubina i širina teorijskih uvida antičkih filologa. Ilustracije radi, evo kako je rimska retorika definisala unutarnju strukturu govornog čina. Retorsko umeće činilo je pet delova (partes artes) – dajemo ih u nominalnom latinsko-grčkom paru: inventio/heuresis, dispositio/taxis, elocutio/lexis, mnemoria/mneme i actio/ergon.

Nakon pada Rimske imperije, tokom dugog Srednjeg veka, sve do Renesanse i humanizma, antička znanja i umeća "živela" su u malim oazama posvećenih, da bi tek u XVIII veku ponovo zaživela na širem društvenom planu. Zvuči neverovatno ali je istina da su se sistematska znanja o antičkoj civilizaciji, pa i retorici i stilistici, u Evropi pojavila takoreći nedavno, zaslugom znamenitih klasičnih filologa u eri neoklacisizma i uspostavljanja modernih (današnjih) jezika – u Francuskoj 1775 (Du Marsais), u Italiji 1797 (Decolonio), u Nemačkoj tek 1871 (Gerber)... Nije reč samo o obnavljanju – prevođenju i reinterpretaciji klasike – u romantičarskom patriotskom zanosu nove države i ustanovljeni jezici prizivali su, uz reinterpretaciju, i poduhvate novih, specifičnih, sistematizovanja znanja o jeziku i književnosti, što je produbilo naše poimanje sistema izražajnih sredstava u savremenoj istorijsko-perspektivističkoj viziji, koji čine četiri elementa: delo, tekst, znak i poruka. U ovom tekstu oslanjamo se na nemačku filološku literaturu (Gerber, Volkmann, Stefanie Arend), a od filologa sa južnoslovenskih prostora reper nam je Slovenac Luka Zima, sa monumentalnim delom Figure u našem narodnom pjesništvu, objavljenom još 1880. godine.

I pored mnogih inovativnih teorijskih pristupa izražajnim sredstvima govora i pisanja, mreža termina i pojmova koju je uspostavila antička (grčko-rimska) filologija i danas je neprikosnovena, pre svega podela stilsko-retoričkih oblika na dva korpusa – na trope i na figure. Glavna odlika tropa je značenjsko-stilska promena polaznog iskaza pomoću druge (drugih) reči, dok figura to postiže verbalnim ili sintaksičkim izmenama u okviru iste leksike.

Mozaik tropa

Osnovni duh tropa je metaforično izražavanje, zato je metafora u sistematizacijama tropike najčešće na prvom mestu. Aristotel je trop poimao kao sinonim za metaforu... Evo nekoliko aforizama u kojima je metafora sržni elemenat u tvorbi značenja i poruke.

Metafora:

• Branislav Crnčević: Kad slušam vola kako drži govor, uvek pomislim na to koliko smo zapostavili oranje.
• Savo Martinović: Da je manje jastrebova, druge bi nam ptice pjevale.
• Bane Jovanović: Mrak na sunce!
• Zoran Rankić: Ko o čemu, balvan o svom korenju!

Alegorija je trop koji nije lako definisati – Kvintilijan ju je nazvao metaforom sa daljinskom porukom. Ciceron ju je, svojim autoritetom i popularnoću, na velika vrata uveo u svetsku književnu praksu kao metaforu koja se proteže celinom iskaza i i ima šire značenje od striktne implikacije u užem smislu, anticipirajući Ekov pojam otvorenog dela. Pogledajmo je kod naših aforističara:

• Srba Pavlović: Čim se pas odvoji, nešto glođe.
• Aleksandar Baljak: A Crvenkapi svaka čast. Prva je otišla u šumu.
• Slobodan Simić: Kada se skinu slike, nestaju i zidovi.
• Vesna Denčić: Deset Božjih zapovesti sveli smo na razumnu meru.
• Aleksandar Čotrić: Faraoni su ostavili iza sebe piramide, ali svuda okolo je pustinja.

Ironija je toliko bliska alegoriji da se često poimala kao isti trop. No, Luka Zima je pokazao da je ironija često prisutna u tropima svih vrsta i da nije u neizostavnoj vezi sa alegorijom, već da je posebna vrsta kad u iskazu dominira.

• Milovan Vitezović: Pamet u glavu! I ne misli!
• Petar Lazić: I treba da nas vode oni koji su najviše lutali. Oni najbolje poznaju teren.
• Slobodan Simić: Nismo mogli da živimo zajedno, pa smo odlučili da srušimo kuću.
• Zoran Tucaković: Policajac u civilu nosi pendrek u srcu.
• Ivko Mihajlović: Ko drugome jamu kopa, daje sve od sebe.

