Početna Arhiva Kontakt
   
IN-OUT
 
 
 

 

 



Promenada duha 47

Priredio: Vitomir Teofilović

Tema meseca, godine...

PRVACI SVETA ILI NIKO I NIŠTA


Povodom svetskog prvenstva u košarci...

U nekim sportovima smo u svetskom vrhu, a takvo nam je i polje očekivanja – ako nismo prvaci sveta, to je već neuspeh. Izvesnu utehu predstavljaju srebrna i bronzana medalja, a sve ispod toga poimamo kao sramotu i nacionalnu katastrofu.

Stav ako nisi prvi, onda si niko i ništa, širom sveta poznat kao geslo aut Caesar, aut nihil, nije racionalan. Potiče iz doba mitske isključivosti, plemenskih obračuna na život i smrt, obrasca: ubiti ili biti ubijen.

Čovečanstvo je poodavno uvidelo da je mir bolji od rata; da je mirno nadmetanje u privredi i trgovini korisnije i da rat može biti samo sredstvo a ne cilj. Poimanje drugog kao takmaca a ne neprijatelja, uvid da i drugi vrede kao i mi, iznedrilo je pre dva milenijuma temeljni stav civilizacije, stub Rimskog prava i čitave svetske legislative: audiatur et altera pars (čuti i drugu stranu). Nakon politike i prava, ovaj stav je zaživeo i u fizičkoj kulturi – sportu. Setimo se 753. godine pre nove ere, kad je ustanovljena Olimpijada i kad su, u čast tog velikog takmičenja, prestajali i ratovi. Pobednici su dizani u zvezde, no najvažnije je bilo samo učešće – otuda deviza važno je učestvovati. I najsporiji trkač je pozdravljan aplauzom. Uvažavanje i skromnih rezultata je utoliko bitnije što je broj učesnika bio relativno mali i samim tim bilo je mnogo lakše naći se među prvima.

Danas učestvuje više od dvesta država! Ako i ne uzmemo zdravo za gotovo geslo važno je učestvovati, zar je neuspeh biti u gornjoj polovini, među prvih sto, a kamoli smatrati katastrofom plasman u prvih dvadeset; biti ispred devet desetina čovečanstva? Otkud nam da sebi pripisujemo višu vrednost od drugih?! Humanistika smatra jednako vrednim sve narode, a razlike tumači različitim uslovima. Po kojoj logici treba da smo bolji od Kineza, Rusa, Brazilaca, Indonežana, Nigerijaca, Turaka, Engleza, Nemaca, Francuza, Poljaka, Italijana, Španaca... kojih je višestruko više od nas, a većina ima i bolje uslove?!

Kritički stav je opravdan samo ako se tiče stručnosti, zalaganja i uslova. Ako je reč o čistom nadmetanju, svaki plasman je uspeh, čak i samo učešće.

ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

ALBANSKE NARODNE IZREKE

• Jedna žena je pola đavola, dve žene su deset đavola.
• Ne pitaj kako je umro nego kako je živeo.
• Kreket žaba najavljuje ružno vreme.
• Što je više kapetana, brod je u većoj opasnosti.
• Hvala sajmu u Korči: došao sam na konju, a odlazim na magarcu.
• Ciciju niko ne sažaljeva.
• Bolje da te tvoj udari nego da te tuđin poljubi.
• Najveća je bruka hvaliti svoju pamet.
• Časna smrt je spomenik od zlata.
• Vuk svoje meso liže, a tuđe ždere.
• San je brat smrti.
• Bolje biti jedan dan soko nego sto dana lešinar.
• Ni u raju ne bio sam!
• U danu kad ti majka umre počinje tvoja starost.
• Dva lažna svedoka vešaju čoveka.

Pojmovnik

PRAVDA

• Aurelije Avgustin:
Ako nestane pravde, šta bi drugo bila kraljevstva nego razbojništva?

• Bugarska izreka:
Dok Pravda tamnuje, Krivda caruje.

• Dizraeli:
Pravda je istina u akciji.

• Vilijem Hazlit:
Da je čovečanstvo želelo pravdu, moglo ju je odavno imati.

