NOVI IDEALI

Iznenada je zaustavljen kompletan saobraćaj.
Protest studenata!
Izašao sam iz autobusa i sa ogromnim oduševljenjem počeo da mašem tim hrabrim mladim ljudima.

- Sa kog ste fakulteta? - upitao sam jednog bradonju.
- Sa filozofskog! - odgovori ponosni brka.

Osetio sam kako mi se budi stari bunt iz vremena borbe protiv diktature, antiratnih demonstracija, protestnih šetnji, mitinga za demokratiju, kordona i batina. Nisam mogao da se uzdržim i pridružio sam se studentima.

- Je li ovo protest protiv mita i korupcije? - upitao sam da se orjentišem.

Studenti su me čudno gledali. 
Pokušao sam da se popravim pred budućim filozofima.

- Sigurno se borite protiv partijske države, licemerja i hipokrizije?

Pojedini su počeli da se smeškaju.

- Da nije ovo neka revolucija!? - potegao sam najjači adut.

Tad su se svi već grohotom smejali.

- Čiko, ti si nešto debelo pobrkao! - reče mi jedan sa repom. - Mi tražimo uvođenje aerkondišna u amfiteatar, besplatnu koka-kolu na pauzama predavanja i ukidanje ocenjivanja na fakultetima.

I zaista, kad sam malo bolje pogledao po njihovim transparentima, moglo se pročitati:
"Više bureka i jogurta!","Ukinimo profesore!", "Dajte nam diplome odmah!" i slično. Brzo sam napustio tu hedonističku kolonu i našao se u masi studenata medicinskog fakulteta.

- Vi verovatno protestvujete zbog nepravedne zdravstvene zaštite i odlaganja zdravstvene reforme? - upitao sam već mnogo opreznije.
- Ma jok! - reče jedna buduća doktorka. - Mi insisitiramo da nam se stavi jambolija u amfiteatar i napravi bazen sa toplom vodom!

Iza njih su mladi ekonomisti tražili dnevnice za studiranje, mladi mašinci obavezno letovanje, mladi pravnici šampite, i slično. Na kraju sam malo razmislio i odličio da im se ipak pridružim. 

Nosio sam transparent:" Dajte mi 1000 evra!"

Možda upali!

Slobodan Simić