|
KLONIRANJE
Tragom vesti da je u Srbiji izvršeno prvo
kloniranje, u Beograd je doputovao Pred- sednik svetske zdravstvene
organizacije, doktor Anri.
Na aerodromskoj carini odmah mu je pri- šao carinik.
- Šta švercuješ, matori? - bilo je prvo pi- tanje.
Doktor Anri je uz pomoć svog oskudnog srpskog pokušao da objasni
cilj svoje po- sete. Diskusija je privukla pažnju drugog carinika.
- Šta švercuje matori? - pitao je kolegu.
Uvređeni doktor Anri potražio je šefa smene.
- Matori, bolje priznaj šta si švercovao! - odgovorio mu je šef
na njegove žalbe.
Doktor Anri je revoltirano napustio aero- drom i potražio taksi.
- Do grada je 100 evra, bez paljenja tak- simetra - obavestio ga je
prvi taksista.
Predsedniku svetske zdravstvene organi- zacije se nije svidelo da se
vozi bez tak- simetra, pa je potražio drugi taksi.
- 100 evra bez paljenja taksimetra - do- bio je identičan
predlog.
I od trećeg taksiste je saznao da je vož- nja 100 evra bez
paljenja taksimetra, pa je to morao i da prihvati.
Odlučio je da vest proveri prvo u porodili- štu.
- Imate li zakazano? - pitala ga je medi- cinska sestra pre nego što
je i progovo- rio.
- Ne, ali... - pokušao je da objasni doktor Anri, ali nije imao
kome, jer je medicinska sestra zatvorila šalter.
Pokucao je na sledeći šalter.
- Imate li zakazano? - pitala ga je i druga sestra.
Doktor Anri se odlučio na radikalan korak. Ugledao je lekarsku
ordinaciju, naglo po- kucao i ušao.
- Kako to ulaziš! - proderao se čovek u belom. - Imaš li ti uopšte
zakazano!?
Doktor Anri nije imao zakazano i nezado- voljan se uputio u
Ministarstvo zdravlja.
- Morate malo da sačekate - obavestio ga je portir pre nego što je
uspeo da se predstavi.
Posle podužeg čekanja iskoristio je trenu- tak portirove nepažnje
i uspeo da uđe u Ministarstvo. Prišao je, predstavio se i dao
vizit-kartu prvoj sekretarici na koju je naišao.
- Morate malo da sačekate - dobio je poznatu instrukciju. Ponovo je
vreme pro- lazilo a ništa se nije događalo. Doktor Anri je prešao
kod druge sekretarice, ponovo se predstavio i dao vizit-kartu.
- Morate malo da sačekate - bilo je sve što je od nje čuo.
Posle dužeg čekanja, najzad ga je primio Ministar zdravlja.
- Jeste li Vi doneli neku donaciju? - obra- tio mu se Ministar.
- Ne, samo sam hteo da čujem nešto o kloniranju... - Ministar je
tada naglo us- tao i izašao bez pozdrava.
Uporni doktor Anri odlučio je da potraži Predsednika Vlade.
- Da li ste Vi doneli neku donaciju? - bilo je jedino što su ga
pitali u Vladi.
Na kraju se doktor Anri uputio kod Pred- sednika savezne države, lično.
- Žao mi je što nemam mnogo vremena - izvinuo mu se Predsednik već
na vratima - Vi ste, nadam se, doneli neku donaciju?
- Da li su u Srbiji zaista izvršili prvo kloni- ranje? - pitali su
doktora Anrija pri pov- ratku.
- Prvo!? - doktor se nasmejao. - Tamo su svi već klonirani!
Slobodan Simić
|
|
KLONOVI I KLOVNOVI
Ja? Naravno! Dabome da sam pomišljao koga bi od značajnih Srba trebalo klonirati da bismo opet bili sila kao
nekada. Za me- ne se odavno ne postavlja pitanje klonira- nje ili ne, već koga klonirati?
Da se razumemo, Srbin sam i pravoslavac. Slavim krsnu slavu i priznajem julijanski
kalendar. Redovno postim i pričešćujem se. Poštujem našu slavnu prošlost, naše slavne junake i naše
svece. U svakom trenutku spreman sam da život dam za otadžbinu.
Sve za Srpstvo, Srpstvo ni za šta!Zato, za veliki narod kao što je
srpski, ključno pitanje je koga klonirati zarad obnove Dušanovog carstva?
Zato ja prvo pomislim na Cara Dušana. Mada ne zapostavljam ni velikomučenika
Lazara. Naravno, ni Miloša Obilića. S dru- ge strane, ne bih da se ogrešim prema
Karađorđu i Milošu Obrenoviću. Sve junak do junaka. Ako pak zavirim u
20. vek, ne mogu da ne pomislim na Vojvodu Mišića, Vojvodu Putnika, Stepu Stepanovića...
Koja bismo sila opet bili kada bismo neko- ga od pobrojanih klonirali! Ni po čijem
dik- tatu ne bismo postupali!
Reč je o strašnoj dilemi, koja me razdire. Ali samo na prvi pogled.
Jer, ako dublje proanaliziram ovaj problem, dolazim do je- dinog mogućeg zaključka:
klonirati treba mene!
Dok je ovakvih kao ja, i to u što većem broju, hvala Bogu biće i slavnih srpskih
vojskovođa!
Vladan Sokić
IZVINJENJE
"Novinari su čudna sorta vina od koje se napiješ pre nego si zapravo i počeo sa pićem" - pomisli K. pre nego je odgovorio novinaru na postavljeno
pitanje.
K. je bio poznati sportista, osvajač mno- gih medalja i drugih alkoholnih pića.
Govo- rio je o tome kako je spreman pred takmi- čenje poput Josipa Broza Tita na
Romaniji. U istom intervjuu, K. je izjavio kako je bo- lja, sa gledišta opšteg zdravlja i društve-
ne samozaštite, upala pluća nego pneu- monija, i kako više preferira belo sa
pro- zakom nego li crveno bez valijuma.Takođe je kazao da ga Franc Kafka ponekad
do- vodi do ludila.
Međutim, K-ove. sponzore nikada nije od- likovala velika inteligencija, tako da su
su- tradan zahtevali objašnjenje.
- Za medalje? Za zlatnu medalju nije po- trebno nikakvo objašnjenje -
kazao im je K.
Njegovi sponzori su bili više nego iznervi- rani izjavom o Titu, a K. je imao više nego intelektualni mamurluk, tako da se nije se-
ćao šta je sve izbrbljao novinaru. Moguće da je bila i novinarka, što bi donekle
ob- jasnilo neke stvari. Sećao se samo da mu je bilo lepo i ničega više.
- Dok sam ti ja otac u ovoj kući se neće pominjati Titovo ime! - kazao je
K-ov otac, ujedno i njegov sponzor.
- On je ubijao naciste, znaš li ti to?! - rekla je K-ova majka, njegov drugi
spon- zor.
Domaća javnost se takođe uzburkala; tra- žeći objašnjenje, fusnotu ili makar spisak korišćene literature.
Sutradan se K. izvinio, rekavši kako mu je žao što nije nacista. Rekao je kako će
ubuduće paziti, i da će intervjue davati samo pod nadzorom lekara.
I kako je Tito najveći izdajnik nemačkog naroda.
Ali to ga nije oslobodilo osećanja krivice da je razočarao svoje sponzore i
sopstve- ni narod, i nosio je to osećanje u sebi otad poput kompasa.
Branko Nebrigić
|
