CENA POSVEĆENOSTI

Gospodin Dominis Libris je godinama radio na rasporedu mesta u velikoj čitaonici gradske biblioteke. Osam sati dnevno do- davao je posetiocima crvene pločice sa brojevima sedišta u dugim nizovima stolo- va i male, okrugle žetone za garderobu. 

Gospodin Libris je uživao u svom poslu. 
Pamtio je: imena, lica, brojke, osmehe; u glavi zamišljao: raspored praznih i punih mesta, vlasnike kišobrana i kaputa, satni- cu dolazaka i odlazaka; zagledao se: u sudbine, govor prstiju, boje mladalačkih očiju; osluškivao: raspoloženja, tajne, sudbine; lovio: penušave glasove, čežnji- ve poglede, mirise puti...

Vremenom gospodin Dominis Libris je usa- vršio idealan raspored čitača. 

Slagao ih je u stolove sa po dva mesta po neostvarenim željama, neispunjenim sno- vima, tajnovitim nemirima...

U stolovima su sedeli idealni parovi. To- kom vremena mnogi se upoznaše, sprija- teljiše, neki čak i zavoleše.

Gospodin Dominis Libris je ostao zauvek sam. 

Mikica Ilić

Radio sam u pošti četrdeset i više godina. Ni jedan dan odmora. Dolazio sam u pola osam u hol Glavne pošte i mirno stajao u red sa ostalim kolegama. Sekunde i minuti su sporo proticali. Poštanske službenice bi prilazile sa strane da se izviču na nas ili bi sačekale da se pojavimo pred njihovim šalterom pa bi nas onda izmalteretirale. Imalo je to blagotvornog uticaja na njih. Ne znam ništa o tome. Znam samo da nas je država plaćala da uslužimo te nesrećne službenice sa pokojim pokornim osmehom, crvenilom u licu, saginjanjem glave i bez- razložnim izvinjavanjima. Ja sam svoj po- sao voleo i savesno ga obavljao. 

Zamislite mog komšiju koji je radio u sta- nici milicije kao osumnjičeni. Vazda na bo- lovanju, posle nekoliko godina na dijalizi, umesto urina krv. A ja, sem sitnih nepri- jatnosti, nisam trpeo nikakva teža poni- ženja. Bio sam na suvom, unutra. Pa šta više možeš poželeti od posla. I danas kri- šom odlazim u neku poštu, opštinu ili ban- ku, gde me ne znaju. Stanem u red i če- kam da dođe mojih pet minuta.

Da vide ovi žutokljunci, koji se nisu ni ro- dili kada sam ja počinjao da radim, kako se crveni pred službenicima.

Branko Nebrigić