KLJUČ ZA SNOVE
Ovo je zemlja snova. To je jasno već na prvi pogled, pa nema potrebe da
previše objašnjavamo ili da pričamo neke druge bajke.
Jeste da
smo izvesno vreme živeli na Ben- sedinu, ali tada je bilo
drugo vreme. Pri- tiskale su nas noćne more, a ni bajke nisu pružale
dovoljan oslonac. Tadašnja vlast imala je puno razumevanja za
situaciju u koju nas je dovela i učinila je sve da sta- nje duha
održi na zavidnom nivou. Zato su ti čarobni napici, ali i čarobnjaci
i ostali vidovnjaci konzumirani u više nego pot- rebnim količinama i
svima je, naizgled, bilo lepo!
A onda je došla demokratija! Kao da nas je sunce odjednom ogrejalo.
Sa malih i velikih ekrana pokuljali su neki novi osme- si, osmesi
budućnosti i činilo se ništa ih više ne može ugasiti. Delovali
su bolje od svih napitaka zajedno! Više nije bilo po- trebe za veštačkim
održavanjem snova, jer budućnost je bila tu, pred vratima.
Samo je trebalo pronaći ključ. Da, ključ! Gde li se zagubio,
pitali su se novi osmesi, Evropa kuca, a niko da otvori!
Vesna Denčić
|
|
NEMA VLADE BEZ PARDONA
Ništa lakše od toga da demokratski blok obrazuje vladu - sve su to
demokratske stranke, simboli tolerancije! Dovoljno je ispuniti samo
jedan uslov - poštovati nji- hovo dostojanstvo, zalogu njihovog ugle-
da. Bez tog uslova nema koalicije! Zbog grubog vređanja u izbornoj
kampanji, za- htevamo da nam se ostale tri stranke iz- vine. Sve
ostalo bi bilo lako jer im se stranački programi razlikuju samo u ak-
centima - jedna stranka forsira dugouz- lazne akcente, drugu muče
dugosilazni, a ostale dve najradije barataju sa kratkim ali odsečnim
akcentima.
Pitanje izvinjenja je prosto - sve stranke se slažu da je za izvinjenje
dovoljna jed- na prostoproširena rečenica: izvinjavamo se stranci
xy zbog nekih izjava. Dakle, jasno i prosto: 12 (4 x 3) malih
izvinjenja. To bi zaista bio mačji kašalj da jedno ma- lo ali
sreću ne kvari: sve stranke su žes- toko uvređene, ali svaka smatra
da se, jedino ona, uvek držala istine i samo isti- ne i da nikog nije
vrđala, te da zato može samo da primi izvinjenja a ne da ih daje. Kad
je to bilo da se pravednici pravdaju grešnicima?!
Na primedbu da svojom zavadom idu na- ruku suprotnom taboru, svi
demokratski lideri složno zagraktaše: Pa šta može- mo?! Ako su naši
partneri patroti, priklo- niće nam se! Naša ruka je pružena!
Vitomir Teofilović
PUTEVI
Mnogo je puteva. Kreneš jednim - od ko- rupcije ne možeš da se
probiješ. Pogledaš drugi - pljačkaši jedva čekaju da neko nji- me
naiđe. Duž trećeg načičkani mafijaši. Ne premišljaj se mnogo!
Kreni bilo kojim! Ovde svi putevi vode u demokratiju.
Đorđe Otašević
|
