Početna Arhiva Kontakt
   
IN-OUT
 
 
 

 

 



Promenada duha 46

Priredio: Vitomir Teofilović

Mali esej o velikoj temi

ODGOVORNOST

Odgovornost je naoko krajnje jednostavna i neupitna reč, ali nivo života jednog društva zavisi prevashodno od jednostavnih normativnih pojmova – (poštovanja) pravde, istine, rada, znanja, odgovornosti... Reklo bi se, to se podrazumeva, šta tu ima još da se kaže?! Doista, u pravno uređenim zemljama, recimo u Skandinaviji ili Japanu, to se podrazumeva, ali u većem delu sveta, kome i naše društvo pripada, to se niti podrazumeva niti poštuje. To vidimo čim izađemo iz kuće. Ulice se neredovno čiste, pune su rupa i pukotina. Čudno je ali nije redak slučaj da ispucaju već mesec-dva nakon asfaltiranja. Pamtim živo iako je to davno bilo: kad je u Čikagu prošao pored mene kamion stotonac, džin među teretnjacima, pomislio sam: ulica će se raspući na sto pukotina, moraće hitno da se renovira. Ništa od toga, nijedna pukotina se nije pojavila. Meštanima je bilo čudno moje čuđenje. Stvar je prosta – rekoše mi: garancija! Naime, firma koja gradi puteve ili asfaltira ulice daje desetogodišnju garanciju i mora hitno da eliminiše svaku pukotinu ili rupu koja se za to vreme pojavi, kao i da nadoknadi svaku eventualnu štetu na vozilima. A naknadni radovi – ponovno angažovanje teških mašina – toliko košta da je neuporedivo jevtinije sve odmah uraditi kvalitetno – temeljno nivelisati ulicu i upotrebiti propisani materijal.

Odgovornost ne može da važi samo dole, za radnike a ne i za rukovodioce, za celu vertikalu vlasti. Pravo značenje Titove drugarske (u današnjem žargonu: burazerske) poruke Ne treba se držati zakona kao pijanci plota je: Vi dole, običan narod, slobodno pravite mala bezakonja (izostanite s posla dan-dva zbog letnjih radova na njivi ili svadbe sina; kraduckajte...), da bismo mi gore mogli da koristimo zakon, odnosno državnu imovinu prema svojim potrebama. Prihvatili smo tu asimetriju prava i odgovornosti kao jedinu realnu mogućnost i držimo je se i danas. Ukazali smo ovde na puteve, a mogli smo i na divlju gradnju, lažne diplome, suđenje po babu i stričevima; na ukupno funkcionisanje države.

Šta bi bilo kad bi u Švedskoj, Kanadi ili Japanu ispucali tek asfaltirani putevi ili se urušili potporni zidovi? Izvođači radova bili bi izbačeni sa posla i novčano kažnjeni, a resorno ministarstvo smenjeno. Dokle god se gleda kroz prste višim faktorima, ne mogu se pozvati na odgovornost ni niži, radnici i tehničari. Odgovornost funkcioniše po principu spojenih sudova. Ili nikako.

ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

ITALIJANSKE NARODNE IZREKE

• Beda ne izaziva zavist.
• Pre no što nekog ne upoznaš, niti ga hvali niti ga kudi.
• Anđeo u mladosti, đavo u starosti.
• Jedan cvet ne čini venac.
• Strani se jezik bolje nauči u kuhinji nego u školskoj klupi.
• Koliko više žrtvuješ svoje ja, toliko je jača tvoja ljubav.
• Ko se iz ljubavi oženi, noću uživa a danju jadikuje.
• Sreću se ljudi, a ne planine.
• Ko ima para i prijatelja, ne haje za pravdu.
• Hodaj polako da ne dižeš prašinu.
• Nije nigde ko žudi da bude svuda.
• Prijatelja upoznamo tek kad ga izgubimo.
• Ono što se ne prodaje, to se i ne seje.
• Muva sleće na med sve dok ne izgubi glavu.
• Bolje živeti jedan dan kao lav nego sto godina kao ovca.

Pojmovnik

NAPREDAK

• Karel Čapek:
Svet ipak napreduje: umesto ratnog nasilja imamo nasilje bez rata.

• Viktor Igo:
Usuditi se – to je cena napretka.

• Mahabharata:
Nezadovoljstvo je pokretač napretka.

• Borivoje Jevtić:
Napredak se nikad nije ostvario pristankom svih.

• Karl Marks:
Bez suprotnosti nema napretka – to je zakon civilizacije.

• Đuzepe Macini:
Napredak teče po planu koji nikakva moć ne može omesti;
odvija se postepeno u neprestanoj promeni elemenata
koji ovaploćuju životnu aktivnost.

• Dositej Obradović:
Što je god novo, čini se prostim ljud’ma neobično,
ako će najpametnije biti.

• Ljubomir Nedić:
I ono što je najprijatnije dosadi kada ostaje vazda isto...

• Stanislav Simić:
Svaka napredna misao je pjesnička.

