Aforizam posle promena

Satirični aforizam je brz, jezgrovit, precizan i ubitačno ironičan komentar društvenih izopačenosti, kao što su korupcija, nasilje, samovolja i glupost (vlasti ili naroda). Satirični aforizam svoju ubitačnost zasniva na neočekivanoj i oštroj poenti. Njegova veličina je u kratkoći. 

Mnogi su se brinuli šta će satiričari raditi u Srbiji posle petog oktobra, a naročito aforističari. Jer, poznato je, da ukoliko je neko vreme mračnije, ukoliko je nasilje izrazitije, utoliko je i satira bolja. Međutim, sva sreća - ili nesreća - briga za uposlenost satiričara bila je suvišna. Uprkos demokratskim promena - gle čuda - satirični aforizam i dalje cveta, kao u najboljim danima diktature. Ubrzo pošto je otpočela tranzicija, satiričari su mogli da odahnu: gluposti, laži, lopovluka, podmetanja, licemerja i netrpeljivosti u novoj vlasti, hvala bogu, bilo je u izobilju. Nova vlast ponavljala je stare gluposti. 

Ali, budimo pravedni, nova vlast ne ponavlja samo stare, nego pravi i nove gluposti. A aforističarima nude obilje novih tema i izazova. 

Konačno smo dobili novu vlast.
Biće to pravo osveženje za satiru.
(Vesna Denčić, Put do pakla, 2001) 

Mada mnogi ne vide, Baljak vidi razliku između one i ove vlasti:

Između stare i nove vlasti
razlika je ogromna,
ali nije bitna.

Razlika između onog i ovog vremena je u tome što umesto starih, već istrošenih ili anahronih tema kao što su Vođa, RTS, rat, inflacija, beda, izborna krađa, demonstracije, sada prevladavaju neke nove teme kao što su: integracija u Evropu; tranzicija; lustracija; konvertitstvo; tolerancija; transparentnost; ekstraprofiteri, kriminal...

Tranzicija: od despotije do demokratije

Mnogi su se posle 5. oktobra 2000, a pre svih satiričari, pitali kakva je to, zapravo, bila promena po svojoj suštini i po svojim dometima.

Ako je petog oktobra bila revolucija, 
Mi smo prvoborci.
Ako je evolucija - majmuni. 
(Ilija Marković)

Proces demokratskih promena je spor, a plodovi su mu gorki ili slabo vidljivi. Svojim oštrim perom Baljak sjajno artikuliše nezadovoljstvo i razočaranost mnogih: 

Bezbolno smo uveli demokratiju.
Nismo je ni osetili. 

Evo još nekih odličnih satiričnih komentara na domete demokratskih promena u Srbiji.

Kurta uopšte nije sjahao.
Samo je promenio ime. 
(Momčilo Mihajlović.

Kod nas sigurno ima demokratije. 
No, o bližoj lokaciji obavestićemo vas naknadno.
(Vladan Sokić) 

Jedan od antologijskih aforizama, neprevaziđen po cinizmu i osećanju gorčine, koji možda najsnažnije izražava osećanja namagarčenosti, izjalovljene nade mnogih, ali i samoironiju je aforizam Slobodana Simića:

Ja verujem u promene.
I redovno pijem lekove. 

Po cinizmu i osećanju rezigniranosti blizak mu je i noviji aforizam istog autora. 

Demokratije nemamo.
Hoćete li nešto sa roštilja?

Tolerancija i transparentnost

A o toleranciji - o svesrdnom i tobož iskrenom zalaganju naših političara za poštovanje tuđe ličnosti i njenih stavova - govore mnogi aforističari. Jedan od njih, Milivoje Radovanović veli:

Pobediće duh tolerancije.
Milom ili silom.

Čuvena "transparentnost" u izborima, odlučivanju, privatizaciji itd. jedna je bitnih odlika novog, demokratskog političkog uređenja, a ujedno i primamljiva meta za aforističare. Bane Jovanović izvrsno komentariše i razobličuje ovu novu političku frazu:

Do sada smo bili goli i bosi. 
Sada smo i transparentni.

O skrivenoj suštini mnogo i licemerno rabljene "transparentnosti", koja je postala lozinka za javnost u radu, rečito i duhovito govori sjajni aforizami Ilije Markovića:

Na tajnoj večeri svi su se založili
za javnost u radu.

Juče se nije moglo sve reći.
Danas se može sve prećutati.

Skupština, Evropa i mi

Temelj svake demokratije jeste institucija skupštine. Kakva je naša skupština, koliko je otvorena, o tome sjajno govori aforizam Slobodana Simića:

U Skupštinu svako može da uđe.
To je javna kuća. 

Postali smo deo Evrope. 
Sramota me je da kažem koji.
(Aleksandar ČOTRIĆ, Novosti, 23. 02. 2003)

Mislio sam da živimo kao stoka.
A onda sam gledao film o stočarstvu U Danskoj. 
(Momčilo Mihajlović, Satirikon, 1, NIN, 2003).

Volim da završim optimistički, kao što se to radi na TV, pa citiram aforizam Ilije Markovića:

"BUDITE BEZ BRIGE, ISPLIVAĆEMO!"
- REČE SOM. 

Žarko Trebješanin