Toga dana iz gradske bolnice stigle su dve loše vesti za gospodina Krasnickog: devojka mu je bila trudna i tumor nije bio dobroćudan. 

Da su stigle odvojeno, odnosno da je no- vost o trudnoći gotovo nepoznate devoj- ke stigla prva, šok koji bi izazvala ublažio bi drugu, daleko stravičniju vest o smrto- nosnoj bolesti. Ovako, zajedno sa vešću o skoroj smrti, glas o rezultatu slučajnog poznanstva izgledao je gotovo groteskno, ličio je na neslanu šalu. 

Tako neprijatna vest o neželjenom očin- stvu izgubi na značaju. 

"Čudno kako začetak smrti može da stvori začetak života" - gotovo se osmehnu g. Krasnicki. - "Devojka će sigurno prekinuti trudnoću, što je sasvim razumljivo. A kako bi bilo lepo da rodi, da posle mene ostane mali čovek. Tako bi smrt imala više smi- sla." 

Iznenada mu sinu ideja:
"Napisaću nerođenom detetu testament. Tako će morati da ga rodi da bi se doče- pala mog nasledstva." Računao je na de- vojčinu pohlepu. Nije se prevario. 

***

Osamnaest dana posle smrti g. Krasnickog rodio se zdrav, krupan dečak. Godinu da- na kasnije, otvoren je testament: 

"Drago moje dete, činjenica da ti ne os- tavljam ništa u nasledstvo bila bi strašna za tebe i tvoju majku da može da se pos- matra izdvojeno. Ovako, zajedno sa či- njenicom tvog postojanja, fakat da ništa nisam posedovao - izgleda nebitan. Tako neprijatna vest gubi na značaju."

Suđenje je moralo ponovo da bude prekinuto jer se okrivljeni žalio na srčane tegobe. Najiskusniji zatvorski kardiolog dobio je zadatak da detaljno ispita pacijenta, postavi adekvatnu dijagnozu i uključi potrebnu terapiju. 

Doktor je prvo pregledao pacijenta. To je bio običan rutinski pregled stetoskopom, ali što ga je kardiolog više slušao sve brže je gubio svoj smiren i staložen izgled.

- Ovo je nemoguće! - neprekidno je ponavljao.

Zatim je tražio da se hitno uradi EKG srca. Nije odmicao od aparata dok se snimanje nije završilo, a zatim je zgrabio EKG traku i odjurio u svoj kabinet.

- Ovo nije moguće! - čulo se čak i kroz tapacirana vrata kako doktor priča sam sa sobom.

Sledećeg dana pacijent je podvrgnut svim raspoloživim dijagnostičkim metodama. Prvo je uradjen EHO srca, posle toga skener, na kraju čak i magnetna rezonanca. Posle svakog snimka zatvorska bolnica je odjekivala od doktorovog neskrivenog čuđenja.

- Ne, ovo nije moguće! - kao da je ubeđivao sam sebe.

Uskoro je vest o čudnoj bolesti stigla i do Glavnog sudije. On je odmah pozvao doktora.

- Mi se borimo za pravdu i trudimo se da ona bude zadovoljena. Ali svakako nije cilj da nam bilo koji okrivljeni umre u toku suđenja. Zato vas molim da mi iskreno kažete kakvo je njegovo zdravstveno stanje i da li njegovo srce može da izdrži nastavak suđenja.
- Ne znam - reče bez razmišljanja doktor.
Sudija je bio potpuno iznenađen.
- Kako, ne znate?! Pa vi ste ga do detalja pregledali i ispitali!
- Zaista ne znam - bio je iskren doktor. - Ovaj ratni zločinac nema srce!