• Mihail Eminesku:
Pravda nije ništa ako nema moć.

• Žozef Žuber:
Pravda bez moći i moć bez pravde: koje li strašne nesreće!

• Ronald Fangen:
Ono što smatramo svojom pravdoljubivošću
često je samo maska naše osvetoljubivosti.

• Žozef de Mestr:
Mač pravde nema korice.

• Božidar Knežević:
Pravda je najviši pojam duše, istina je najdublje osećanje srca.

• Paskal:
Lepe li mi pravde kojoj je jedna reka granica!
Što je istina s ove strane Pirineja, na onoj strani je zabluda!

• Branislav Nušić:
Pravdu je često teže podneti od nepravde.

• Fransoa Morijak:
Najstrašnija stvar na svetu – pravda odvojena od milosrđa.

• Jovan Dučić:
Nikad čovek prema čoveku nije pravedan – ni kad voli, ni kad mrzi.

• Fokilid:
Pravda je zbir svih vrlina.

VELIKANI DUHA

ŠANDOR PETEFI
(1823 – 1849)

Čuveni mađarski pisac i revolucionar. Vrlo kratko je živeo, a ostavio dubok trag kao pesnik lirske refleksije.

• Žena je otelovljena radoznalost.
• Šta će biti sa zemljom? Smrznuće se. Zalediće je bedno hladna srca
što u njoj već leže ili će tek leći.
• Teško velikom čoveku kome se divimo a ne možemo ga voleti;
ljubav je večna kao Bog, a divljenje prolazno kao svet.
• Muze nisu konzervativne gospođice, pa su shodno paroli stoleća „"Živeo narod!" sišle sa aristokratskog Helikona i uselile se u kolibe.
• Meni sudbina daje kašiku samo kad imam prazan tanjir.
• Šta je sreća? Svako je samo kod drugog vidi, nikad kod sebe.
• Slava dođe i prođe, a svet samo zato uzdiže čoveka do slave
da bi imao koga da zaboravi.
• Sećanje! Jedina daska razbijene nam lađe
koju su talasi i udari vetra bacili da se na obali nađe...
• Mirenje sa ropstvom je majka svih greha.
Svi ostali samo su njena deca.
• Gde je vera gospodar, razum je sluga čija je dužnost da ćuti.
• Radije bih se sprijateljio sa onim ko mi je u nastupu strasti učinio hiljadu zala nego s hladnim čovekom koji bi mi učinio hiljadu dobara.
• Možete li očekivati pravdu za sebe ako niste pravedni prema drugima?

VREMEPLOV

80 godina od rođenja

RADE JOVANOVIĆ
(1939-2017)

Pre osamdeset godina rođen je velikan našeg humora i satire – Rade Jovanović. Njegove knjige satiričnih aforizama – San je da sve ovo sanjamo, Kuća smeća, Srbija na isteku i Kratko i kasno – su neocenjiv doprinos modernoj srpskoj satiri. Napisao je i dve knjige erotskih aforizama: Iz crvene banovine i Pusti, mužu, rogove, kao i knjigu aforizama o sportu – Dvanaesti igrač.
 
• Srbi su nebeski narod. Takvog nigde nema pod kapom nebeskom.
• Osim što smo idealni, mi drugih mana nemamo!
• Previše koristimo glavu. Glavom čak i plaćamo.
• Mozak nacije su izvezli. Sada imaju samo biračko telo.
• Srbija nikako da se dozove pameti.
Krajnje je vreme da se udari po čelu.
• Naši neuspesi su 99% talenta, a samo 1% rada!
• Kameleoni su dobili šansu da se pokažu u pravoj boji!
• Zemljo, otvori se da ne propadnemo!
• Prošao sam ceo svet, ali nigde narod ne živi lepše
nego na našoj televiziji.
• Bolje rat nego pakt! Bolje rob nego grob!
Bolje da nam nikad nisu dali da biramo!
• Lakše je bilo partizanima nego ustašama.
Partizani su ubijali sto Srba jednim metkom u Nemca.
• Srbi su žrtve velikih sila. Najviše Velike Srbije.
• Najteže je prošlo. Sad je pred nama!
• Ne verujem da je vlast počela borbu protiv kriminala.
Ne liče mi na samoubice!
• Posle vas potop! Biće to prijatno osveženje.

