PISMO

Poštovani gospodine Petroviću,

Koristim ovu priliku da Vam se još jednom obratim, mada ste opravdano ljuti na mene. Znam da sam pogrešio, za šta me je stigla zaslužena kazna, ali morate shvatiti da svi ljudi greše, pa i mene, pošto sam čovek, takva sudbina nije mimoišla. Nadam se da ću, dok čitate ovo moje pismo u toplom porodičnom okruženju, naići na trunku razumevanja meni toliko potrebnog u novonastalim okolnostima.

Onog kobnog dana, kada je onomesečna penzija bila odavno potrošena a nije se ni nazirao početak narednog meseca i novi priliv novca, uvećan za četiri procenta retroaktivno od aprila, dok sam svoje umorne oči odmarao na suhomesnatim proizvodima u izlogu supermarketa, naišli ste vi sa vašim prijateljem. Onako mar- kantni, fini mladići, u uniformama sa šap- kama, tako lepo naoružani kako bi svaka majka poželela svome detetu. Okrenuvši se naglo moj organizam nije mogao pod- neti takav šok usled nepravilne ishrane i hroničnog nedostatkla lekova pa sam za- koračio prema vama i udario vas u grudi glavom padajući na pločnik. U potpunosti razumem zašto ste odmah poteglin pali- cu, da se odbranite od čoveka koji je ugrozio Vaš integritet neznajući da je to bila samo jedna staračka sabost a ne atak na lice koje obavlja svoju službenu dužnost. Kasnije u marici vaše kolege takođe nisu imale razumevanja za moje probleme pa su ostavile tragove čizama po mom telu i iscepale košulju koju sam dobio od Crvenog krsta pre četiri godine. U stanici sam naišao zaista na topao prijem, jer sam bio vezan za radijator dva sata sve dok se nisam opet onesvestio.

Sutradan sam vrlo brzo primljen u bolnicu jer su me dovela kola Hitne pomoći i od- mah su mi našli mesto na traumatologiji, iako već neko vreme čekam slobodan krevet na urologiji. Ovde mi je lepo, fino greju i hrana je izvrsna. Nadam se da će me zadržati još nekoliko dana...

Izvinite što nastavljam drugačijim rukopi- som jer nemogu da pišem od gipsa na ru- kama a baba kojoj sam diktirao se ones- vestila jer nije primila dozu insulina već tri dana. Znate, nema ga u apotekama. Sa pisanjem će nastaviti ova dobra sestra, pa neću da dužim.

Pošto mi je ovde pomalo dosadno, molio bih vas da pogledate da li su negde kod vas ostale moje naočari, jer drugu u krevetu do mene svakodnevno donose novine a babine mi ne odgovaraju. Druge ne mogu da kupim jer od onog povećanja od aprila nema ništa a ni penziju još nisam primio.

Molim još jednom da uvažite ovo moje izvinjenje jer atak na čuvare zakona je u isto vreme i napad na dostojanstvo države a time i svakog od nas ponaosob.

Pozdravlja Vas i želi puno uspeha u daljem radu Vaš,

Živko Zdravković, penzioner

Vlast probleme rešava pomoću štapa i kanapa. 
Batinanjem i vešanjem.

Đorđe Otašević

Dragan J. Ristić

UTEHA

Penzioner Miloje već ritualno uz ostale potrepštine kupuje ujutru i novine. U pos- lednje vreme otvara ih sa zebnjom. Sami naslovi ga uznemire i zabrinu za buduć- nost ljudskog roda, ljudskog dostojanstva, ljudskog tela i uopšte reda u društvu.

U novinama sve sama ubistva ili pokušaji ubistva, silovanja ili pokušaji silovanja, podmićivanja ili pokušaji podmićivanja, ot- mice ili pokušaji otmica. Defiluju okrutni diktatori, lažljivi i prevrtljivi političari, gramzivi industrijalci, nadobudni i sujetni sportisti i glumci, neposlušni radnici, rato- borni generali, nepažljivi vozači...

Danas ga obraduje i ohrabri sledeća vest: "Japanski parlament usvojio je zakon pre- ma kojem se kloniranje ljudi smatra krivič- nim delom."

DEŠAVA SE

Vruće letnje popodne. Blješte prazne uli- ce. Prodavnica u jednoj od glavnih ulica ima erkondišn, ali je gotovo prazna. Jedini kupac završava kupovinu i plaća. U tom trenutku negde u blizini zacvile automo- bilske gume. Taj reski zvuk ponovi se još jednom.

- Nije dobro, kaže prodavac, gledajući kroz izlog, ne videći ništa.
- Gle, ovi će se pobiti, kaže kupac, spa- zivši dve grupe mladića.
- Izgleda biju samo jednog.
- Mafija, ja ne mrdam odavde.
- Ubiše dušu u njemu.
- Ne vidim više nikoga.
- Ubiše čoveka, evo ga pored vrata, sav je u krvi.
- Tja, dešava se to, dešava...

Optimizovano za IE 800x600
© ETNA, Beograd, 2001-2004. Sva prava zadržana