KAPETAN

Naš brod je bio odličan brod, reklo bi se jedan od najboljih brodova na svetu, ali je iznenada počeo da tone.

Posada je odmah prionula na posao. Spuštanje čamaca za spasavanje proticalo je glatko. Međutim, kako godinama nisu korišćeni, jer za tim nije bilo potrebe, potpuno rasušeni puštali su vodu porebarke i brzo tonuli.

U skladu sa najsvetlijom pomorskom tradicijom u tim strašnim trenucima odlučio sam da u čamce prvo smestimo žene i decu. Žene kao žene. Uopšte nisu shvatile ozbiljnost, važnost pa čak i izvesnu dostojanstvenost trenutka. Samo su kukale. Rekoh mornarima da se ne obaziru. Uostalom, stara mornarska poslovica kaže da žene na brodu samo donose nesreću.

Na red su zatim došli penzioneri. Navikli na svakojaka poniženja u starosti, nesreće i nezahvalnosti potomaka, sami su se bacali u ogromne talase. Primetih da su se pritom molili čak i stari komunisti, ali sad je bilo kasno. Uostalom, već su se pojavile i prve veće ajkule.

Naredio sam orkestru da svira. Oni zasviraše Hej Sloveni jošte živi duh slovenski, na šta neko poteže veslo i njime vešto razbi glavu čelisti. Ostali se u panici sručiše preko ograde koju su već prelivali talasi.

Sada su na red za spasavanje došli obični mornari, niži oficiri, pa viši. Najzad je u moru, nepotopljen, ostao samo komandni most sa jarbolom i zastavom. Osmotrio sam situaciju. More se donekle smirivalo, ali naš stari brod je nezaustavljivo odlazio na dno. Bio sam tužan, ali i ponosan na činjenicu da sam ostao poslednji na brodu koji tone. Bio sam kapetan duge plovidbe, ali sada je očigledno i tome došao kraj. Voda je došla već do komandnog mosta. Odlučio sam da po svaku cenu istrajem. Savio sam nogavice svojih plavih oficirskih pantalona i uzverao se uz jarbol. Odatle su se stvari jasnije sagledavale. Najpre, video sam obalu i svet na njoj koji se sjajno zabavljao tamaneći jastoge i gemište. Ponovo osmotrih ajkule. Prežderane i trome lagano su se udaljavale od naše olupine. Kada se u vodi našla i zadnja katarka, bućnuh u more i snažnim pokretima zaplivah ka obali. Odmarajući se povremeno na leđima mogao sam da vidim i peraje poslednje ajkule kako lenjo zamiče ka debeloj pučini. Bio sam više nego zadovoljan, jer sam napuštajući brod poslednji jasno pokazao da držim do kapetanske slave i časti. 

Na obali su me dočekali novinari i kamere. Šta sam mogao da im kažem¸nego da sam postupao samo u skladu sa pravilima službe.

Milan Todorov