PREVOD / TRANSLATION

VASILE GIKA (1940),
profesor rumunskog jezika i književnosti.

Granice su otvorene i za rumunske pisce:
sada mogu da odu u Španiju
i da u bilo koje vreme postanu berači jagoda.

Svake četiri sekunde, dvoje ljudi umire na svetu.
Jedan od gladi, a drugi od gojaznosti.
Tako živimo u stabilnoj ravnoteži.

Možda nebo počiva na našim podignutim pesnicama?

Ispoved je s vremenom izbledela.
Crna mantija je zamenjena belim mantilom psihijatra.

Samo mrtvi imaju zaista pravu kičmu.

Humor je tanak sloj meda namazan preko debelog sloja gorkog života.

U istoriji svake ljubavi postoji balkon, poput Julijinog,
na kojem se kasnije prostire rublje.

Muzika može uništenu dušu da pretvori u katedralu.

Moji preci nisu bili nepismeni. Čitali su zvezde.

Žena je test Božje zrelosti na ispitu estetike.

Niko, verovatno, nema siromašniju biografiju od Boga.

Žene koje ne kontrolišu višak kilograma i celulita,
završe kao luk: kada počnete da ih skidate, plače vam se.

Izgleda da ravnoteža pravde ujedinjuje dvoje vešala.

Preljuba - ekser koji je zakucan u kovčeg velike pokojne ljubavi.

Marginalizovani na zemlji, umetnici su privatizovali nebo.

Neke knjige su zagrejale naše umove. Druge - naše ruke.

Na vrh možete nositi samo kamen ili krst.

Posle braka postaješ - ili srećan, ili filozof.

Ariadna je majka neupućenih. Geniji grade lične lavirinte.

Kako žena može imati isti sadržaj, kada tri puta dnevno menja oblik?

Sišli smo s drveta, jer su zvezde pržile.

Svemirski brod - to je drveni plug sledećeg milenijuma.

Neko radi akupunkturu Amorovim strelicama.

Žena koja je pošteđena tračeva više se ne može smatrati lepom.

Mona Liza se smeši svima. Posebno vremenu.

Pobeda u umetnosti je uspon na planine odricanja.

Više nemamo mogućnost konfrontacije sa Persijancima,
Mongolima ili Vikinzima. Ostao nam je samo apsolutista.

Ne treba mi statua. Zadovoljan sam bistom,
tako da me potomci ne mogu gađati ispod pojasa.

U zidu prošlosti ima previše cigala koje nedostaju,
a u budućnosti će nedostajati mnogo zidova.

Za drevne Grke, Sofija je oduvek bila najuglednija dama.

Poslednje noći u mom životu, želeo bih da razmišljam o predivnom zalasku sunca, a ne o nekim hladnim i apstraktnim bankovnim računima.

Oni koji su imali drugačije mišljenje od zvanične religije,
po pravilu, su slati u raj da ga tamo dokazuju.

Piscima treba svakoga dana govoriti da svaki primerak njihove knjige uzrokuje smrt barem jednog drveta.

Prirodna selekcija i dalje favorizuje varvare.

U umetnosti su šarmantne bore, a ne šminka.

U toj kancelariji se osećaju kao u avionu.
Jedan upravlja, a drugi imaju mučninu.

Iznad malih ljudi uvek visi Damoklov mač.

Najveća tragedija će početi kada mladi ljudi više ne budu želeli
da menjaju svet.

Nijedna žena koju je ostavio Don Žuan nije počinila samoubistvo.

Bez prijatelja, nikada ne bismo znali da imamo neprijatelje.

Budala se oseća genijalno kada govori, a ne kada sluša.

Postoje filantropi koji te čine debljim, da bi te sekli.

Pred kraj života, mete se umnožavaju, ali se meci smanjuju.

Kada pobedite i u umetnosti i u životu,
barem jedna od dve pobede je sumnjiva.

Prevod sa rumunskog: Aleksandar Čotrić

- 15 -