Pocepani suncobran

-aforizmi o deci za odrasle i obrnuto-

Uvek kad se brat i ja pobijemo mama nas prekine kad nam je najlepše! 

Brat i ja smo danas pojeli celu teglu pekmeza. Večeras ćemo dobiti 
ili proliv ili batine!

Ne razumem zašto se mama toliko ljuti što sam razbio vazu. Ionako je bila kineska, a ne naša!

Danas je u školi bio roditeljski sastanak.
Moja mama bi sigurno došla, ali joj niko nije javio.

U televizoru rade mali ljudi, 
a u radiju njihova deca!

Kad nešto hoću mama kaže da sam mali.
Kad nešto neću mama kaže da sam već veliki. Zato pojma nemam koliki sam!

Baka nam je otišla na onaj svet.
Sad i mi imamo nekog u inostranstvu!

Pogodili smo loptom komšijinu ženu.
Sad nam je komšija glavni sponzor.

Tata ne da mami da vozi naš auto.
Još je mala!

Ja moju mamu nikako ne mogu da slažem.
Ona me poznaje kao tatin džep!

Uvek kada mami zagori ručak tata ode u kafanu. Tamo ručak nikad ne zagori.

Tata puši na muštiklu, deda na lulu, 
a brat i ja na tavanu.

Našoj komšinici mama gleda u šolju, 
a tata u noge!

Ujna Mica je opet u drugom stanju.
Njoj je drugo stanje u stvari prvo!

Moj stric je policajac.
Tata kaže da je to njemu odmalena.

Pokvario nam se daljinski upravljač.
Ali ni mama nije loša!

Ja od nekretnina imam samo babu i dedu!

Pitao sam tatu zbog čega on brije bradu
a mama noge. On kaže da se svako brije onde gde ga ljudi gledaju. 

Bojan Ljubenović

Maznuo sam dedi čokoladu

Kod nas istorija počinje
kad nastavnica dođe na čas.

Deda mi svako jutro očisti sandale.
Verovatno misli da su njegove.

Batina ima dva kraja.
Ali su oba kod tate.

Volim tatin pištolj.
On može da puca.

Dok sam ležao u kolevci, nisam znao da psujem. Posle me deda i to naučio.

Mojoj sestri su probušili uši.
Sada ona bolje čuje.

Kada je tata pustio vučjaka sa lanca,
naš komšija je počeo da zavija.

Ponekad se i ja ne slažem sa tatom.
Ali ćutim da ne dobijem batine.

Naša nastavnica je najpametnija u razredu.
Ona zna sva slova napamet.

Danas otvaraju klozet u školi.
Doći će i televizija.

Mene deda sačeka uvek ispred škole.
A onda ga ja odvedem do kuće da ne zaluta.

Moj tata mnogo čita.
Plaši se da ne zaboravi slova.

Moj mačak je pojeo papagaja.
Ali nije progovorio.

I ja bih voleo da imam brata.
Ovako moram trčati u komšiluk
da se tučem sa tuđom decom.

Mene i mog brata rodila je mama.
Jer roda nema onoliki stomak.

Moj teča ne seče granu na kojoj sedi.
Nego onu na koju se komšija penje.

Svi mi kažu da ličim na čika poštara.
Samo mama tvrdi da sam isti otac.

Uvek ćutim kad stariji pričaju.
Volim da slušam kad neko laže.

Za mene je mama u kući Bog,
a tata samo batina.

Mitar Mitrović