|
ČAMDŽIJA
Čamdžija polako vesla. Reka je mirna. Lju- di s obale mu mašu.
Prepoznaju ga. Mož- da i zbog hleba koji vide u njegovom čam-
cu. Uvek tu ima nešto za jelo. Nekolicina zato pliva ka njemu. Ne
tera ih on. Njegov je posao da prevozi ljude. Obično to malo ko
želi, ali ovi su gladni i očajni. Ulaze da bi se najeli hleba
iako znaju da ih on vozi u had, u svet iz kog se niko, sem njega,
ne vraća. Ne ide im se tamo. Samo žele da se najedu. Nadaju se
da će, možda, reka poteći uzvodno.
ZONE
Nekada su se oko kontejnera u elitnim de- lovima grada stvarale strašne gužve. Ljudi su se gurali, vukli za noge, otimali oko ukusnih đakonija. Tome je, srećom, došao kraj. U crvenoj zoni svako će moći da
pretura po kontejneru deset minuta, u žutoj zoni - dvadeset, a u zelenoj čitavih pola sata.
Neki neosnovano tvrde da će ovim biti ugrožene neke od osnovnih sloboda za
koje smo se jedva izborili. Nipošto. Ko u crvenoj zoni za deset minuta ne nađe ništa za jelo, taj i nije stvarno gladan.
|
|
STROGOĆA
Okrivljeni, ustani! U optužnici je detaljno navedeno šta si sve radio u prošloj godini. Rasturanje heroina na veliko, otmice,
iz- nuđivanje, napadi, zastrašivanje, ucene, podmićivanje, pljačka... Dvadeset osam strana gusto kucanog teksta!
Znam ja da je to dobro za našu stvar, a samim tim i za državu i narod, ali javnost pritiska. Zato te ovaj sud osuđuje na
me- sec dana uzdržavanja od zvaničnih pros- lava, pogotovo ako to snima televizija.
Kazna je surova, ali moram. Zbog pritiska javnosti. Zato su i izabrali ovako strogo sudiju kao što sam ja. |