• Bernard Šo:
RRazuman čovek se prilagođava svetu,
nerazuman nastoji da svet prilagodi sebi.
Napredak zavisi od nerazumnih.

• Tin Ujević:
AAko nešto ustanovimo kao apsolutno sveto,
možemo li išta posle toga moći smatrati naprednim?

• Vendel Filips:
PPut ka napretku sveta vodio je od stratišta do stratišta,
od lomače do lomače.

• Žarko Petan: br>Neki brkaju naprednost i napredovanje.

• Aristotel:
KKo napreduje u nauci a nazaduje u moralu,
taj više nazaduje nego što napreduje.

• Kol Porter:
Ne napredovati znači nazadovati.

VELIKANI DUHA

FRANČESKO GVIČARDINI
(1483-1540)

• Ko previše čezne za počastima, svašta mu se događa: zanemari i rad, i opasnosti, i novac.
• Najgora osobina je lakomislenost.
Izbegavajte lakomislene ljude kao palikuće!
• Licemeri i lažovi su toliko uverljivi da im često poveruje i ko ih poznaje.
• Katkad ludak uradi nešto bolje nego razuman čovek.
• Stara je istina da su svi mudraci plašljivi –
svesni su svih mogućih opasnosti.
• Ni ludaci ni mudraci ne mogu sprečiti ono što je neizbežno.
• Što je više iznenadnih nesreća, više je straha među ljudima.
• Svako smatra svoje grehe malim i slučajnim,
a tuđe velikim i zlonamernim.
• Ne možemo kuditi neodlučne ljude. To je njihova priroda.
• Iako svi znamo da ćemo umreti,
ponašamo se kao da ćemo večno živeti.
• Svi grešimo – neko više, neko manje,
i nema prijateljstva bez međusobnog praštanja grešaka.
• Mnoge stvari kudimo koje bismo hvalili kad bismo znali
šta bi se dogodilo da njih nije bilo.
• Najbolje ćete nekoga pridobiti za svoj plan
ako ga ubedite da je to njegov plan.
• Često sreća donese najveću nesreću – učini ljude zlobnima, lakomislenima, nasilnima; mnogo je teže odoleti sreći nego nesreći.
• Kad vladaju hulje i neznalice, nije čudo što pravda i dobrota
nisu na ceni: prvi ih mrze, a drugi ih ne poznaju.

VREMEPLOV

25 godina od smrti

VLADIMIR BULATOVIĆ VIB
(1931-1994)

Vladimir Bulatović Vib je bio srpski književnik, satiričar i aforističar, novinar i urednik.

Rođen 8. marta 1931. u Sopotskom, u Kraljevini Jugoslaviji, u današnjoj Makedoniji. Studirao je Novinarsko-diplomatsku školu i Filozofski fakultet u Beogradu. Umro je 1. septembra 1994. godine u Beogradu.

Bio je jedan od dugogodišnjih urednika Politike i glavni i odgovorni urednik Politikinog Zabavnika. Jedan je od najvećih satiričara u istoriji srpske književnosti. Deveti međunarodni Satira fest 2011. posvećen je osamdesetoj godišnjici rođenja Vlade Bulatovića Viba i odvijao se pod sloganom: Vi(b) i Mi.

Njegova dela su:
• Budilnik (satira, 1963.)
• Menjačnica ideala (satira, 1965.)
• Veliko spremanje (1971.)
• Korak nazad (aforizmi, 1976.)
• Izbor-Šta je pisac hteo da kaže? Okretne i druge igre (posthumno 1994.)


Ovan

Među ovcama živeo ovan zaljubljen u sebe. Tom rogatom uobraženku nisi ništa mogao da saopštiš. Sagovornike je prekidao u govoru sa:
– Znam, znam…

Tako su mu jednom rekli da će biti ovan predvodnik, ovan avangarda. Pitali su ga:
– Znaš li šta je to?
– Znam, znam. Kako ja kao ovan ne bih znao šta je ovangarda? Bez mog imena ne bi bilo ovangarde.
– Ne kaže se ovangarda, već avangarda. Ili bolje rečeno ovan koji prednjači.
– Znam, znam. Ja idem napred i zvonim. Ovce slušaju i idu za mnom.
– Nije tu važna zvonjava. Treba da budeš živi primer.
– Znam, znam. Dok god sam živ, ja sam primer, živi primer.
– Osvrni se ponekad. Pogledaj u ovce. Oslušni šta bleje.
– Znam, znam – reče ovan i ode među ovce da ih povede za sobom.

Evo ih idu. Ispred svih, ne osvrćući se, ovan prednjači i zvoni. Doduše, ovce su se uveče žalile da se ovan predvodnik prilično udaljio. Jedva su čule zvonjavu. Na to ovan reče:
– Znam, znam. To je lako. Okačiću sebi veće zvono.

Sutradan se već više udaljio od stada.
I tako se on sve više udaljavao a zvona su bila sve veća.

