Šta je ovo evo neko doba, 
Kao heroj slovi svaki dripac! 
Nema druge do da stisnem petlju 
I ja budem - dobrovoljni krivac!

Predlažem se za ratnog zločinca! 
Sudite mi ovde il' u Hagu,
Na hiljade odoše niz vodu,
Zašto i ja da ne odem k vragu.

Godinama pokorni sam svedok:
Nevin strada a baraba živi,
Mora biti da kriv ipak jesam,
Kad zlikovci nikom nisu krivi.

Neću više da živim sa njima - 
Herojima paljevina, klanja! 
Dosta mi je "patriotskog" smeća
Koje tako o slobodi sanja.

Gde je ovaj narod zabasao 
Kad bitange ordenima kiti?! 
Još da im se s ponosom zaklinje: 
Štitiće ih i pred pravdom kriti! 

Pred ovakvim tumačenjem pravde
I sloboda, jadna, krije lice,
Postidesmo i nju pored sebe, 
Čuvajući uporno zločince.

Takve bruke davno nije bilo:
Nit' sudimo, nit' to drugom damo;
Gde je tušta i tma tih "heroja"
S "herojstvima" čijim se brukamo?

Neće biti - da nijednog nema!
Ko tolike ljude onda pobi?
Gde su oni silni jurišnici
Za boj spremni i za kliktaj Slobi?!

Pod suknju se sakrili "heroji",
Zagrlili svojih žena butke,
Strah im ne da ni nos da promole -
Dok mi bruku posmatramo ćutke!

I ne kažem da nije istina:
Držao se i svet nedosledno;
Al' može li to mene da spase
Da se lično ne osećam bedno?

I ne kažern - da kod drugih nisu
Zločinaca možda duže liste,
Jedino znam: domaćini pravi
Prvo ispred svoje kuće čiste.

Rastko Zakić