Početna Arhiva Kontakt
   
IN-OUT
 
DODATAK
 
 

 

 


Roman u nastavcima

Momčilo Stojanović

Počasni građanin

TREĆI DEO

1.

Vreme leči sve rane. Leposava se polako pribira i navikava na život bez svog Novice. Za utehu, tu je njena ćerka Slađana, koja se još nije vratila u Ameriku. Ona je sve vreme uz majku, za razliku od unuka Majkla, koji je stalno negde u gradu. No šta će Lepa kad oni otputuju? Slađana joj je predložila da je povede sa sobom, ali ona ni da čuje, gde da se seljaka po stare dane. I da ostavi Novicu samog. Ko će ga posećivati, ko će ići na njegov grob...

Toga dana njih dve su čekale Zlatana Priševića, koji se najavio. Slađa se malo doterala za svog starog školskog druga, kome je nekada bila velika simpatija. Lepa je za gosta pripremila kiflice.

Zlatan je stigao na vreme, u 11 časova, poljubuio obe dame po triput u obraze. Onda je mlađoj pružio flašu s likerom, a starijoj koverat s novcem. Lepa se čudila otkud sad pare, ima ona penziju, nije sirotinja. Neka, neka, insistiorao je Zlatan, to su sakupili u stranci SSS-a za svog bliskog saradnika i prijatelja Novicu, da se nađe njegovoj udovici. Nije mnogo, ali je od srca. Lepa je bila počastvovana što se još nisu zaboravili njenog Novicu.

Domaćice su ponudile gosta domaćom lozom, koju su dobile od daljeg rođaka iz Radojeva i kiflicama, a Zlatan je otvorio flašu s likerom. Popili su u slavu velikog čoveka Novice Spasića. Onda im je Zlatan saopštio veliku novost:
– Naš Novica će uskoro dobiti spomenik, kako je i zaslužio! Uspeo sam da nagovorim onog bivšeg advokata Šopalovića, morao je da se složi, neje imao kud. Vi se, gospođo Lepa, svakako sećate da je svojevremeno naš vajar Adam Rezić načinio Novičin kip. Adam je umro, ali tu je njegov sin Gvozden, i on vajar. Srećom, Novićin kip smo pronašli u jednom budžaku ateljea, izvukli ga i poslali u Beograd, u livnicu. Uskoro ćemo imati bronzanog Novicu. Nateraću onog advokata i da se kip postavi u samom centru grada, na Trgu Cara Lazara. Kao zaslužnom građaninu, njemu je tamo i mesto.

Obe žene su ostale bez reči. Zlatan se osećao veoma važno i moćno. To mu je posebno bilo bitno pred Slađom, da novopečena američka ledi vidi šta sve može danas momak koji joj se nekad udvarao. Iako već pozamašnih oblina, Slađa je i dalje veoma privlačna za Zlatana. Povremeno se zagleda u njene oči koje još uvek šaraju, baca požudne poglede na njeno napeto poprsje, obara oči na njena zaobljena kolena. Iako je u godinama, on se još nije smirio, zaključuje Slađa, ali joj sada njegova napadnost ne smeta. Čak je polaskana, kao svaka žena kad oseti da ima moć nad muškarcem.

Slađa i Zlatan su pijuckali, ona liker a on rakiju, grickali kiflice i razgovarali o svojim životima. Zlatan je pričao o sebi i svojoj Elizabeti, Slađana o godinama provedenim u Americi sa Džonom Mekdonaldsom. Pošto je ostala po strani, Lepa se povukla, da prilegne, neka se oni izrazgovaraju do mile volje.

– Ti si se udala za bogatog Škota – nastavio je Zlatan pomalo prekorno – valjda je to najvažnije za jednu ženu, posebno emigrantkinju.
– Isprva je to tako, ali vremenom shvatiš da materijalna strana nije sve u životu – Slađa nije skrivala svoje razočaranje.
– Šta tebi nedostaje? – bio je direktan Zlatan.
– Pa, možda malo više ljubavi. Moj Škot je dobar, ali ja nikad nisam bila zaljubljena u njega.
– A kod mene obratno: ja jesam bio zaljubljen u Lizu, žrtvovao za nju sve, prihvatio je u ne baš najsvetlijem stanju, ali ona je ostala na distanci. Možda zato što nikad nije prebolela ljubav prema tvom bratu Saši.
– O kakvom to njenom stanju govoriš? – iskušavala ga je Slađa da se otkrije do kraja. Znala je ona poodavno za njegovu tajnu.
– Pred tobom neću ništa da krijem: Zlatica je Sašina, a ne moja ćerka! To mi nikad nije smetalo, ja sam je prihvatio kao najrođeniju i zavoleo više nego da je moje krvi. Znaš, čovek zavoli i papagaja, i mačku, pa neće jedno divno ljudsko biće. Za Zlaticu bih sve učinio.
– Nešto sam načula o tome. Ako želiš, ja to nikome neću reći.
– Kako hoćeš. Sada pogotovo ako ona odleprša... Navalio na nju onaj Dejvid, bojim se da će je odvesti u Ameriku. Ona će onda biti blizu Saše, tako će se krug zatvoriti. Ja ću se onda ubiti.
– Valjda se šališ – nasmejala se Slađana gledajući ga ipak podozrivo. – Kad deca odrastu, ona neminovno odlepršaju.
– Možda bi se i šalio ako ti ostaneš u zamenu za Zlaticu!
– E sad mora da se stvarno šališ – nasmeja se široko Slađana. – Šta ćemo sa Lizom i Škotom?
– Tebi Škot mnogo ne znači, a i meni više ne Liza. Ja ti mogu pružiti što ti niko nikada nije pružio.

