HAPPY END
Kada ruski kombajn koji sa jedne strane vrši žito dok sa druge strane ispadaju pe-
čeni hlebovi u percepciji mladog, senzual- nog postmoderniste, kojem se u
magno- venju javlja "gospođa koja ponedeljkom i sredom sedi na levom, a utorkom i čet-
vrtkom na desnom guzu" i to baš u "pe- tak, kada se ne smeje da se u nedelju ne bi plakalo", proklinjući pritom "trećim uhom koje je proradilo u njoj" dan kad joj je sin počeo da igra balet, kada, dakle, rečeni kombajn ovrši metaforu američkog sna, a na drugom kraju ispadne "jedan muški i jedan ženski primerak" savršenog romana - leksikona, romana - horoskopa, romana - slagalice i romana - heftalice, bacivši nesrećne čitaoce - pogorelce u rebus:
koliko je pametan ovaj pisac kojem je "razljubak iznad usana počeo da ćelavi" iz razloga što "nosi srce u šaci, ostavlja
za- logaj pasulja da prenoći pod jezikom, če- še ramenom bradu, a trepavice su mu
postale tvrđe od obrva" i to samo zato jer se "umio jednoga jutra jučerašnjom
vo- dom i stavio u džepove soli", pošto je prethodno "sve postave džepova vezao u čvor", koliko je, dakle, genijalan ovaj
pi- sac kad ga ništa ne razumemo jer iz nje- govog velikog pera nastaju savršene
pri- povesti "za kompjuter i šestar", i, dodao bih, za - GUMICU !!!
Mikica Ilić
|
|
NAJBOLJA VARIJANTA
Došli neki lepo obučeni ljudi i predstavili se kao strani
investitori. Kažu da hoće da ulažu kod nas. Pa pitaju šta imamo da
ponudimo.
Mi smo ih odmah odveli u našu fabriku. Šetaju oni po pogonu, i sve jedan drugom pokazuju godišta na mašinama, pa se
gurkaju i domunđavaju.
Kad smo svratili u magacin, oni kao za inat nalete pravo na neki škart, i opet se samo gurkaju i
domunđavaju.
Odveli smo ih da popiju kafu u menzi, oni pitaju kakva je to proslava kad je tolika gužva. Odmah su počeli da se gurkaju i
domunđavaju kad smo im rekli da to samo prva smena doručkuje. A kad smo im rekli da imamo još dve smene, potpuno su
za- nemeli.
Videli smo da neće biti dobro, pa smo ih odvezli u zadrugu. Usput smo im objasnili da bi mi mogli da hranimo pola Evrope, a bogami i drugu polivinu, samo ako baš pregladni.
Klimaju oni glavom, kao sve razumeju, ali kad smo stigli zađoše pravo u njivu.
Ku- kuruz nešto užuteo, suncokret totalno šljonuo, pšenica prilično polegla.
Opet se oni gurkaju i domunđavaju, kao da smo mi krivi što je žega i suša i što nemamo veštačko
navodnjavanje kao oni.
Ostao nam je zadnji adut: banja!
Pokazivali smo im lekovitu vodu, lekovito blato, lekovite trave, lekovitu prirodu. A oni zapeli za neke puteve i hotele. Kao da je bolesnom čoveku stalo do luksuziranja i izvoljevanja!
Ako nemamo hotele, imamo kafane! Od- veli smo ih u "Veselu udovicu" i domaćin-
ski ih najedemo i napijemo. A onako, uz piće, ispričamo im detalje iz naše burne, slavne i čuvene istorije.
Posle ih onako polupijane odvučemo da pogledaju krater od zadnjeg bombardova-
nja, tek da znaju s kim imaju posla. Kad su videli krater više se nisu gurkali i
do- munđavali, moj brale!
Uskoro su nam javili da su dobro razmislili i odlučili da kod nas investiraju u
izgrad- nju kasarni. Što je prilično dobra varijan- ta, jer će u kantinama biti jeftino pivo.
Slobodan Simić
|