Metonimija je trop koji sažima idiome i ustaljene sintagme, naglašavajući time srž ili glavni razlog neke pojave. Primera radi, umesto da se kaže da je nešto čvrsto kao gvožđe, upotrebi se pridev gvozdeni: gvozdena disciplina...

• Petko Vučetić: Od pete ne vidimo Ahila!
• Duško M. Petrović: Usijane glave treba držati što dalje od bojevih!
• Milan Beštić: To je čovek od gvožđa. Odliven je u prirodnoj veličini.
• Novica Nole Petković: Zver u ljudskoj koži je opasnija. Oseća teskobu.
• Iva Mažuranić: Kiselo grožđe je voćka čudnovata.

Sinegdoha je trop koji takođe sažima standardne forme, ali na participativan način – deo predstavlja celinu (pars pro toto), jednina množinu (u opštem značenju – čovek kao čovečanstvo) ili karakterističan detalj pojavu ili stanje.

• Zdravko Gojković: Temelj društva je krov nad glavom.
• Milan Beštić: Dok se hlade topovske cevi, puca se iz katodnih.
• Staniša Milosavljević: Šačica ima ručerde.
• Slobodan Simić: Kad trutovi ovladaju košnicom, uvoze med.
• Goran Gaćeša: Zid je srušen, temelj je ostao.

Katahreza je osoben trop po tome što jedna reč zamenjuje drugu, ali, za razliku od metafore, ta reč ne zamenjuje postojeću već nepostojeću! U specifičnim slučajevima katahreza zamenjuje postojeću reč, srodnog značenja ali nedovoljno izražajnu da bi proizvela željeni utisak. Umesto, recimo, sirotinja se množi, efektnije je sirotinja cveta; umesto klinički mrtav imamo crnohumorni dvojni epitet klinički živ.

• Branislav Crnčević: Bogataši trule, sirotinja cveta.
• Savo Martinović: Moja dijagnoza – klinički živ!
• Milovan Ilić Minimaks: Niko nam nije ravan, svi su nam brdoviti.
• Ilija Lakušić: Završio je osnovnu školu, a sporedne ga nijesu interesovale.
• Višnja Kosović: Politika se češe ideologijom.

Emfazu, već zbog njenog imena, ne treba posebno objašnjavati. Dovoljno je ilustrovati je primerima.

• Rako Nikčević: Proleteri svih zemalja, ne valja!
• Ilija Marković: Pljačka vam materina!
• Vitomir Teofilović: Pro, njet contra!
• Vuk Gligorijević: Živela sloboda! Perfekt ili imperativ?
• Dušan Bodrožić: Mi klicali, oni sticali!

Hiperbolu je najjednostavnije opisati kao maksimalno pojačanu (uvećanu, proširenu, naglašenu) metaforu.

• Ilija Lakušić: Govori kao da će sto godina živjeti, a krade kao da će sjutra umrijeti.
• Milan Beštić: Mogli bismo da hranimo pola Evrope, ali nema potrebe.
• Aleksandar Baljak: Da je bio ilegalac mogu da potvrde hiljade svedoka!
• Slobodan Simić: Sišli bi oni sa vlasti, ali je mnogo visoko!
• Vesna Denčić: Nije nam bila namera da ratujemo protiv celog sveta, ali sami su to tražili!

Eufemizam
postiže paradoksalno značenje i komični efekat upotrebom blažih izraza gde smisao iskaza traži jake, optužujuće reči.

• Dragiša Kašiković: Niko ne može da nam prebaci da preterujemo s demokratijom!
• Milan Beštić: Hleba i, ako ima, margarina!
• Iva Mažuranić: Ko rano rani, dve sreće grabi: hleb i mleko!
• Milivoje Radovanović: Svi smo krivi. Meni, lično, imponuje tako velika odgovornost.
• Aleksandar Baljak: Moja zemlja je mala, ali rastresita.

Litota je trop koji bismo mogli nazvati: pristup temi sa suprotne strane, naglašavanje iz suprotnog ugla – negacijom umesto afirmacijom, retorskim minimiziranjem kao faktičkim uvećanjem...

• Rade Jovanović: Ništa u socijalizmu ne uspeva kao ništa!
• Ilija Marković: Otkad je pukla tikva, grickamo semenke.
• Srba Pavlović: Nastupilo je opšte veselje – niko nikoga više ne žali.
• Milovan Vitezović: Kadio je u komitetu!
• Raša Papeš: Dalje se ne može! Put nam je posut ružama.

Perifraza je specifična po zaobilaznom, posrednom, diskretnom kazivanju. To se mahom činilo iz straha od posledica imenovanja ili direktnih aluzija na vlast, ali ima i literarnu vrednost aluzivnog kazivanja i dalekometnih asocijacija.