Zlatan je uzeo Slađanu za ruku i ona mu je to dozvolila, ipak joj je godio izliv njegove ljubavi. Primicao se da je zagrli, ali ga je ona zadržavala drugom rukom. Pri tom se smejala, nije se ljutila. Ohrabren nedovoljnim otporom, on je zavukao ruku u njen dekolte i zgrabio je za sisu. Zarumenivši se, ona je ciknula, pokušala da mu izvuče ruku iz svog poprsja, ali kao da nije bila previše odlučna u tome. Onda je Zlatan svojom drugom rukom zgrabio i drugu Slađinu sisu i sav navalio na nju. Bilo je to toliko nekontrolisano da je Slađa pala na pod zajedno sa stolicom, a preko nje i Zlatan. Oboje su se ugruvali, ali se nisu polomili. Čak se Slađa zakikotala. Taman kad se on primicao njenim usnama da je ljubi, začu se šum iz Lepine sobe. Slađa naglo odgurnu napasnika i skoči na noge, a za njom i udvarač koji je ostao kratkih rukava. Lepa je samo prošla kroz predsoblje do kupatila, bacila pogled na njih, koji su već sedeli na svojim mestima, i promrmljala:
– Vi još pričate. Ako.

Slađana se nasmejala, izmamivši osmeh i kod Zlatana. Ipak ju je gledao razočarano, kao kad je tigru utekla gazela.

– I dalje si nevaljao – prekorila ga je ne baš ljutito.
– Kad si ti u pitanju, uvek. Razmisli ozbiljno o mom predlogu. Možda je poslednji koji ti nudim.
– Eh, moj Zlatko, koliko puta sam se u životu pokajala, neće mi biti poslednje.

Na polasku, Zlatan je obećao Lepi da će opet doći, a svakako da će je pozvati kad se bude postavljao Novičin bronzani spomenik. Slađi je krišom namignuo.

Neke ljubavi nikad ne prestaju. I to najčešće pogrešne. Uveren da je bio na domaku ispunjenja svoje želje, Zlatan se više no ikad ponadao da će najzad uspeti da osvoji Slađu, ako ništa drugo, bar da jednom zagnjuri u njeno raskošno telo. Zvao je nekoliko puta da ugovore sastanak. Slađana je stalno odlagala, da bi nakon desetak dana odletela u Ameriku.

2.


Zlatan je tugovao ceo jedan dan, da bi sutradan krenuo u novu akciju, po onoj narodnoj: klin se klinom izbija. Svratio je u Mitketovo kafanče i, na svoju sreću, tamo opet zatekao samu Smilju. Ona mu se obradovala i odmah počela da ga dvori. Prošlo je podosta dana otkako joj je Zlatan obećao da će je zaposliti kao službenicu, pa je njena nada već počela da splašnjava. Možda je sada došao upravo radi toga?

Merkajući mladu ženu, Zlatan je usput upitao kako joj je otac, je li se pridigao, na šta mu je ona odgovorila da je sad mnogo bolje, za koji dan će preuzeti kafanče. Ona ne zna šta će, da li da se ovde gura s ocem ili čami u kući i čeka neki posao. Zlatan je upoređivao: Slađa je izazovnija i raskošnija ženska, ali i Smilja je dobar komad, uz to još i mlađa. Pošto je još jednom odmeri od bedara do sisa, on krenu u akciju:
– Nema šta da brineš, Smiljo, obećao sam ti i evo me da se dogovorimo. Za neki dan mi se upražnjava mesto sekretarice u stranci, dosadašnja odlazi u penziju, i ti stupaš na njeno mesto. Je li to u redu?
– Joj, gospodine Zlatko, kako nije u redu!

Smilja je prinosila zakusku na Zlatanov sto i, kako se bila sagla prema njemu, on je skoro krenuo da joj poljupcem kao čestita zaposlenje, da bi se u poslednji tren uzdržao. Em što je u suprotnom uglu sedela neka grupica mladića, em što bi prenaglio i možda uplašio ženu. Znao je da pati od ishitrenosti, zbog čega su mu ne retko propadala osvajanja. Ako s ovom ženom bude strpljiv, ona će mu sama pasti kao zrela voćka.

nazad