VLADA
Sedi vlada i uporno čeka
Da prilika ne promakne neka.
Na sve strane motre budne straže
Da se nova prilika ukaže.
Da je vlada, dok sedi, saplete,
Da joj nogu na vreme podmetne!
Vlada će tad biti pohvaljena -
Jer prilika nije propuštena!
Novi uspeh vlada opet slavi
Kad priliku neku zaustavi!
Rastko Zakić
ZGODNO, ALI IMA MANU
Teško je reći koji su poslanici najbolji. Oni s kockastim glavama zgodni su za
baca- nje. Čak možeš da se kockaš. Kladiš se da li će pasti na levo ili na desno uvo.
Ni loptasti poslanici nisu za potcenjivanje. Što ih jače udariš, više odskoče. To
po- nekad može biti vrlo zabavno.
Čini se da su ipak najpogodniji promenljivi poslanici. Čim ih malo pritisneš, oni
pro- mene oblik, Čas ovakvi, čas onakvi. Jedi- na im je mana što smrad koji ispuštaju prolazi i kroz dobro zatvorena vrata.
Đorđe Otašević
|
|
KVORUM
Tačno je, šefe, nisam uspeo. Žao mi je što sam vas razočarao. Znam, znam
koli- ko vam je to značilo. Mnogo se izvinja- vam, ali stvarno nisam mogao bolje!
U početku je sve bilo u redu. U rukama sam imao svih osamdeset i šest poslanič-
kih legitimacija naših ljudi iz koalicije. Uredno su mi ih ostavili pre nego što su otišli na more, planine, savetovanja u
ino- stranstvo, kod tašte na selo, ne mogu da kažem. Poređao sam ih po azbučnom
re- du, iako napamet znam gde ko sedi. Tre- ma, šta ćete, nije mala stvar, ja sam, a tolika odgovornost. U sali nigde nikoga,
samo predsednica sedi za glavnim stolom. Oni bednici iz opozicije sede u bifeu, niko nos da promoli.
Bio sam zapet k'o puška, kad predsednica dade znak da počne utvrđivanje kvoruma. Da ste me samo videli, šefe! U prvih deset sekundi bio sam brz kao munja i uspeo da ubacim više od polovine kartica u
posla- ničke jedinice. E, onda mi pade koncen- tracija. Manjak kondicije, ništa drugo,
ni- sam ni ja što sam nekad bio. A i one klu- pe, đavo da nosi onog ko ih je pravio!
Preuske su, šefe, ne može čovek pošteno ni da trči između njih.
Prođe još deset sekundi a meni u rukama još povelika gomila. Vidim ja neće biti
dobro, sve pogledujem ka predsednici da joj dam znak da malo produži vreme, ali se ona pravi da ništa ne vidi. Trčim,
ubacu- jem, preskačem, duša mi u nosu, a novi- nari sa galerije mi se još i rugaju.
Zlona- merni, jasno ko dan, pojma nemaju da su u pitanju važna državna posla.
Već sam bio pri kraju, ma ni pet kartica mi nije ostalo da ubacim, kad se oglasi
sire- na. Nikog tužnijeg od mene! Toliki trud, a uzalud. Izneverih drugare, kolege,
sabor- ce, ukočih reforme! Što je najgore, izne- verih vas, šefe! Pa vi sada praštajte ako možete.
A da bar još jedan poslanik nije morao da ide na more! Pa nas dvojica podelimo
kar- tice i krenemo! Imali biste kvorum, kad god hoćete, šefe!
Bojan Ljubenović
|
