CURRICULUM VITAE ZAHTEVA EPOHE

- Šta zapravo čovek hoće, sveti vladiko? Prvo je tražio Mir, koji je oduvek mogao da ima, ali ga je oduvek i narušavao. On- da je napravio državu, do koje je dolazio ratom, načinio je silnom da bi opet zavla- dao mir, koji je mogao da ima i bez rata, države i sile. Sad u ime mira države vode ratove. Šta je čovek želeo kad je tražio mir?
- Zahtevajući Mir, čovek je tražio pravo na Preživljavanje, za sebe i svoj porod. 
- Tamo gde je ostvario mir, čovek je tra- žio Slobodu. Ali, zašto, sveti vladiko, čo- vek donosi ustave i traži slobodu koju ima čim se rodi i koju mu niko ne može oduzeti osim njega samog?
- Zahtevajući Slobodu čovek je zahtevao Lična prava i slobode za sebe, ali ne i za sve ljude na planeti. 
- Tamo gde je naizgled ostvario slobodu, čovek je tražio Jednakost. Ali, zašto, sve- ti vladiko, čovek donosi zakone i traži jed- nakost koju je sam narušio, stvarajući ro- bove i robovlasnike, kmetove i feudalce, siromahe i bogate? 
- Zahtevajući Jednakost, čovek je zahte- vao Politička prava, za sebe, uz pomoć kojih se bori za vlast, dominaciju i moć nad drugima. 
- Kad se čoveku učinilo da je ostvario jednakost, zahtevao je Bratstvo. Ali, zaš- to je, sveti vladiko, tražio bratstvo koje je sam uništio, izdvajajući se iz plemenske zajednice? 
- Zahtevajući Bratstvo, čovek je zahte- vao Socijalna prava, za sebe, na račun drugih. 
- Misleći da je bratstvo među ljudima nastupilo, čovek je tražio Zaštitu okoline koju je sam zagadio i uništio. Ali, zašto, sveti vladiko, čovek traži zaštitu okoline, kad je niko ne remeti osim njega samog? 
- I, opet, je čovek tražio Preživljavanje, za sebe i svoj porod. 
- Znači, od Preživljavanja, preko Slobode, Jednakosti i Bratstva, došli smo opet do Preživljavanja. Jesmo li mi to, sveti vladi- ko, došli do kraja ili smo na početku?
- Oboje!

Mikica Ilić

RAZMAK

Između vlasti i naroda uvek je isti razmak. Ponekad se, istina, vlast približi narodu. Ili narod pođe ka vlasti. A razmak opet isti. Valjda se u tim retkim trenucima prostor izdužuje.

Đorđe OTAŠEVIĆ

Bog, kažu, sve vidi. Ja ne mislim tako. Imam utisak da su mu potrebne naočare. Velike dioptrije. I teleskom pride. Ili sate- lit. Da zaista vidi šta se radi na kugli ze- maljskoj. Da vidi ratove. Glad. Nepravdu. Zajebanciju širokih razmera. 

To je na globalnom planu. Mada me više zanimaju dešavanja na makro planu. Vo- leo bih da vidi šta se sve to dešava u mojoj državi. Bivšoj zemlji. U međuvreme- nu se nešto sprčila. Sada je zemljica. A u toj mojoj zemljici sve mi je nekako blizu. Goto nadohvat ruke. Male su i vođe. Zato su se i udružili. Da deluju veći no što je- su. Toliko smo, brate, mali da nas Bog ne vidi. Za nas mu nije potreban satelilt. Do- voljan je i durbin. Samo, ipak, mora sta- viti naočare. Da lepo vidi šta se to kod nas dešava.

Grešnici broj jedan su političari. Definitiv- no. Stari i novi. Lažu čim zinu. Poneki i kradu. Varaju narod i žene. Ne ispunjava- ju obećanja. Uzimaju sve što im dođe pod ruku. A dođe im, bato, mnogo toga. Tu su i oni što ih podržavaju. Direktori su đavoli. Privredni i neprivredni. Birokratija je og- rezla u grehu. Teška su i službena lica u uniformi. Posebno organi gonjenja. Ni po- povi nisu spašeni. Zajebana je i radnička klasa. Jedni kradu. Drugi primaju platu a ništa ne rade. Šta tek reći o siledžijama i mafijašima. Tu su i poreznici. Reka greš- nika.

Bivša država postala je zemlja grešaka i grešnika. I nikom ništa. Ćute sudovi. Ovozemaljski. Ćuti i Bog. I božji sud dre- ma. Nema ni kazni. Zemaljski zatvori po- luprazni. Pakao takođe. Nema čak ni upo- zorenja. U vidu providjenja iliti presude. Ni gore ni dole. A grešnici se množe. Progre- sivno. Više ne hodaju po zemlji. Samo se voze. Džipovima. Helikopterima. Avionima. Sve grešnik do grešnika. Tek ponekad ne- ki ode Bogu na isposvest. To se obznani u svim novinama. Časopisima. Prenosi tele- vizija. A i sam Bog ga, čini se, primi u audijenciju.

Za sve je kriv narod. On je najgrešniji. Iz dva razloga. Prvi je što glasa za političa- re. Drugi je što veruje Bogu. Očito je da narod treba da se digne. Da se lati mot- ke. I sve protera. Možda će se tada neki trgnuti. U ovozemaljskom ministarstvu. Ili božijem carstvu. Na oba mesta je mnogo dremljivih. Dok grešnici vredni rade. I uvek su budni. Kao komunisti.

Mića M. Tumarić