Potvrda iz katastra: 
vaše zemlje nema

Ilija Marković
Ilijada 2002. 

Kada iz katastra dobijete potvrdu da vaše zemlje nema, onda tu više nema šta da se kaže - priča se završava. Ali ono što nije za priču jeste za aforizam, rekao je Ilija Marković, koji je poznat i po tome da ne govori u prazno, a najbolji dokaz za ovakvu tvrdnju jesu njegove brojne knjige. Da pomenemo samo neke: Prva Jugoslavija, druga Jugoslavija, treća Jugoslavija. Prodato (1995, 2000), Zar i ti, sine Edipe (1998), Hvala što ne pušite, ne pijete, ne jedete (1998), 1389 - 1988 - 1998 (1998) i dr. čijem se impozantnom spisku pridružila i ova poslednja: Potvrda iz katastra: vaše zemlje nema, Ilijada 2002. 

Dugi niz godina Ilija Marković gledao je, gunđao, kritikovao, protestvovao (i sve to u svojim knjigama beležio) protiv rušenja, razaranja, deljenja, cepanja, razvlačenja, uništenja, da bi, nažalost, saznao i spoznao da je sve bilo uzalud i da zemlje više nema, da je ostalo parče grude u koju su zakopane ratne sekire - sekire koje očas mogu biti otkopane da usitne preostalo, dok ne ostane samo prah i pepeo. 

Da li se to sudbina poigrala sa nama ili je poluga ipak u našim rukama pa pomeramo ručicu u skladu sa sposobnostima i pameću kako onih koji su se domogli ručice, tako i onih koji daju podršku ili pak ćute. O podršci i ćutanju rečeno je mnogo i sve se uglavnom svelo na - nije se smelo, nije se moglo ili moralo se. A kad se mora nije teško...

Od dva zla Srbi izaberu veće.
Za svaki slučaj. 

Budale su htele da popuste,
ali je tradicija neumoljiva.

Kada se skup kontradiktornosti dovede do apsurda satiričar kao na tanjiru dobije građu, a Ilija Marković je tu građu umeo vešto da oblikuje i preoblikuje. U vremenu diktature, kada je glavna tema bio Vođa sa pratećom menažerijom, majstorskim korišćenjem stilskih figura iz njegovog pera sazdane su vredne minijature duha. Sada, nakon "demokratskih promena" tematski repertoar se znatno proširio, pa imamo i ovo i ono vreme u opticaju sa nepreglednim mogućnostima za kombinacije i varijacije. 

Kada su mi saopštili da nemam dosije, 
nisam mogao da pogledam sebi u oči.

Pametniji smo od međunarodne zajednice,
popuštamo pred njenim pritiskom.

Popuštanje pred moćnijima prirodno je. Mali narod ne sme i ne može da se suprotstavi sili sem ako ne želi da otpočne samoubilačku misiju. Viševekovni vazalski položaj, koji se u vreme komunističke vladavine preobrazio u podaništvo diktatoru, kada je stupio na scenu specifičan sistem vladavine, mišljenja i ponašanja. Na jednoj strani stajali su lokalni moćnici, a na drugoj unižen narod, narod koji je svakim danom bivao sve siromašniji, narod koji je pod utiskom promena koje su se odigrale u zemljama istočnog bloka, počinjao da se buni. Želja i pre svega potreba za boljim uslovima života pokrenula je masu. Našavši se na otvorenom polju, masa je počela da luta, da traži nove obrasce i kako ih ne nađe, u pomoć prizva istoriju slavnu. A u istoriji beše Vođa i narod krenu za njim. Okuražen narod tad vinu se nebu pod oblake, kad tamo - bombe! Spuštanje na zemlju potom beše brzo i bolno. I dok nebeski Vođa leži u Hagu, raspuštena banda se širi po dvorcima.

Srbi su mali narod.
Nijednom problemu nisu dorasli.

Dok nije počeo da čisti pred svojom kućom,
nije ni znao kolika je prokleta avlija.

Verovatno ne treba pominjati da su ovo samo neke od tema kojima se Ilija Marković pozabavio u svojoj novoj knjizi, ali ono što možda treba pomenuti, zbog onih koji knjigu nisu imali prilike da vide, jeste izuzetno luksuzna oprema, naročito kada je reč o knjigama aforizama Ali to nije sve, ova knjiga je jedinstvena i po tome što je ispisana rukom, pa čitaoci mogu da steknu utisak kao da je samo za njih pisana ili kao da tajno vire u privatne beleške autora.

Vesna Denčić