|
ISPOVEST JEDNOG MAZOHISTE
Al' se nekada u Srbiji dobro živelo!
Bilo je svega što ti duša poželi. Tačnije, nije bilo ničega i
vladale su velike nesta- šice. Onda je došla glad i beda. Divota jedna!
Bila je to sarno uvertira za sankcije i
ra- tove koji su došli kao šlag na tortu. Ginu- lo se puno, što je jedino onemogućavalo ljude da uživaju
u svemu. Posle gladi, ra- tova i sličnih pošasti nastupiše poplave kao zatišje pred buru. A onda zaigra mečka i pred našom kućom, što
će reći da se i nama sreća osmehnula. Iznad na- ših glava zabrujaše bombarderi.
Tarnan sam pečeo da uživam u ovim pri-
zorima (kao u kakvim rornantičnim ratnim filmovima), kad ono u Kumanovu
potpisa- še primirje. Ali nema veze. Život se mo- rao nastaviti. Ubrzo je
nestupila velika suša...
I tada, kao u košmarnom snu, sve se u trenu
srušilo kao kula od karata. Došao je taj nesrećni 5. oktobar. Došla je
demo- kratija. Pomislio sam da je došao kraj le- pom životu i da mi se crno piše.
Ali evo prošlo je od tada 5 godina i mogu vam reći da i nije tako
strašno. Životari se. Izdržava se nekako. Biće bolje.
U Srbiji za mazohiste nema zime.
Vladan Sokić
|
|
ZAŠTO
Ne znam zašto neki novi klinci
Hoće da su i Srbi zločinci?!
Zašto im je baš do toga stalo,
Kao da je tuđih možda malo?
Ionako već smo narod mali,
I još zločin da se na nas svali!
Ne kažemo da ga nije bilo,
Al' valjda se već zaboravilo?!
Ko je mrtav ionako ćuti,
Zašto neko tu ponovo muti?
Ko zločince naše da uhvati?!
Moramo ih za zapat čuvati.
Još su burna, rizična vremena,
Zar bez dobrog ostati semena?
Bar u ovom da budemo složni -
Mi pošteni, iskreni, pobožni!
Rastko Zakić
Srbija je tamo gde su srpski grobovi.
Očigledno je da Srbima više ne može pomoći
niko živ!
Rade Jovanović
|
