|
KOLA
Prljava kola vuče mršav i star konj. Seos- ka luda sedi u njima, povremeno se
nas- meje, ponekad zaplače. Kola i jedini put- nik polako prolaze gradom. Ljudi okupljeni na trotoarima mašu državnim
zastavica- ma. Niko ne zna otkud ova kola. Možda je donacija iz inostranstva, nije isključeno ni da da su novi uspeh naše privrede. Malo ko o tome uopšte i razmišlja. Važno je da je gradski prevoz vidno poboljšan.
DRVO
U zemlju smo bacili seme demokratije, go- dinama ga zalivali. đubrili, okopavali. I
na- kon deset godina iz njega izniče drvo.
Jeste ono na mestu gde smo bacili seme, ali ipak nismo sigurni da li je to naše drvo - ne liči ni na šta.
ZAJEDNIČKA FOTOGRAFIJA
Pa šta ako ne daju ono što su obećali! Sigurno hoće. Samo treba biti strpljiv. Čak i ako pre toga svi pomremo od gladi, nije strašno. Ostaće zajednička
fotogra- fija! Oni i mi, zajedno, na onoj konferenciji gde su nam svašta obećali!
Kada se neki dobri čovek sagne da nam zapali sveću, moraće da vidi fotografiju. A na njoj - oni i mi, zajedno! Silno će nam tada zavideti.
PRORICANJE PROŠLOSTI
Kad ga pogledaš, prvo pomisliš da je to vidovnjak koji može pouzdano da
prorek- ne prošlost. Sve je tu - plašt, kapa, sta- klena kugla. Onda malo bolje razmisliš i shvatiš da je to nemoguće. Kako neko može unapred znati šta se dogodilo! Čak ni učesnici u događajima ne znaju da li su u tome uopšte učestvovali. Zato je
ra- zumljiva i opravdana ova velika akcija hapšenja proroka, vračara i predskaziva-
ča prošlosti. Ipak je ovo 21. vek.
DVORAC
Deset godina smo gradili novi dvorac. Hi- ljade i hiljade ljudi, besplatno. Želeli smo da bude lepši od starog dvorca, hteli smo da u njemu vidimo i novog kralja.
Kada smo ga završili, slavili smo celu noć. A ujutro se u njega gomila kraljeva
useli- la. Jeste malo neobično, ali ovo je novo doba, pa neka budu i neki novi običaji.
Uskoro su se kraljevi, njih cela gomila, preselili u stari dvorac. Novog dvorca više nije bilo. Na njegovom mestu stajala je samo gomila prašine. A ubrzo ni nje više nije bilo. Kraljevi su je na đonovima po svetu razneli.
Đorđe Otašević
|
|
BALKANSKI PRIRUČNIK 17
Faktor internog iznenađenja
U svakome od nas ima neko koga nema. Kada se taj razmahne i raspojasa
oprav- dano se postavlja pitanje našeg postoja- nja.
Optimalna varijanta najgorega
Teško je sa sigurnošću reći šta bi za nas bilo najbolje. Verovatno bi za nas najbolje bilo da ne dođe do najgoreg.
Satisfakciona odlika kolektivne
nesigurnosti
Drago mi je kada vidim onolike telohrani- telje oko naših najuspešnijih mučitelja. To govori da nam je bar nešto zajedničko i da niko od nas više nije siguran.
Suština koja nadolazi
Naš problem jeste ogroman da se golim okom ne može sagledati. A gde je tek njegova suština koja uveliko prevazilazi njegove dimenzije.
Humana karakteristika psećeg vremena
Pre mene je u kontejner stigao neki pas lutalica. S obzirom na ova pseća
vreme- na, jasno je da bi on morao da bude u iz- vesnoj prednosti. Ali, napomenuo bih jer često se zaboravlja, ovu stvar treba
sa- gledati i sa humanog gledišta.
Praznično svojstvo poslovnosti
Kad god čujem da je nekoj od naših dele- gacija, koje ovih dana lutaju svetom,
pri- ređen poslovni ručak odmah posumnjam da će tu nešto biti od posla. Za svakog našeg čoveka ručak je praznik, a mi
praz- nikom ne radimo.
Izostanak mentalne podrške
Poručuju nam da smanjimo potrošnju. Ot- prilike, valjalo bi nam da trošimo pametno. Meni ni za ono najosnovnije pamet ne
po- maže. Za pare bih se još i snašao.
Po cenovniku života
Život nema cenu, ali ako ste odlučili da tu plaćate glavom moraćete to da učinite, onako, galantno. Ne računajte na kusur!
Odnos odgovornih i radoznalih
Odgovorni umeju taktički da odugovlače sa odgovorima jer znaju da oni koji bi da ih nešto priupitaju, zaziru od činjenice da se može umreti od radoznalosti.
Moć sindikalnog narikanja
Opet su krenuli sindikati. Opet sa radnič- kom klasom neće biti šale. No, ako vam treba neko za plakanje, boljega nećete naći!
Situacija definitivne sigurnosti
Jedno je ovde sasvim sigurno. Sigurno da sigurnije ne može biti, dakle, garantovano najsigurnije. A to je da ovde definitivno ništa više nije sigurno!
Raša Papeš
|
