Početna Arhiva Kontakt
   
IN-OUT
 
 
 

 

 


Piše: Vitomir Teofilović

Serijal o srpskom aforizmu

Granice sažetosti

Filosof Frensis Bekon, jedan od najvećih poštovalaca i teoretičara aforizma, iako je kovao u zvezde njihovu sažetost, pisao je aforizme koji su zapremali čitavu stranicu, što bi se danas smatralo esejima. Tokom vremena aforizmi su postajali sve kraći – danas su mahom u obimu jedne rečenice, retko kad dveju ili više. U Antologiji poljskog aforizma koju je priredio Aleksandar Čotrić ima i aforizama od po nekoliko redova, sa dvadesetak i više reči, ali to je srazmerno mali broj.

Naše vreme odlikuje opšte sažimanje literarnih formi – romani su sve kraći, drame, priče, pesme takođe... To se odnosi i na najkraću književnu formu – aforizam. U tom smislu možemo postaviti pitanje: postoji li donja granica njegove sažetosti?

Postoje desetine hiljade aforizama od pet-šest reči, a ima ih sve više i od samo dve-tri reči. Da bismo relevantno razmišljali o kvantitativnom aspektu aforizma, moramo prevashodno imati na umu njegovu suštinu, odnosno šta je to što aforizam čini autohtonim književnim žanrom. To je, najkraće rečeno, dvodelna misao (rečenica) čiji prvi deo, posredstvom unutarnjeg paradoksa, stavlja u pitanje drugi deo misli (rečenice). "Unutarnji paradoks" je paradoks koji je u tesnoj tematsko-supstancijalnoj vezi sa tom dvojnom mišlju (rečenicom), koja ih i povezuje i razdvaja.

Estetsko-značenjska analiza pokazuje: ne samo da postoji veliki broj vrlo kratkih aforizama, već da mnogi od njih dosežu i vrhunsku vrednost. Štaviše, neki od njih su vrhunski u znatnoj meri i zbog svoje kratkoće, sažetosti koja je uspela da na minimalnom prostoru sačuva višeslojnost i višeznačnost, širinu i dubinu, a time i suptilnost misli – poruke. Evo nekoliko bisera te vrste.

Naslov prve knjige Aleksandra Baljka – UBEDILI STE BOGA U MENI – odličan je primer takozvanog aforizma-replike. Sazdan je na podrazumevajućoj podlozi, palimpsestu folklornog idioma ubili ste boga u meni, čije je osnovno značenje promena nečijeg stava silom (batinom). Reč ubedili umesto reči ubili je višeslojna ironizacija – vlast se u javnom mnjenju, koje sama artikuliše i kontroliše, predstavlja kao zastupnik i zaštitnik slobode svih građana – otuda reč ubediti, delovati argumentom logike, ali u praksi kažnjava svako odstupanje od vladajuće volje. Tako reč ubediti dobija figurativno značenje reči ubiti, metafore za upotrebu sile. Reč ubediti ovde ima dvostruku ulogu: ulogu alibija – sama vlast ne može da je tumači u pravom značenju (priznala bi da je nasilna); ne može da je smatra ironijom, a čitaocima je jasna poruka o pravoj prirodi režima.

I naslov knjige Aleksandra Čotrića DAĆEMO MI VAMA DEMOKRATIJU je svojevrstan aforizam-replika, takođe folklornog idioma, ali sa obrnutim značenjem – narodna sintagma daću ti, daćemo vam u kolokvijalnom žargonu (obraćanju deci ili komšijama) znači upravo obratno: e nećemo ti dati, e nećeš to dobiti! Čotrić je uočio unutarnji paradoks ove sintagme u političkom kontekstu – i u ovom slučaju vlast i narod imaju pred sobom suprotne konotacije glagola dati, ali u javnosti glume da ih poimaju na isti način.

