|
POSAO
Nisam verovao sve dok nisam dobio izvod iz banke. Žiko, svaka ti čast! Našao je tu fabriku u Singapuru preko Interneta. Ja se u to baš ne razumem, ali on zna znanje. Čoveče, kupiti osamdeset hiljada dugmadi na neviđeno! Ceo kontejner dugmadi tek tako preko kompjutera. I preko
kompju- tera ih sve prodao za nedelju dana. Naši troškovi skoro nikakvi, a čista zarada dvadeset šest hiljada evra. Ma osedeo sam dok je stigla roba i dok je išla
proda- ja, ali eto, svi su platili i možemo da na- krivimo kapu. Nas dvojica po pola. Malo li je?
Ustvari, mnogo je po pola. Ja sam uložio pare, Žiku nema za šta ni gladan pas da ujede. Moj rizik je bio, moja firma. Dosta mu je pet hiljada, ima da skače od sreće. Koji to inženjer može da zaradi danas u Srbiji?
Nije njemu loše kod mene, plaćam mu do- prinose, ima solidnu platu za naše uslove, ma srećan je što uopšte ima posao. I šta, sedeo je za kompjuterom, nije kopao. I to u radno vreme. Ne treba preterivati. Čas-
tiću ga pošteno. Uostalom, mora da se zna ko je gazda. A niko ne može da kaže da ja nisam dobar gazda. Kao drug sam sa zaposlenima.
Izvešću Žiku na večeru!
Ružica Knežević
KOME SE ZALOMI
Vrabac u ruci ima tužnu sudbinu. Ne može se oteti instinktu da
kljucne gospodara, a onda - ode vrat!
Vesna Denčić
|
|
SVE NAŠE TAJNE
Kod nas nema tajni. Sve je javno. Što ni- je tajno. A što je tajno, to je opet javno. Ili tako nekako.
Tajne nas privlače. Magično. Mnogoooo. Volimo ih na prazan i pun stomak. U svako doba dana. Jedva čekamo da nam se
ne- ko nagne do uva. Da šapne. Ej, šapne! Tiho. Ta vrsta uzbudjenja je ravna seksu. Možda je čak i bolje.
Đavo bi ga znao.
Znamo da čuvamo tajne. Tu smo bez premca. Sve nam se može reći u
povere- nju. Svaku tajnu ćemo, bila ona gorka ili slatka, u sebi čuvati čak pet minuta! Možda i kraće. Onda krećemo u akciju. Tajnu tajno saopšššštavamo! Sa izbeče-
nim očima. Tiho izgovaramo reči. Jednu po jednu. Gotovo ritualno. Pa
samozdo- voljno gledamo okolo.
U praksi to ovako izgleda. Osoba A kaže osobi B da je "onaj majmun opljačako silne pare i da se sada šepuri". Onda osoba B, posle onih teških pet minuta, istu stvar saopštava osobi C. Ali, vest je sada
dru- gačija: "onaj šepurasti majmun pljačka dr- žvu". Potom sledeća osoba šapće na uvo prijateljici: "zamisli, molim te, šef Steva se majmuniše, a maznuo je gomilu
milio- na".
Tajna je, dakle, usmeno predanje. Bila i ostala. Uprkos savremenih medija i
medi- juma. Ide od usta do uha. Tako konstata- cija sa početka, posle "prerade" i "obrade" na kraju, nakon stotinak intervencija,
gla- si ovako: "onaj kreten je po belom svetu toliko krao, pa je na kraju doveo u kuću majmuna sa kojim se šepuri pred
gosti- ma".
Majmunska posla.
Mića M. Tumarić
|
