NOVOGODIŠNJA PRIČA

Moj pokojni đed je stalno komentarisao izbore (one, sa odzivom od 106% - u proseku!), jednom svojom rečenicom: "Sjaši Murta, da uzjaši Kurta - dokle `atu muda ne otpanu", koju je mrsio sebi u bradu dok je sa radija euforični glas iznosio podatke o "još jednoj briljantnoj pobedi i okončanoj etapi...". Pokojna baba se krišom krstila, mrseći (i ona!) sebi u bradu: "Samo ti ispravljaj krive Drine, pa će ti đavo biti kriv, kada te budu boljeli bubrezi".

Trebalo mi je 50 godina da shvatim suštinu njihovog dijaloga.
Shvatio sam da su nam, definitivno, muda otpala.
Sasvim nam je svejedno ko je sledeći jahač.
Da je drugačije - izbori bi, valjda, uspeli. Doduše i nije bio bog zna kakav izbor, može i to biti razlog, ali sam skloniji verovanju da nam je, nakon svega, postalo sasvim svejedno.

Socijalisti (ne znam koji, ali to nije ni važno) svog kandidata nisu ni istakli. Ili je "Valter" odustao - sam. Em ne može više da brani Sarajevo, em nemamo više da mu damo šta da jede pre nego počne da nas kara. Jedva da i nama dotiče, a i to - tanko, da tanje ne može biti. Ni cigaru za "za uvo" - nemamo. Popušili smo. Po svim pitanjima.

U prilog mom mišljenju o mudima ide i nekidašnja izjava gospodina Premijera da "se uopšte ne trudi da se dopadne narodu" da će jasno i glasno reći "da nam je srce utanjilo, da smo anemični...." (ja odmah to preveo u "mrtvokurasti"), pa da treba "malo vitamina, malo fizičke aktivnosti..., a da li se to nekome dopada ili ne...".

Dakle i Premijer je shvatio šta se desilo `atu. Da imalo sumnja u to bar bi nam ponudio - neku lepu priču. Pre su nas bar lepo lagali, sada nemaju potrebe ni za tim.

U prilog ide i činjenica da, po novom, niko neće znati kolika je čija plata. Svak će gledati u svoj (elektronski) koverat. Samo u svoj. To me asocira na vašare, na kojima sam se čudio atovima, kojima su gazde oko vrata okačile zobnicu, u kojima su držali glave, prebirajući nešto po njima. I da su hteli nisu mogli da pogledaju svog komšiju (isto tako "brezmudog" ata) i pripitaju (ili naslute) šta je u njegovoj zobnici.

A Novogodišnje veselje je ove godine počelo znatno ranije. I to - žestoko. Pršti na sve strane i to tako da policija već par dana ni uviđaj ne može da izvrši. Samo mi nije jasno zbog čega će onda "resornog Ministra" menjati. Mora da je, konačno, počeo da se meša u - svoj posao. A Ministar, u pravoj Vladi, mora da deli sudbinu naroda. Ako narod nema muda - nije pravo da ih ima Ministar. Nema smisla, nakon svega, imati "nenarodnu" Vladu, pa makar i u jednom Resoru.

Veli jedan "bivši visoki funkcioner beogradske Policije" da se radi o klasičnom mafijaškom obračunu. U stilu Južno-Američkih "banana država". 

Njima je, ipak lakše: em im je toplo cele godine, em bar mogu da namlate banana, pa ne moraju, ako hoće da poslušaju svog Premijera i jedu vitamine, da, kao mi, misle gde te vitamine da nađu i za koje pare da ih kupe.

Sledi me skaradna misao: Kada će ovi sadašnji postati "bivši"; kada ćemo, konačno, izgraditi tu demokratiju - pa da živimo ko pre 5 oktobra!

A najbolji vic sam čuo juče, u obliku izjave jednog visokog funkcionera DOS-a: "Ne treba rušiti Vladu - to je jedina institucija, koju još uvek imamo". Nema veze, što nemamo Državu, Parlament... važno da imamo, bar, Vladu. I to je nešto. "Spram sveca i - tropar", rekao bi moj pokojni đedo, proročki predviđajući rezultat Kurtinih i Murtinih nestašluka po leđima `ata. Baba je preterivala brigom za njegove bubrege. Doduše nije se đed "kurčio" svojim stavovima preterano javno, ali i vlast nije bila bog zna kako revnosna u sankcionisanju "verbalnog delikta", tako da su mu pucali samo "beli bubrezi" za sve, o čemu je, ipak, imao svoje mišljenje.

"Verbalni delikt" je, vele, ukinut, no puca nam kičma od demokratije, zanemeli smo, pa preterane koristi od tog vida demokratizacije i - nema. Jedinu korist ima ona Gospođa iz "nevladine organizacije" od koje niko živ ne može da dođe do reči. Ali nju, definitivno, ionako niko pametan ni - ne sluša pa joj priča može poslužiti kao ilustracija demokratičnosti: pod uslovom da si u "nevladinoj organizaciji" možeš javno da lupaš gluposti do mile volje. Sankcije nema, naprotiv, pozamašna suma iz budžeta ide na tu stranu pa umesto "hleba i igara" dođosmo do "praznog tanjira i - gluposti".

Skupština jedne regije, koja preferira da bude Država (Predsednik joj negde zaturio novčanik, ubi se, siroma, tražeći novce) traži da joj se izvine, između ostalog i - Crkva.
Očekujem da se i Patrijarh i Crkva učlane u DOS, pa onda da na sledećem Predsedništvu DOS-a Patrijarh dobije zadatak i lepo ode kod Pape, pa da ovaj poradi i (našeg bar) Boga, takođe učlani u DOS.

E onda će biti sve kako Bog (pardon - DOS) zapoveda.
Po sistemu konsenzusa - "bez obzira na razlike".
A i bez tog - videli smo mi svog Boga sa DOS-om.

U Firmi - ništa novo. Gopodin Šef se bavi projektom, koji će Firmu, definitivno, dotući. Kada sam se usudio da ga pitam što to radi, samo me je pogledao i promrsio da ga ostavim na miru "da uživa u svom poslu".

Za njega sam siguran da mu se nije desilo isto što i `atu: on muda nikada nije ni imao. Gospođice Pripravnice - nema. Na porodiljskom odsustvu je. One sise su (izgleda) ipak - prave. A neko shvatio šta će biti sa mudima pa požurio da nešto uradi - dok ih još ima.

Velje, predsednika Sindikata nema nigde. Kada ga skoro zovnuh moleći ga da mi pomogne, samo mi je odbrusio: "Tako ti i treba, kada hoćeš da imaš muda". 

Moraću da potražim mog drugara, doktora Nikolu, koji mi je još davno, kada sam mu učinio neku uslugu, obećao da će me "primiti preko reda, kada poludim". Da ga pitam da li sam poludeo i da li se muda regenerišu (valjda psihijatri to znaju?).

Dok su Kurta i Murta sjahivali i uzjahivali bar smo imali nadu da se, možda, neće desiti ovo najgore. Sada ne znam ni šta ću za Novu Godinu. Ne mogu ni pod "Jorgan" - planinu. Žena još živi u prošlosti i kako da joj argumentujem rezultat (r)evolucionarnih promena. Kada mi argument ne funkcioniše jer delim sudbinu sirotog `ata.

Pa srećna nam Nova Godina i neka nam je Bog u pomoći - dok i njega ne učlane u DOS.

 Duško Radočaj