Časopis za satiru

- ETNA -

 

 


  Naslovna | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15


Ranko Guzina
 

KADA DOĐOH SA ODMORA

Ne idem često na odmor, samo jednom godišnje i to leti. Neću na more, tamo se žene skidaju, s oproštenjem, gole. Ili to samo tako izgleda. Na moru je moral u krizi. To je za malograđane.

Ja sam maloseljak, što će reći da odmaram na selu. Prednost ovog načina opuštanja je što ne moram da plaćam jer odlazim kod očeve tetke. Čak mogu i da zaradim. Pretprošle godine po povratku sa odmora, gde sam zaradio i džak krompira sa čabrom sira, u naš velegrad, iznenadi me jedan događaj. 

Pokušavajući da uđem u stan, koji mi je ostao još od dede, ne mogoh da otključam vrata. Za malo ne razbih flašu rakije što mi je tečo poklonio, drmusanjem pokušavajući da ih otvorim. Malo sam ojačao koseći i kupeći seno pa za mene brava i nije bila veliki problem. Barem ne kao onaj koji sam zatekao sa druge strane. Moj veći problem je bio gospodin sa šarmantnim ožiljkom na levom obrazu a bez zuba jedinica gore levo. Pozdravi me mrkim pogledom, pomešanim mirisom znoja i pokvarenih zuba, pomenu moju dragu majku i poče da me gura vratima napolje. Razbi se ona flaša, mrs se prosu iz čabra po tepihu a krompiri zaigraše po stepeništu.

Nemajući kuda obratim se policiji, kažu da nisu nadležni. Ja ih zamolih da me prime na konak jer nemam gde da spavam, oni odgovoriše da kod njih spavaju samo oni koji remete javni red i mir. Poremetih im taj javni red i mir pa me primiše ali ne dadoše da spavam već me tukoše čitavu noć.

Posle nekoliko dana se probudih u bolnici. Pitam jesu li oni nadležni za stanove. Kažu nisu. Odležah tu još sedam - osam dana pa me uputiše u sud, tamo mi tražiše potvrdu od kućnog saveta. Kućni savet kaže izdaje policija. Policija veli nije nadležna. Tu me uhvati noć. Poremetih javni red i mir i oni me primiše na konak ali mi ne dadoše da spavam do jutra. Posle nekoliko dana se opet probudih u bolnici. Odatle pođem u mesnu zajednicu pa u sud. Iz suda u opštinu, katastar i kućni savet. Pa tako nekoliko puta.

U policiju više ne svraćam jer tamo loše spavam pa posle toga nekoliko dana ne mogu da se probudim. U sud navratim samo ponekad, da se sklonim od kiše.

Najlepše mi je u parku, budi me cvrkut ptica. Doduše klinci me ponekad pretuku ali to su dečija posla, treba im oprostiti oni su naša budućnost.

O stanu više ne razmišljam, u katastru mi rekoše da ga je onaj tip preveo na sebe. Više mi i ne treba, sada je pretvoren u poslovni prostor. Kako bih tamo sada spavao između gajbi voća i povrća!

Ovako imam klupu u parku i kartonsku kutiju iznad glave, nisam rob materijalnih dobara. A garažu koristi onaj isti čovek, tamo parkira mercedes. Pošto nikada nisam imao automobil, oduvek je stajala prazna - šteta da se ne iskoristi.

Dejan Tofčević

-  13 - 


 

Naslovna | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15

 

Optimizovano za IE 800x600
Vesna Dencic ©
ETNA, Beograd, 2001-2003. Sva prava zadržana

- ETNA -