U navedenim primerima imamo paralelizam primarnih i izvedenih iskaza, folklornih idioma i aforističkih poruka. Autor ovih redaka je ubacivanjem sveze i pretvorio iskaz neprikosnovene vladarske volje (Luja XIV): Država, to sam ja! koji je uplašio i najviše krugove vlasti, u tobože hrabar građanski stav a zapravo u preplašen cikutav mišji glasić: Država, to sam i ja. Ova minimalna promena u sintaksi pokazuje koliko je u aforizmu važna i najmanja jezičko-gramatička jedinica, poput sveze ili znaka interpunkcije.

Miodrag Stojanović Mios je usmeni idiom – metaforu za ličnu hrabrost – Lani ako smeš pretočio u humani apel i moralni nalog: Lani ako si čovek!

Zdravko Gojković je premeštanjem logike iz fizike u etiku napravio ironičnu varijaciju folklornog toposa klada i iver: Iver je teži od klade.

Vladimir Bulatović Vib je ukrstio dve perspektive – veličanje napretka i veličanje tradicije – i dobio ironičnu distancu prema političkim devizama-frazama: Nazad u stare pobede! Sličan je i postupak Branislava Crnčevića – ukrstio je ideologeme protiv milionera a u slavu proletera: Bogataši trule, sirotinja cveta.

Bane Jovanović je, imajući na umu nesigurnost kao ključnu odliku duha vremena, ukrstio osnovna i prenosna značenja imeničkog para izlaz i ulaz: Vidi izlaz, pa uđi! U istoj gami značenja, na fonu straha za opstanak, Mitar Mitrović nam, kontrastom bežati – pucati, poručuje: Ne bežite, pucamo!

Slobodan Dučić se poslužio asocijacijom po zvučnosti i gorkom ironijom spojio sintagme dva jezika – Dekartovu devizu prosvetiteljskog optimizma Cogito, ergo sum! i našu metaforu drum u značenju izbacivanja s posla, na ulicu (drum) zbog kritičkog mišljenja, čak i mišljenja uopšte, što u ovom slučaju podrazumeva i društvenu eks-komunikaciju: Cogito, ergo – drum!

Slobodan Simić je sveo Dekartov optimizam na slobodarski kapacitet svoje otadžbine: Mislim, dakle postojim – u kartoteci.

Rastko Zakić je objedinio suprotne ideologije – komunističku, po definiciji internacionalnu, i nacionalnu: I posle Tita – Tito, ali Srbin! efektno pokazavši koliko političko opredeljenje može biti iracionalno.

Vesna Denčić je ironično povezala bedu kao sinonim granične zone između života i smrti i sintagmu puni sjaj kao metaforu berićeta, rasta, uspeha: Beda je u punom sjaju. Poentirajući dramatičnu poruku sintagmom iz arsenala poetike vedrine, Vesna nam priziva u duhovno vidno polje pesimističan pogled na svet Fridriha Ničea i njegovu paradoksalnu misao: Pustinja raste.

Autor ovih redaka je, koristeći asocijaciju po zvučnosti i motiv lojalnosti kao spojeni sud građanin-država, sročio aforizam Oda? O, da! U istoj značenjskoj gami, na fonu dijalektike odnosa sloboda – nesloboda, nastao je i aforizam Pro, njet contra! Ovde je naoko minimalna promena, dodatak samo jednog slova/glasa dovela do radikalnog značenjskog preokreta. Sintagma pro et contra ovaploćuje duh tolerancije kao temeljnu odliku demokratije; transformacijom et u njet ušli smo u kontekst diktature i logora za neistomišljenike.

Milovan Vitezović je folklorni idiom pamet u glavu, sa neomeđenim izvornim značenjem pazi šta radiš, pretvorio u upozorenje i taktičko uputstvo za preživljavanje u neslobodnom društvu: Pamet u glavu! I ne misli!

Milko Stojković se nije držao navedenog saveta, pa se uhvatio za glavu kad je shvatio šta je uradio. To je izrazio podrazumevajućom aluzijom na vođu, sa neodređenom zamenicom u funkciji najopasnije imenice: Ja o tebi, jao meni!

