NEMOGUĆA MISIJA

Putnici u vozu na relaciji Pančevo-Batajnica su gledali kroz prozor, a oni pismeniji bogami i čitali novine. Mašinovođa se držao stanovišta kako je njegovo samo da prevozi putnike. Svako se grčevito prihvatio za nešto ili nekoga da ne potone.

Kroz gužvu se probijao prodavac, krčeći svoj put laktovima.
- Red vožnje, kupite red vožnje.
- Kupi ti ovo! - dobacuje mu gospođa u crnom kompletu i pokazuje srednji prst.
- Nemojte tako gospođo, šta sam vam ja kriv.

Gospodin u leptir-mašni zatopta nogama:
- Stvarno gospođo, nije u redu da ga vređate. Krvavi je lebac to, nije on kriv.
- Šta ste mi vi krivi, šta ste mi krivi! Menopauza ne pita za razloge. Uostalom, čekala sam voz više od dva sata.
- Da ste imali red vožnje ne biste čekali toliko - odgovori prodavac uz zloban osmeh.

Gospodin sa leptir-mašnom klimne glavom.

- Voz je dosta kasnio - dodaje druga gospođa u crvenoj haljini, nastojeći da objektivno sagleda situaciju. Drugo je pitanje da li je sama situacija iz svoje subjektivne perspektive imala potrebu da nam se predstavi u objektivnom obliku.
- E pa gospođo, nije život novogodišnja zabava - reče prodavac žmirkajući.
- Ali nije ni sprovod - procedi mladić koji je sedeo do prozora.
Zatim je rekao:
- Citiraću ovom prilikom Daglasa Koplanda "Generacija X": Hoću da im kažem da im zavidim na tome kako su vaspitani, i da su tako čisti, i tako bez osećaja nedostatka budućnosti, i hoću da ih zadavim jer su nam radosno uručili svet toliko nalik na usrane gaće. 
- Kuš ti, ti... pajac. Vidite li vi kakava nam je omladina danas - gospodin sa leptir-mašnom se okreće ka prodavcu. - To sve go narkoman do narkomana. 
- To ne menja na stvari da sam ja čekala voz dva sata i da je voz otprilike toliko kasnio.
- Da ste imali red vožnje znali biste da voz kasni dva sata pa ga ne biste ni čekali toliko - kaza prodavac, a zatim nastavi:
- Uostalom, ako vam se ne sviđa vi idite u Japan, tamo vozovi idu na tri minuta.

Na te reči ostali putnici su počeli da negoduju.

- I vi vaš red vožnje možete da prodajete u Japanu - reče gospođa u crnom kompletu.

Gornja rečenica je preostalim putnicima zaličila kao poziv na konačan obračun sa prodavcem.

Gospodin u leptir-mašni je izjavio:
- Mrzim decu zato što prave toliku buku a i nemirna su, kao život.

Zatim je sišao na sledećoj stanici i ostavio nesretnog prodavca da ga nezadovoljni putnici linčuju a zatim bace negde uz put, na nekom polju između Ovče i Krnjače. Da su mogli da dođu do direktora železnice moguće je da bi se stvari drugačije odvijale.

Branko Nebrigić