Nećemo poslušati 
glas razuma,
jer viče na nas!

Rastko Zakić

NOVO RODOLJUBLJE

Uplaših se: neće biti tema
Kada odu oni što su prošli,
Usahnuće moj nerv satirični
Kad nastupe ovi dobrodošli.

Ali teme k'o lude naviru:
Još ne znamo ko je koga klao,
Opet sve zlo od drugih dolazi,
Među nama malo ko je zao.

Profesori i doktori verni
Iz busija svojih starih vrište:
Svetske ale iz mračne potaje
Nas će opet sramno da unište!

Mi smo njima briga pregolema,
Zavide nam što smo šaka jada,
Ne daju nam glupost da gajimo,
Njima ona takođe pripada.

Mi se stoga u prsa busamo
Da radije ostanemo gladni,
Nego da se nahranimo radom,
Što zahteva neprijatelj gadni.

Oni hoće kako oni hoće!
A baš to je ono što ne damo,
Mi hoćemo kako mi hoćemo,
Makar svesni i da propadamo!

Nadamo se još da ispravimo
Sva zla brojna širom lošeg sveta,
Tek da usput štogod pobrojimo
Od grehova naših probisveta.

Rodoljublje ne sme da nam hramlje!
I opet se satirično plašim:
Kako da se s drugim razračunam -
A da blago postupim sa našim?!

Rastko Zakić

Bulevari - aleje velikana
brokeri, napasnici i glasnici
dilere nekretninama do večnog stana
dovode bivši grobovlasnici

Čuju se krici i šaputanja
usred luksuznih hala i štala
u predizbornoj tišini, minutom ćutanja
opraštamo se od mrtvog Kapitala

Trust mozgova izveden na pašu
a onda moždani udar s leva
displej s epitafom na krajputašu
još uvek zubu vremena odoleva

Progledala je svaka prizma
trgovački putnici su na barikadama
ovo je vreme neon/realizma
sa Svetlim grobovima na fasadama

Pop D. Đurđev

NOVI LJUDI

Naša porodica bila je uvek ljuta opozicija tako da smo bili oduševljeni kada je najzad srušen diktatorski komunistički režim. Slavilo se i veselilo u našoj kući do kasno u noć, a da nismo ni slutili kakve nas obaveze tek čekaju. A trebalo je izgraditi novo društvo, sa novim ljudima koji će povesti zemlju u bolju budućnost. Tako se naša porodica našla pred velikim iskušenjem novog vreme- na.

Na Glavnom odboru opozicije našeg grada zaključeno je da u našem gradu niko nije bio zvanično opozicija sem nas, pa smo bili pri- nuđeni da formiramo novu vlast. Svesni svo- je istorijske odgovornosti, na kućnom sas- tanku doneli smo konačne odluke. Ženu, kao dugogodišnju iskusnu domaćicu, postavili smo na mesto Predsednika gradske vlade. Babu, kao velikog trgovačkog eksperta, ime- novali smo za direktora gradske pijace. Ćer- ka se odlučila za mesto direktora srednje škole, sa nadom da će je tako možda i zavr- šiti. Sin je insistirao na mestu direktora gradskog zelenila, tvrdeći da jednostavno obožava travu. Deda je bio nezamenjiv kan- didat za direktora bolnice, s obzirom na to da je do sada bolovao od svih otkrivenih i nekoliko neotkrivenih bolesti. Ja sam, teška srca, i svestan velike odgovornosti, pristao da budem Gradonačelnik. Preostale funkcije popunili smo komšijama, kumovima i užom rodbinom, vodeći strogo računa da su uvek bili simpatizeri opozicije, tj. naše porodice.

Onda smo krenuli u izgradnju novog društva.

Slobodan Simić