& & &

Šta se može zaključiti na osnovu ovih krajnje sažetih a rečitih i čak višeslojnih aforizama? Svi citirani aforizmi su aposteriorni iskazi, oslonjeni na neku prethodnu literarnu podlogu. Drugim rečima, nadograđuju postojeće motive, topose, sintagme... Umanjuje li to njihovu vrednost? Drugim rečima, da li su to autohtoni iskazi ili su samo delovi većih smisaonih celina? Značenjsko-stilska analiza otkriva njihovu autentičnu vrednost, ništa manju od aforizama sa više reči. Moderna semantika ukazuje da je većina i kraćih i dužih iskaza naslonjena na izvesno literarno iskustvo, na palimpseste, citatnost, asocijacije... Samo što u nekim rečima ili sklopovima reči razabiramo njihovu (pred)istoriju, a neke percipiramo samo u doslovnom značenju.

Jedan od aksioma estetike je da je kvantitet esencijalni činilac identiteta umetničkog dela, ne samo njegova spoljna oznaka već i specifična odlika njegovog bića. U eseju o tropima i figurama u aforizmu pokazali smo da i u toj najmanjoj književnoj formi cvetaju sva stilska sredstva kao i u najdužim formama – romanu i drami. Drugim rečima, poetike velikih i malih formi su ravnopravne, poput juvelirskog i arhitektonskog umeća.



SVETIONIK UMA


Jurij Tatarkin (Letonija)


Dve stvari nikad nije prekasno da uradite: glupost i pokajanje što ste je učinili.

Na zlo neprijateljima, čovek je spreman da učini mnogo više,
nego na radost prijateljima.

U goste nije u redu otići praznih ruku.
Ali je sasvim uobičajeno otići prazne glave.

Postavite ispred sebe tako grandiozne ciljeve, da ne možete da ih promašite.

Sve se tako brzo menja, da promene jedva drže korak.

Ponekad, odmah posle poznanstva s nekom osobom, želiš da se ne poznajete.

Ako se čovek ne hvali svojom hrabrošću, onda nije jasno: da li je kukavica ili je skroman?

Ne volim kada me nagovaraju da ne radim ništa.
Ja se savršeno snalazim - bez ikakvog ubeđivanja.

Ako čovek dva puta nagazi na jedne iste grablje, znači da se o njih sapleo.
Ako tri puta - onda je idiot. Ako stane četvrti put, on je - tvrdoglav.
A ako nagazi i pet put - taj čovek ima plan.

Dajte mi povod za radost. Počeću tako zaglušujuće da se smejem,
da ćete zažaliti što ste mi dali povod.

U društvu budala i polulud je svetionik uma.

Izvinjenja umotana u novac primaju se mnogo radije, nego prosto verbalna.

Privremene teškoće su kada svi satovi u kući pokazuju različita vremena.

Oni koji ostanu bez glave ne pate od fantomskih bolova.

Čoveka je lako obradovati. Ali posle toga treba ga otrezniti.

Čak i najveća glupost može se uraditi bez prethodne pripreme.

Ne volim da ležim bez posla. Zato ležim zajedno sa poslom.

Razgovor se smatra uspešnim ako su sagovornici čuli barem pola onoga
što su rekli jedni drugima.

Izuzetno neodlučni više vole da biraju između jednog.

U prve redove borbe protiv pijanstva bolje je da me ne šaljete.
Ja bih iskoristio prvu priliku da se predam.

Egoisti vole ogledala. A ni ogledala nisu ravnodušna prema egoistima.

Pažljivom čovek ne treba ponavljati dva puta -
dovoljno je da dobije jednom po temenu.

Čudno je to kako su mamuti izumrli, a kopilad su preživela.

U naše vreme najefektnije kontraceptivno sredstvo je kompjuter
koji praktično isključuje, ne samo mogućnost neželjene trudnoće,
nego i samu mogućnost seksualnih odnosa.

Preveo sa ruskog Aleksandar Čotrić

- 8 -