Početna Arhiva Kontakt
   
IN-OUT
 
 
 

 

 


Intervju

  Goran Mrakić,
srpski satiričar iz Rumunije

RUMUNI I SRBI IMAJU POSEBAN SMISAO ZA HUMOR

Kod Rumuna se humor izražava na drugačiji način,
ali su im prevodi srpskih aforizama vrlo zanimljivi
jer u svemu pronalaze sebe.

Goran Mrakić je rođen 1979. godine u Velikom Semiklušu u Rumuniji. Detinjstvo je proveo u Varjašu. Diplomirao je istoriju 2001. godine na Zapadnom univerzitetu u Temišvaru.

Urednik je nedeljnika na srpskom jeziku u Rumuniji "Naša reč". Glavni je urednik izdavačke delatnosti Saveza Srba u Rumuniji.

Objavio je nekoliko knjiga aforizama, proze i poezije. Zastupljen je u antologijama poezije u Srbiji i Rumuniji.

Dobitnik je Vibove nagrade lista "Politika", nagrade "Radoje Domanović" UKS i "Zlatni krug" Beogradskog aforističarskog kruga.

Objavljuje u srpskim i rumunskim medijima. Nedavno je preveo na rumunski knjigu izabranih aforizama Aleksandra Baljka. Organizator je festivala humora i satire "Zeleni konj" u Temišvaru. Živi i radi u Temišvaru, ali je aktivan u Srbiji.

* * *

ETNA: Da li se sećate svojih aforističarskih početaka? Koje ste prve knjige aforizama čitali i gde ste objavili svoje prve aforizme?

Mrakić: Kao klinac sam povremeno čitao aforizme u „Ilustrovanoj politici” i „TV reviji”, pratio priloge Milovana Ilića Minimaksa i ponekad slušao aforizme i satirične doskočice u okviru emisije „Karavan”. Moji aforističarski počeci vezuju se za knjige „Daćemo mi vama demokratiju” i „Peta kolona” Aleksandra Čotrića, koje sam slučajno pronašao u maloj biblioteci Radio Temišvara i koje su me nadahnule da i sam pokušam nešto da napišem. Inače, moja prva knjiga aforizama, "Srpski hard koreni", pojavila se u Beogradu 2008. godine.

ETNA: Da li je biti rumunski satiričar srpskog porekla prednost ili hendikep?

Mrakić: Mislim da je to prednost, jer mogu da većinu stvari sagledam iz dve perspektive, koje su, doduše, ponekad dosta slične, bar što se tiče društveno-političkih problema. Rumuni i Srbi imaju dosta toga zajedničkog i imaju poseban smisao sa humor.

ETNA: Preveli ste veliki broj aforizama, pa i kompletnih knjiga, sa srpskog na rumunski i sa rumunskog na srpski. Šta je bilo teže i u čemu je razlika između srpskih i rumunskih aforizama, kao i u samoj tehnici prevođenja? Da li su svi aforizmi prevodivi?

Mrakić: Nisu svi aforizmi prevodivi, pogotovo oni koji su iskljičivo vezani za lokalne prilike, narodne poslovice, replike iz domaćih filmova, itd. Rumunska aforistika nema tako izražen satirični karakter kao srpska (ili eks-jugoslovenska) i moglo bi se reći da je više zagledana ka filozofiji. Kod Rumuna se humor izražava na drugačiji način, ali su im prevodi srpskih aforizama vrlo zanimljivi jer u svemu pronalaze sebe.

ETNA: Srpskim ljubiteljima aforizama, od rumunskih aforističara, poznat je samo Valeriu Butulesku. Koliko, zapravo, Rumunija ima aforističara i na kojem nivou je njihovo stvaralaštvo. Ko su autori čiji se rad, po Vašem mišljenju, izdvaja?

Mrakić: U Rumuniji nema mnogo aforističara jer ovaj književni žanr nije toliko popularan. Valeriu Butulesku je jedan od boljih autora, ali ne znam u kojoj je meri poznat široj rumunskoj javnosti.

ETNA: Da li rumunski mediji objavljuju humor i satiru? Ima li knjiga, antologija i festivala sa ovom tematikom, kao i da li ima interesovanja među čitaocima?

Mrakić: Satiru ponajviše objavljuju satirični portali. Najpoznatiji su Times New Roman, Kamikaze, Catavencii, itd. Pojavile su se i neke antologije, ali mediji im nisu posvetili posebnu pažnju. Što se festivala tiče, jedino u Temišvaru postoji događaj takvog tipa, koji promoviše satirični aforizam.

ETNA: Osnivač ste Međunarodnog festivala humora i satire "Zeleni konj" u Temišvaru. Zbog čega taj naziv i kakva su Vaša iskustva u komunikaciji sa medijima, publikom i učesnicima?

Mrakić: „Zeleni konj” je specifičan pojam za rumunski Banat. Tako su Rumuni nazivali Srbe zadirkivajući ih, "na foru" - „nema zelenog konja, niti pametnog/mirnog Srbina”. Mi smo to prihvatili kao autoironiju i inspiraciju za naš dvojezični festival posvećen satiričnoj književnosti. Odziv publike i medija je do sada bio dobar, nadamo se da će tako biti i ubuduće.

Etna: Da li ste nekada zbog svojih satiričnih aforizama, priča i pesama imali probleme, nerazumevanje ili neprijatnosti od strane vlasti, kritikovanih, urednika i čitalaca?

Mrakić: Urednik Radio Temišvara je pre dve decenije bio sankcionisan zbog mojih epigrama koji su bili vrlo kritički na račun tadašnjih vlasti. Sada se primenjuje drugačija taktika, dopuštaju ti da kažeš šta god želiš, a oni neometano gledaju svoja posla.

 Aforizmi Gorana Mrakića

Popustio bih u raspravi sa vama,
ali bojim se da će me živci preduhitriti.

Ne mogu da budem jugonostalgičar.
Ja sam srbonostalgičar.

Prepisao sam tuđi aforizam,
ali smatram da je ubedljivo bolji od originala.

Kad proradi srpski inat,
prštaće autogolovi na obe strane.

Pljuni i zapjevaj, moja Jugoslavijo.
Ostao ti je samo šlajm.

Svaka ti je ka Njegoševa.
Vredi dvadeset dinara.

Kad nastupe navijači,
utakmica počinje sa urgentnog centra.

Srbija je naša matica.
Zaključili smo to po broju trutova koji su je zaposeli.

Zdrava hrana?
To kod nas jedu samo bolesni!

­ Razgovarao:
Aleksandar Čotrić
 


- 10 -