Jednog jutra ovce, kao i obično, nisu videle ovna ali su čule zvonjavu. Krenuše kako im uši kazuju. Zvono je bilo sve glasnije. Neke se ovce čak obradovaše da će videti ovna. Ali kad su izišle na čistinu ugledaše crveno zvono kako se besomučno klati.

Uzalud su ovce po pašnjacima tražile svoga ovna predvodnika. Kasnije su čule kako se priča da gluv i izgubljen luta poljima. Za njim ponekad, privučeni zvonjavom, idu sitni glodari.

PREVOD / TRANSLATION

Mihail Vešim

GOSPODAR OSA

Ja sam čovek krotak, ali su me okolnosti pretvorile u serijskog ubicu. U serijskog ubicu me je, tačnije, pretvorila moja žena. Poznato je da jedna žena može da pretvori svog muža u šta poželi, čak i u milionera. Ako je pre toga bio milijarder, razume se.

Inače sam normalan, imao sam mirno detinjstvo i nisam dete razvedenih roditelja. Ne zloupotrebljavam alkohol i psihoaktivne supstance, ne drogiram se i ne dolazim lako u stanje afekta.

Svoje prvo ubistvo izvršio sam odmah posle svadbe, prve bračne noći. I dan danas se sećam - posle zabave smo otišli u hotelsku sobu i baš kada sam posegao da oslobodim tada već zakonitu ženu njene venčanice, ona reče:
- Pauk! Ubij ga!

Pogledao sam je, iznenađen, bila je lepa i odlučna. Venčanica joj se svukla s jednog ramena i njena bela ruka bila je ispružena prema zidu. Tamo, u uglu, nalazio se jedan mali pauk, nevin i simpatičan. U tom trenutku bio sam raspoložan za nešto drugo, a ne za ubijanje. Ali moja zakonita polovina bila je uporna kao boginja pravde i potvrdila je presudu kao višu instancu:
- Ubij ga!

Ubio sam ga. U ime mira. Poznato je da najveći broj žrtava padne upravo u ime mira. Zbog toga, zbog porodičnog mira započeo sam da ubijam. I produžio sam, jer kako se kasnije ispostavilo, moja žena ima fobiju i od insekata. Šta sve nisam ubijao - paukove i noćne leptire, stonoge i gusenice, muve, komarce, bubamare, ose, stršljene i raznorazne druge opnokrilce, tvrdokrilce i pravokrilce, male i velike, one koji puze i zuje, korisne i štetne.

Ubijao sam ih efikasnije "rajdom" - mnogo efikasnijim od DDT-a. Život je tekao, brak takođe i zbog harmonije tog braka pretvarao sam se u sve većeg profesionalca za ubistva.

Možda mislite da su ubistva insekata jednostavna stvar. Nije tako. Kao i kod drugih ubistava i kod ovih ne treba ostavljati tragove za sobom. Pogotovo na belom zidu. Nije profesionalizam zgrabiti papuču i razmazati komarca na zidu. Nije majstorluk zviznuti muvu dlanom i pečatirati je na staklu. Tako rade amateri. Ja ne ostavljam mrlje, jer posle insekata moja žena najviše mrzi mrlje.

Čime ubijam, pitate? Nikada prvim novinama, koje mi se nađu pri ruci, nikad papučama, ili daljinskim upravljačem. Kao pravi profesionalac i ja imam omiljeno oružje, koje čuvam u malom diplomatskom koferu. Takav kofer nosio je i ubica sa nadimkom Šakal, junak istoimenog filma. Kao što je i Šakal sam pravio metke, tako sam i ja pravio svoje jednostavno, ali delotvorno oružje. Među bojnim arsenalom su lastiš muških gaća, jedan broj ilustrovanog časopisa, plišane papuče, kožni kaiš i teniski reket. Reket upotrebljavam samo za visokoleteće objekte i zovem ga Reket Zemlja-Vazduh.

Takva je moja priča - priča jednog serijskog ubice. Ne bih vas ni zamarao time da nije počela da me muči savest. Posle toliko godina braka noću su počeli da mi dolaze u san svi krilati i puzeći, koje sam ubio sa predumišljajem.

- Da li te ujedaju? - pita me doktor Ivanov, moj psihijatar, pred kojim oslobađam dubine svoje podsvesti.
- Ne - uzvraćam i produžim da ležim na kauču.
- A ova osa će nas ubosti! - prepoznajem paniku u glasu psihijatra i jedno zujanje u ordinaciji. - Zašto čekaš da nas ubode?

Uzdišem, ustajem sa kauča i kao pravi profesionalac vadim oružje iz kofera, od koga se ne odvajam. Nakon toga profesionalno likvidiram objekat Osu, bacajući telo u kantu za smeće, ne ostavljajući trag.

- Eh, mila moja osice... - oplakujem je u mislima - imala bi više sreće da nisi uletela u ordinaciju, u kojoj sam baš tada ja, gospodar osa, bio tu...

Prevod sa bugarskog Ivana Milanova

- 15 -