Crne misli

Upomoć! Moj životni poziv.

Kakva giljotina!
Boli glava!

Vredan grobar uvek nađe nekoga
da zakopava!

Oči se ovde vade na razne načine
samo da ne bi gledale.

Pa, i da padne ta atomska bomba,
treba samo sačekati da se slegne prašina.

Prijatno! - reče jelo ljudožderu.

Srbija je tamo gde su srpski grobovi,
a srpski grobovi su razbacani po svetu.

Naši temelji su sasvim nepredvidivi
jer oni su nama na nervnoj bazi.

Na front šaljemo samo mlade,
pametne i sposobne kadrove.
Oni su naša budućnost!

Davljenik se dočepao kopna!
Stigao je na dno!

Ponudili smo glavu mira.
Ruka je bila malo!

Punili su i drugima glavu,
ali nama su vezivali oči!

Ko ovo preživi
taj će biti mrtav!

Osumnjičeni urla
jer policija s mukom izvlači činjenice.

Leš je otkriven!
Zato je hladan!

Izgubljena glava uzdaje se
u intervenciju trupa.

U procesu ubeđivanja podleglo je nekoliko nevernika.
Nije lako svakom građaninu povratiti poljuljano poverenje.

Svet je na ivici nuklearnog rata,
a mi smo našu zemlju već obnovili!

Žrtva se vraća na mesto zločina.
Ima utisak da su joj pogrešno oduzeli život.

Za čoveka iz epruvete
urna je proširenje životnog prostora.

Da je on za nas bio mrtav onda kada je umro ne bismo se sada pitali šta ćemo sa besmrtnikom.

O, kako je otac napravio naciju!
Ni rođena je majka ne može prepoznati na identifikaciji!

Nigde nas nema!
sada kada smo nam najpotrebniji!

Čim mi prislone pištolj na čelo
ja počnem da kuburim s glavom.

Raša Papeš