• Vladimir Bulatović Vib: U šumi vila, u vili mercedes, u mercedesu čovek, u čoveku srce, u srcu ljubav za radničku klasu.
• Milovan Vitezović: Kada su otpevali „Ustajte prezreni na svetu!“ sužnji koje mori glad prešli su na koktel.
• Milan Todorov: Tek kad je vođa postao počasni doktor svih naših univerziteta, shvatili smo da bez velike muke nema nauke.
• Raša Papeš: Islednik je znalački povukao optuženog za jezik i vešto se dočepao mišljenja koje je ovaj pokušao da zadrži za sebe.
• Rade Đergović: Znamo mi u kom grmu leži zec, ali grm je pod zaštitom države.

Onomatopeju lako razaznajemo i rado koristimo, kao verbalnu igru, još od malih nogu – zasnovana je na zvučnom i uopšte čulnom oponašanju objekta kritike ili podsmeha. Važno je istaći da književna onomatopeja ne samo izbegava već i osuđuje oponašanje bića koja su krivicom prirode hendikepirana – njena meta su nemoral, nasilje, nepravda i drugi vidovi ogrešenja o humane vrednosti.

• Bane Jovanović: Smeh je naš le-lek.
• Vitomir Teofilović: Režim. Režiš, režimo, režite...
• Milutin Mlađenović: YU! Šta ti je?!
• Milko Stojković: Ja o tebi, jao meni!
• Dragan Ognjanović: Ko je pojeo papagaja? Nisam ja, nisam ja, nisam ja...

& & &

Ilustrovali smo našim aforizmima samo delić od mnoštva vrsta tropa, a figura ima mnogo više vrsta! Zato ih ostavljamo za naredni broj ETNE.

Šta pri čitanju ovog kroki-eseja zapažamo? Da dobri aforizmi ne samo na zavidnom nivou ovaploćuju naznačene trope, već su mnogi od njih dvostruki, neki čak i trostruki tropi – toliko je višeslojnosti i značenjskih valera u ovoj malenoj formi! Fasciniran aforizmom, čuveni Galen je, podsetimo se, rekao: "U malenoj formi velika snaga!"




VUK JE VUKU ČOVEK


Janina Ipohorska (1914-1981), poljska književnica, novinarka i slikarka.


Ako te muškarac baš dugo gleda u oči,
možeš biti sigurna da je sve ostalo već dobro osmotrio.

Ona ima vrat kao labud. Glavu i pamet - takođe.

Žena koja je toliko pametna da zatraži savet od muškarca,
retko je toliko glupa da taj savet prihvati.

Čak i najlepša žena nikad ne veruje u svoju lepotu.
A ako na trenutak poveruje, odmah počinje da brine da li je dovoljno pametna.

Bolje je učiniti srećnim mnogo muškaraca, nego učiniti nesrećnim jednog.

Ako možete da mrzite nekoliko muškaraca odjednom,
zašto ne biste mogli nekoliko muškaraca i da volite odjednom?

Brižljivost je kada mislite na druge.
Primer: jedna žena je ubila muža čekićem kako ne bi probudila decu.

Prijatnije je slušati loše stvari o svojim neprijateljima
nego dobre stvari o svojim prijateljima.

Teškoće sa pravopisom mnogo su doprinele popularnosti telefona.

Čuda putovanja avionom: doručak u Varšavi, ručak u Londonu,
večera u Njujorku, prtljag u Buenos Airesu.

Starost počinje kada sve devojke počnu da izgledaju lepo.

Saveti lekara još nikoga nisu izlečili, ali su svakako zabavili mnoge pacijente.

O svojoj prijateljici govorim samo dobro,
ali nije moja krivica što ima obrve kao da su ih pojeli moljci.

Muškarci uopšte ne slute koliko oni duguju mašti žena.

Na malim poklonima održava se prijateljstvo, a na velikim - ljubav.

Ne ostavljaj za sutra ono što danas mogu da urade tvoje kolege.

Do devedeset godina stižu samo predstavnici starije generacije.
Mladi nemaju toliko snage.

Kada bi mladići znali o devojkama ono što znaju njihove majke,
svet bi bio pun neženja.

Vuk je vuku čovek.

Večna ljubav: oko šest meseci.

U početku pas ne voli mačku, a potom traži argumente.

Ja volim i voljena sam. Nažalost, nije reč o jednom istom čoveku.

Ne znam šta o meni govore prijateljice, ali znam da je to laž.

U životu muškarca dva su perioda kada on apsolutno ne razume ženu:
do venčanja i posle venčanja.

On je prvi koga volim, a što je najvažnije, prvi koji u to veruje.

Mladu ženu vrebaju hiljade opasnosti,
a samo nekoliko njih im predstavlja pravo zadovoljstvo.

Preveo sa poljskog: Aleksandar Čotrić

- 8 -