Početna Arhiva Kontakt
   
IN-OUT
 
DODATAK
 
 

 

 


Piše: Grupa autora

Luda koja se smeje

 

Pesme koje su ušle u uži izbor Satira festa 2018.


NA STOLU JE SLIKA

Zaspao je Hristos i Alah i Buda
sad Bogovi novi kroz gradove hode
gospodare svetom, ima ih baš svuda.
Amfibije ljudske, dišu ispod vode.

Okolo njih gladni, zastavama mašu,
gospodar ih forta, nadimkom ih zove
mrve sa svog stola daje podrepašu.
U zabludi poltron sanja lažne snove.

Na stolu mu slika dičnog gospodara,
počinje i stasom na njega da liči
brani ga bez stida s okom punim žara.
Zna da nije vitez u pravednoj priči.

I rukama maše, isto k'o i gazda,
da je obraz prod'o, više i ne krije
sve to narod gleda i pita se vazda.
Kako je tom crvu kad se jutrom brije?

Ogledalo šalje sliku koju vidi,
ne ume da laže, nit hoće da teši
poltron sa brijačem pred sobom se stidi,
štu mu se iz stakla njegov Bog ne smeši.

Vidi svoje oči, iz njih sija prezir,
u grlu će za tren, zastati mu knedla
namestiće osmeh, koji voli vezir,
čekajuć da gazda ispadne iz sedla.

A kad lider zglajza il' izgubi glavu,
hvaliće se svima već prvoga jutra,
da je svesno uš'o u partiju plavu,
da bi mogo gazdu, rušio iznutra.

Proslavljaće smenu u društvu poltrona,
pogledati ko će uzeti štafetu,
tako je od Hrista, tako od Nerona
jer podrepne muve uvek su u letu.

Svaki despot strada od svojih poltrona,
ja plakati neću, ne treba mi rame,
ni pevati neću, prosto zbog bontona.
Gledaću na cirkus mirno iz osame.

Jovan N. Bundalo


Bolovanje Marka Kraljevića
 

Poranio Kraljeviću Marko
U nedelju pre jarkoga sunca.
Izgleda se razboleo jako.
Požuteo, počeo da bunca.
Suze roni Jevrosima majka,
Pa upita svoga sina Marka:
"Čedo moje, najmiliji sine,
Majka tvoja ucveljena brine.
Svih Turaka svekolika sila
Mome Marku nije naudila,
No ga skrha strašna bolest ljuta."
Odgovara Kraljeviću Marko:
"Teška bolest udarila, majko,
Zdravlje moje i to više puta.
Ono zimus, o Svetome Savi,
Mlado Srpče nosio na glavi.
Gazio sam kroz sneg do ramena
Izmeđ’ stenja, sleđenog kamena.
Malo potom, o Đurđevu danku,
Po’odio knjižare po mraku
Na jednome njujorškom sokaku.
Na večeri sa Merkel Angelom
Ja se latih najvažnije teme.
Rastao se sa pićem i jelom.
Rešavao državne probleme.
Zdravlje svoje za Srbiju dao,
Zbog toga sam u postelju pao,
Nimalo mi nije bilo žao.
Zovi, majko, vrače, vidovnjake
Koji leče od bolesti svake!"
"Sine Marko, jedini u majke
Nije vreme sad za bolovanja,
U toku je izborna kampanja.
Ne može se bolovati, sine,
Na dan-dva do izborne tišine...
Leči sina, šalji na izbore
U Srbiji ne mož’ biti gore!"

Simonida Banjeglav


Luda


U ludoj zemlji još jedna luda
Tumara tako svetom čuda
Sa smeškom možda i greškom
Vrti se tako unutar kruga
Pa legne na zemlju koliko je duga
Smeje se suncu, smeje se nebu
Smeje se Njima i gorkom hlebu

A onda sirena i bela kola
Vezane ruke jako do bola
Košulja bela i dva bela anđela
Rekoše uglas: Pođi sad s nama
Jer ja sam ti tata, a ja sam ti mama
Roditelji dragi – povika luda
Pa vi ste živi, o gle čuda
Poći ću s vama kud kod treba
Samo mi dajte mrvicu hleba
Poći ću s vama i na kraj sveta
Samo mi recite da nisam meta
Nisi ti meta, već Njima smeta
Dok ostale lude po ceo dan bleje
Ti si luda koja se smeje
Mrvice hleba doboti nećeš
Jer upravo u novi život krećeš
I neće te zvati opasnim čudakom
Što misli glavom, a ne stomakom
Zato sad popi pilile žute
Pa kreni na svoje ludačke pute
Koračaj pravo, pravilno diši
Ćirilicom nemoj, latinicom piši
Ne čitaj knjige, reklame gledaj
Ne piši pesme i nikom to ne daj
Možeš da kucaš na sva vrata
I nećeš biti persona non grata

I popi luda pilule žute
Pa krete na samo njoj znane pute
Dok ostale lude okolo bleje
Na licu joj maska
U sebi se smeje

Dragan Cekić


 

- 9 -