POSLEDNJA PONUDA Dragi moj, mili, večni i jedini Predsedniče! Očajan sam i neprekidno plačem otkad su te izdajnici i strani plaćenici na prevaru uhvatili i poslali kod naših neprijatelja u taj Hag, u taj pakao, tebe, anđela bož- jeg! Volim te više od sebe. Zato ti pišem i imam za tebe ozbiljnu ponudu. Voljeni moj i jedini Predsedniče, hajde da se zamenimo! Evo, ja ću u taj kazamat, a ti se lepo vrati i budi slobodan! Tebi je sloboda mnogo potrebnija nego meni. Jer, ti imaš porodicu, a ja je nemam. Moj sin je poginuo kao mobilisani rezervista u Bosni, žena je kidnapovana kad je išla u posetu familiji na Kosovo, a ćerka se pos- le toga iselila u Kanadu i više se ne javlja. A tebe tvoja porodica srpljivo čeka. Zatim, ti imaš kuću a ja je nemam. Meni je kuća srušena u NATO bombardovanju, u vikendicu su se uselile izbeglice, tako da živim u jednoj garaži. A ti imaš tako lepu kuću. Osim toga, ti imaš novca, ja ga nemam. Sve što sam dugo godina štedeo dao sam u državne banku, kod Jezde i Dafine, tako da je sve propalo. A ti si, mili moj, izvini na izrazu, pun kao brod, hvala bogu! Uzgred, ti imaš prijatelje, a ja ih nemam. Svi koje poznajem prestali su sa mnom da se druže pod izgovorom da te suviše obo- žavam, a to je ovde sramota. Tebi su tvoji drugovi verni, čak bi te ponovo i za Predsednika izabrali. I na kraju, ti imaš hiljade obožavalaca, a mene niko ne voli. Zato, mili moj jedini i nezamenjivi Pred- sedniče, dopusti da te zamenim! Kad sam ti već sve žrtvovao, šta će mi sloboda? Slobodan Simić SAN Sanjao sam da sam muva koja se davi u krigli mog omiljenog piva. Užas! Probudio sam se mokar i izmrcvaren. Kakav strašan san! Protegnuo sam se i duboko udahnuo. Osetio sam da me nešto guši. Magla je bila gusta i štipala je za oči. Ovoliko di-di-tija odavno nisu bacali na nas. Šta se može, moram da odletim na posao. Đorđe Otašević

STRELJANA SA PET ZVEZDICA Naša škola je najbolja. Niste pogrešili kada ste baš nas izabrali. Zašto? Zato što po- laznicima obezbeđujemo najbolje uslove. Posedujemo najveći parking prostor u gra- du, koktel salu sa švedskim stolom, gar- derobu sa saunom i, naravno, čak dve streljane. Pomoćnu i centralnu, sa pet zvezdica. U pomoćnoj, rezervisanoj pre svega za biznismene početnike, pomažemo vam da se osposobite za svakodnevnu sociološku komunikaciju, odnosno pucanje na pokret- ne i nepokretne mete, sa naglaskom na mete koje se neočekivano pojavljuju.To je danas često od životne važnosti. Mete su, inače, izrađene od voska. U likovima koje vi želite. Tu su i mete u prolazu, eventualno istorijske ličnosti, Tito, Staljin, Hitler. Možda poneki komšija, prijatelj iz mladosti, svakako poneki kum. Sasvim u skladu sa nacionalnom tradicijom ili, može biti, običajima vašeg užeg zavičaja. Centralna streljana, inače remek delo na- šeg poznatog arhitekte dobitnika Ivan- danjske nagrade, je sa slavolucima, na- ravno u venčačkom mermeru i sa klimom tako da je znojenje ruku apsolutno isklju- čeno. Pucate na žive mete. Možete da birate. Decu, starce, zrele ljude ili žene. U prirodnom ambijentu. Ispred njihovih kuća. Dok telefoniraju. U trenutku kada ulaze u audije i mercedese. Noću, u samoći, ali i usred belog dana, na centralnoj raskrsni- ci. Usred Beograda, na periferiji Novog Sada. Ne morate da se izlažete riziku. Ne postoji opasnost da stvari krenu pogreš- nim putem. Stradanje slučajnih prolaznika je isključeno čime se postiže visoka hu- mana dimenzija streljane. Vaše je samo da odaberete metu a ostalo je naša briga. Mi obeštećujemo žrtvinu porodicu ukoliko je to regulisano ugovorom i ukoliko imate sreće da je pogodite. Naravno, puca se bojevom municijom. Ipak je ovo Balkan. Ako promašite, neće znati niko. Naše žive mete su dobro plaćene da ćute. Da, umalo da zaboravim, posebna poslas- tica u našoj streljačkoj školi je, razume se, pucanje na policajce. Imamo i jednog policijskog generala. Znate, svi oni imaju obično veoma skromne plate a od nečega mora da se živi, pa većini statiranje u pr- voj srpskoj streljani sa pet zvezdica dobro dođe.  Odlučili ste da pokušate. Bravo! Kakav bi- ste vi bili poslovni čovek, ovde i sada, a da ne znate ni da pucate. Milan Todorov