PREDIZBORNI GOVOR

Draga gospodo i gospođe, hteo bih ovaj govor da počnem sa rečima podrške vama, običnim ljudima i biračima. Kao što znamo, oni neće još dugo, a naše vreme tek dolazi. Dragi drugovi.... mislim gospodo, izvinjavam se zbog ovog nedoličnog ispada iz moje još nedoličnije prošlosti. Eto, otvorio sam karte, jeste, ja sam bio jedan od njih ali bilo je to davno, dani i meseci su iza toga. 

Kao što znate, neprijatelja morate upoznati iznutra da bi ste ga uništili spolja i obratno. Svi jasno vidimo da su oni gotovi, nikada nisu bili slabiji. Nalaze se na izdisaju i samo nam ostaje da im zadamo završni udarac. Svanuće nam gospodo i ne samo to nego će i podne doći, pa opet veče, pa noć. Sa njihovim padom doći će proleće u našu državu, pa leto, jesen, zima itd. Zašto me gledate tako zbunjeno, zar mislite da izmišljam, da vas bezdušno lažem; a ne, to nikako. Vidite, reč "demokratija" je za mene svetinja, osnovna osa mog života. Smisao moje individualne mada ničim izazvane karme.

Posle mog nadasve uspešnog i adekvatnog rođenja moji roditelji su bili sretni. Međutim, bili su još sretniji kada sam napravio mali korak za čovečanstvo ali veliki za čoveka. Ipak, kao što znamo i kao što jednom davno reče neki drevni i mnogopoštovani Guru "priča ima tužan kraj". Dakle, ja sam progovorio, na njihovu nesreću moja prva reč bila je "demokratija"; puna su mi usta bila te reči i ponavljao sam je kad god sam mogao, a mogao sam stalno. Frojd bi verovatno pravilno zaključio da je opet seks tu umešao svoje suptilne i prljave prste. Bilo kako bilo moji roditelji su se našli u čudu. Da nam nisu zamenili bebu u bolnici? Šta li mu je to demokratija, daleko joj lepa kuća? U jednom trenutku prosvetljenja su zaključili da je mali retardiran i da ga hitno treba odvesti kod stručnjaka. 

"Vidite, ovo je već ozbiljniji slučaj. Moraću da se posavetujem sa kolegama." - kazao je lekar mojim roditeljima.

Međutim, rešenje se ni posle toga nije naziralo. Proglašen sam za težak slučaj. Predložena je terapija lekovima, a ako to ne da rezultate pristupiće se lobotomiji. Na moju sreću, u međuvremenu sam naučio još neku suvislu reč koja je bila razumljiva svima. Proglašen sam izlečenim u vrlo kratkom roku i samo zahvaljujući izuzetnim zalaganjima čika doktora. On je za mene otad jednostavno čika doktor, pošto je u međuvremenu postao i naš porodični prijatelj i moj očuh. Zato što se moja majka ubrzo razvela od mog oca i udala vrlo brzo za čika doktora, našeg nadasve dobrog kućnog duha. Neki zlobnici su govorili posle da je on jednostavno pokušao da preko hleba dobije pogaču. Odnosno da je iskoristio mene da bi se približio mojoj majci, ali meni je to nelogično, mislim da to sa pogačom i hlebovima nema nikakvog smisla. 

Tako sam ja ušao u politiku još kao sasvim mali. Poenta moje priče, tj. ono što vam kanim reći može stati samo u jednu jedinu reč:

Birajmonajboljemeđunama!

Kao što i sami vidite ja sam najbolji među najgorima i zato birajte mene. Ja sam jedan od vas zato što nisam niko od njih. Oni bi vrlo rado hteli da budu neko od mene ali im to neće proći. Oni nas se plaše, to je izvesno, zato što osećam njihov strah u svome srcu. Prema tome, ne zaboravite dragi građani da kada izađete na birališta glasate za sebe i zaokružite mene. Hvala vam, braćo i sestre.

Branko Nebrigić