RADOVI

U utorak iz najslađeg sna me je prenula buka. Kada sam došao sebi i bacio pogled kroz prozorsko okno, talasi radosti su se pomešali sa dozom neverice. Pod prozorom, na ulici milozvučno su brundale građevinske mašine niske gradnje. Preduzeće za izgradnju puteva je konačno došlo da sprovede sudsku odluku u delo i asfaltira nam ulicu.

Iako smo za to platili pre više od godinu dana, morali smo malo da se vučemo po sudovima i dokazujemo ovo i ono. Ali sada su tu, spremniji više no ikada.

Sama ideja o asfaltiranju datira nekoliko godina u nazad, ali naša poslovična komšijska nesloga je kumovala ovom višegodišnjem trošenju živaca i energije. Kaljuga koju smo godinama koristili za saobraćaj nekima uopšte nije smetala - čak je i odgovarala. Podsećala ih je na pastoralne predele rodnog kraja u kojem su posle prve jesenje kiše obuvali gumene čizme i pažljivo ih blatnjavili sve do početka leta. Čak im je evociralo prijatne uspomene na minulo detinjstvo i nestašluke sa blatom i balegom. Tako da od dvadeset šest kuća u našoj ulici nas jedva osamnaest se složilo i dalo novac za asfaltiranje.

Tek, one bučne mašine su zauzele čitavu ulicu postavljajući tampon. Kako nisam mogao od njih da prođem, preskočih ogradu, pa preko komšijskog dvorišta izađoh na ulicu. Kada me je video sused nešto promumla u bradu a ja mu mahnuh rukom i potrčah da stignem autobus. Vraćajući se sa posla sam, na zadovoljstvo svog komšiluka, video da je tampon postavljen na način koji mi je opisao šurak, tako da nisam imao primedbi. Radnici mi rekoše da će narednog dana asfaltirati, a ja produžih prema kapiji dok je šljunak milovao đonove novih cipela.

Sutradan su me mašine, dovikivanje radnika i reski miris katrana ponovo isterali iz kreveta - počelo je asfaltiranje. Zaista mi je bilo neprijatno dok sam preskakao plot i trčao prema autobusu, dok me je komšija namršteno gledao iza zavese, misleći da ga ne vidim. Kada sam se vratio bio sam oduševljen crnom, tvrdom pločom koja je promicala pod koracima i prijatno grebuckala čulo njuha ogrubelo od večite prašine našega sokaka. Nije bilo mesta za trotoar jer su komšije suzile put proširujući posed, ali ne mari sada - kada smo dobili asfalt.

U petak ujutro je zvuk pneumatske bušilice preduhitrio sat. Pogled kroz prozor je razrešio svaku nedoumicu, onaj Jovanović što nije hteo da učestvuje u troškovima, je bušio put radi priključenja na vodovodnu mrežu. Pošto je priličan deo zemljine utrobe izbacio na ponos naše ulice - asfalt, morao sam da koristim alternativni izlaz na autobusko stajalište. Komšija je stajao na terasi i svuda širio talase optimizma dok su dva dobermana nemilosrdno vukli peševe mog mantila. Da bih se spasio odbacio sam ga i jedva stigao na autobus, a šofer je primao emitovane talase i posmatrao me ispod oka sa dozom radosti smeštenom u uglovima usana.

Vrativši se sa posla video sam da je rupa u asfaltu bila sveže zatrpana ilovačom a blatnjavi tragovi automobilskih guma su se prostirali svuda unaokolo.

Vikend smo proveli prilično mirno. Osim cijukanja onih dobermana koji su iznenada uginuli, ništa nije moglo poremetiti mir porodičnog okruženja. Kasnije se proneo glas da ja imam veze sa mišomorom u njihovoj hrani, što sam odlučno demantovao.

Da je ponedeljak najbolji dan za početak je znalo i komunalno preduzeće, koje je ovog puta došlo da iskopa kanalizacioni kanal koji vodi, baš, duž naše ulice. Zar su opet izbori, prolete mi kroz glavu, jer ovakvo oštećenje zemljine kore je mogla da izvede isključivo energija koju su emitovale predizborne aktivnosti. 

Ulica uska, zemlja prljava a mašine kabaste - morao sam iskoristiti komšijsku nesmotre- nost i pretrčati njegovo dvorište dok nije pustio struju kroz ogradu koju je pripremao čitav vikend.

Narednih nekoliko dana, dok su komunalci činodejstvovali po utrobi naše drage zemlje, morao sam iskoristiti raskošan talenat na razobljičavanje prepreka dragog suseda. Za neutralisanje dejstva električne ograde sam iskoristio motku za veš, kojom sam je vešto, u olimpijskom duhu, preskočio. Preko minskog polja koje je pokrivalo brisani prostor navedenog dvorišta sam preterao stado ovaca koje je držao ovaj čovek u zadnjem dvorištu. Detonacije su nekoliko prebacile kod mene tako da sam i zamrzivač napunio. Od kada je na terasi postavio mitraljesko gnezdo odlučio sam se za promenu strategije i kupovinu gumenih čizama. Zaključio sam da mi je jednostavnije forsiranje blatnjavog gradilišta od sukoba šireg intenziteta. Ideju o kopanju tunela ispod vojišta sam odbacio kao neefikasnu u ovim uslovima neravnopravne borbe i apsolutne premoći u vazdušnom prostoru. 

Srećom, izbori su bili i u drugim naseljima pa radovi nisu dugo trajali. Iza ovih trudbeni- ka naša ulica je mogla pružiti utehu krdu nilskih konja, u nedostatku kvalitetnijeg blata. Asfalt je diskretno uokvirio ovu kaljugu, ali se nije mogao primetiti jer je čitava ulica prekrivena prljavom vodom koja šiklja iz vodovodne grane koja nas je pre ovih dešava- nja napajala. U pošti su nam rekli da nam je prekinut glavni telefonski vod ali da oni mogu početi sa radovima tek kada isušimo ulicu, jer vlaga provodi struju iz pokidanog kabla.

Juče su dolazili sa Poljoprivrednog fakulteta da vide uslove za uzgajanje pirinča ali su odustali kada su dva asistenta poginula od strujnog udara. Sada par Kineza dovode iz mesne zajednice. Oni su zainteresovani za pirinčano polje a ni struja im ne smeta. Ovo nam je mogućnost da se otvorimo ka svetu, ne smemo je propustiti.