KNJIGA O JOVANOVIĆU

U dalekoj zemlji neznanog imena i još nepoznatijeg državnog statusa živeo čovek po imenu Jovanović. Zahvaljujući partijskom kursu taman toliko kao i lošem kursu dinara u odnosu na nemačku marku i još nekim mutnim radnjama Jovanović steče golem imetak. Na opštinskoj zemlji podiže fabriku i zaposli mnoge nevoljnike koji to ne prestadoše biti. Zahvaljujući uvek popularnom promuskuitetu izrodi sedam sinova i tri kćeri, sve sa različitim ženama, koliko u bračnim toliko i vanbračnim vezama. Ali nikada on ne zaboravi onoga kome je sve to dugovao te je redovno izmirivao partijsku članarinu i finansirao predizborne kampanje.

Jednog dana dođe predsednik stranke u društvu sa Sotonom i pokaza mu ovog revnosnog domaćina i člana niza upravnih odbora. Sotona mu odgovori da delo njegovo nije plod rada već naklonosti lokalne vlasti i da čim mu okrenu leđa izgubiće veru u statut i program te da će preći u opozicione redove. Na to se predsednik grohotom nasmeja i reče da sve što ima Jovanović može preći u Sotonine ruke, samo da njega ne dira jer je ipak završio neke važnije zadatke za državnu bezbednost.

Narednog dana dok je ispijao kafu i viski u omiljenom kafiću dođe glasnik i reče da su gromovi i strašno nevreme uništili fabriku i kuću u kojoj je čuvao gotovinu, koja se srušila na otvoreni bazen gde je već treći dan trajala žurka i da su mu sva deca tragično nastradala. Tada Jovanović zavrnu rukav na košulji i pokaza istetoviran grb partije pored troglavog zmaja i reče: "Sve sam ovo stekao mojim političkim angažmanom, radom i trudom. Moja partija će mi opet pomoći da se obogatim a onda ću za decu lako".

Na jednom poslovnom ručku susrete Sotona ponovo predsednika partije koji ga radostan upita dali je video Jovanovića koji ostade veran partiji i pored nedaća koje su ga snašle. A Sotona mu odgovori da to nije zahvaljujući njegovoj partijskoj revnosti već sivoj zoni ekonomije, monopolskim odnosima kao i debelim vezama u vlasti koja mu omogućava da se legalno bogati, ali da će odbaciti partiju kada se prihvati njegovog tela i kostiju. Na to se predsednik nasmeja i reče: "Eno ti ga samo mu dušu ne diraj."

Sotona ne gubeći vreme izdašno obasu Jovanovića prištevima po celom telu. Ne znajući kakve je ovo zavere plod, on sede na zgarište dragocenog automobila i ekonomskim tablicama struga prilično obolelu kožu i uživa u otklanjanju svraba.

Čuvši za nedaće koje su snašle partijskog druga Mika, Pera i Laza dođoše da ga posete. Pošto su videli u kakvom se stanju nalazi poliše se skupim viskijem po nepcima i počeše da se busaju u grudi junačke.

Prvu utehu mu ponudi Mika govoreći da ga stranka nije zaboravila i da će ponovo biti šticovanog kursa i bespovratnih kredita. Pera se nadoveza da će opet biti crnog tržišta, šverca duvana i nafte tako da ne bude zabrinut. "Ne brini" reče Laza, "biće opet izbora, a ti prebroj glasove kao i prošli put. Stranka te neće zaboraviti."

Tada džip sa tamnim staklima uskovitla prašinu i pepeo, iz njega prvo izađoše telohranitelji, osmotriše dobro okolinu a potom predsednik partije. Pohvali Jovanovića kako se dobro držao u ovim nedaćama. Onda naredi Miki, Peri i Lazi da mu kao nagradu donesu po džak konvertibilne valute, što oni učiniše bez pogovora.

I ponovo Jovanović steče silno bogatstvo i dobi sedam sinova i tri kćeri. Naravno, opet sa različitim ženama.

Požive dugo u zdravlju i veselju da ga finansijska policija nikadan ne poseti. A izborna godina se ponovo približi...

Dejan Tofčević