PLATA
Svakoga dana odlazim na posao. Kada se vratim kući, uključim televizor i gledam
vesti. Klimam glavom kao da verujem. On- da spavam. Dvaput mesečo dobijam
no- vac. Kažu da je to plata. Opet se pravim da verujem. Moram da budem uverljiv
ma- da znam da je to bedni honorar koji dobi- jam kao jedan od više miliona naturščika u naivnoj višegodišnjoj TV-seriji "Stigao je
bolji život".
Đorđe Otašević
OGLAS
Ubogom siromahu, koji jedva sastavlja kraj s krajem, neophodna su sredstva za nabavku hleba i drva za ogrev.
Pozivaju se svi ljudi dobre volje da udele koliko imaju i tako spasu jedan ljudski
ži- vot.
Sredstva uplatiti na žiro ili tekući račun koji je naveden na dnu oglasa.
Za sve kontakte možete koristiti priloženi broj stabilnog telefona, faksa ili pak
mobil- nog telefona.
Za dodatna uputstva na raspolaganju vam je i moj e-mail.
Napominjem da moj sajt možete pogledati na dole navedenoj web adresi.
Vladan Sokić
Osumnjičeni je u zemlju propao.
Na bezbednom je mestu.
Kad se problemi rešavaju u hodu,
mnogo je zgaženih.
Znali smo mi s kim imamo posla,
ali posao nije mogao da trpi.
Vara se ko misli da nas može prevariti.
Ko ne misli, ima veće šanse.
Kome bog ne usliši molbu,
đavo pritekne u pomoć.
Ilija Marković
|
|
PRIJEM
Miloš Ravanić je po svemu bio sasvim obi- čan građanin, sve do dana kada je
stvar- nost zaboravila da uzme svoju dnevnu dozu lekova za smirenje te su se stvari otrgle kontroli.
Nikako nije mogao da se priseti otkud on zapravo na Andrićevom
vencu. Prvo je Miloš primetio izvesne ljude oko sebe koji nisu bili halucinacija; neke ošišane
nabil- dovane tipove sa pretećim njuškama. Momci su iz policije, što je bilo očigledno čak i iz druge
galaksije. "Mi smo vaše obezbeđenje, pođite sa nama" - rekao je
jedan od
njih. Miloš Ravanić nije uspeo pošteno da svari tu novu misao kada mu je pristupio čovek sa orlovskim nosem i predstavio se kao šef kabineta,
njegovog. "Kabinet?" - kazao je Miloš rasejano.
Čovek se osmehnuo i uveo ga u velelepnu kancelariju sa pogledom na
more. "More?!" - vrisnuo je Miloš kao da je video osmog putnika pred
sobom. "Najnovija reč tehni- ke." - kazao je šef kabineta - "Laseri,
ho- logrami i tako to. Uzgred, ja sam Nikola." Zatim ga je uputio u današnji plan
rada. Tada je Miloš Ravanić saznao kako je on zapravo izabran za predsednika Srbije,
ta- kođe je bio predsednik četiri ili deset up- ravnih odbora.
Oduvek je slabo stajao sa brojkama. Bio je i poslanik u skupštini, predsednik nekog skupštinskog odbora, potpredsednik Vlade i ministar za nešto - resor mu se izgubio u uzbibanoj svesti.
Otad Miloš Ravanić nije hodao zemljom, on je lebdeo. Osmeh na licu mogli ste mu skinuti samo hiruškim
putem. Ozbiljne sr- čane smetnje je doživeo kada mu rekoše kolika je njegova
plata. Za trenutak je pomislio kako se ipak radilo o budžetu Srbije za narednu godinu, ali ga je Nikola - šef protokola, ubedio u
suprotno. Da li treba pominjati ličnog šofera, kuvara, tri sluškinje i
rezidenciju. Kao da je svoj prethodni život načisto prespavao, mislio je Miloš, jer nikako,
ma koliko se trudio, nije mogao da dokuči kako mu se ovo de- silo.
"Mora biti da je to zato što smo redovno slavili slavu, Božić i Vaskrs." - kazala je Milica, Miloševa žena - "Čak i pod
komu- nistima."
Te večeri je otišao na prijem koji je orga- nizovao predsednik Vlade.
Rukovao se sa beskrajnim nizom ličnosti čija je imena zaboravljao istog momenta pošto bi mu ih
rekli. A onda je prišao pre- mijer lično i stegao mu ruku. Imao je čvrst stisak, muški.
Drugom rukom ga je tapšao po leđima."Miloše, ovaj, kako da ti kažem, vidiš... bila je ovo skrivena kamera" -
re- kao je osmehnuvši se. Kao po komandi svi su se uzmuvali zasmejavši se, počeli su i da
aplaudiraju. Trajalo je čitavu večnost. Prilazili su mu da ga zaštitnički potapšu po leđima.
A onda se Miloš Ravanić iznenada zapla- kao. Suze su mu same krenule na oči.
"Miloše, jebote, pa šalili smo se" - rekao mu je neko.
Branko Nebrigić
|
