|
OTKUD TO TAKO IZNENADA
Poznat sam po tome kako nikada ništa ne očekujem, ali od svih stvari koje nisam očekivao najmanje sam se nadao upravo tome što me na kraju zadesi. Bio sam spreman tri prsta da položim u vatru za moj narod, da se odreknem čak i popodnevne dremke, a oni tako.
Elem, učlanim ti se ja u stranku, mrdni malo guzom levo malo desno i eto me u Glavnom odboru. Posle se otcepim i osnujem sopstvenu stranku, tek da se zna da sam Srbin.
Ko je Srbin i srpskoga roda a ne osnuje makar jednu stranku da Bog da mu ništa... Ostalo znate. Čisto da mi se dedovi ne prevrću u grobu, da me se rodbina ne odriče preko novina. Dok nisam osnovao stranku bio sam nekako nedovršen kao čovek i kao Srbin.
I tako je ta idila trajala godinama, mislim to, ja i stranka. Članstvo me je redovno biralo za predsednika svake četvrte godine. Neki su se bunili, kao hteli su i oni da učestvuju u trci za pratijskog vođu, ali sam im odbrusio da ako hoće da predsednikuju neka osnuju sopstvenu stranku jer vala u mojoj neće moći. Prvi sam se setio i žalim slučaj.
I tako sam učestvovao na ovim poslednjim izborima, da bih još isto veče već negde oko deset sati legao da spavam. Kažu, neznanje je blaženstvo, tako bar reče onaj glumac u Matriksu. I bejah blažen sve dok negde oko pola noći nije zloslutno zazvonio telefon. Pomislih da je smrtni slučaj u pitanju, međutim, bilo je nešto mnogo gore.
Javio se portparol moje stranke a to nije ono najgore. Sa portparolom sam ionako imao, blago rečeno, problema u komunikaciji jer je siroma patio od govorne mane, ali je dobro obavljao svoj posao i bio vrstan portparol stranke, jer ako ga mi nismo razumeli na konferencijama za štampu šta tek onda reći za naše političke protivnike. To mu je bio glavni kvalitet koji ga je i kandidovao za tu funkciju.
Portparol je bio toliko uzbuđen tako da je prepustio telefon potpredsedniku koji je bio mrtav pijan. Dotad potpredsednik nije liznuo ni kap alkohola a posle te večeri postao je hronični pijanac.
Nekako sam uspeo da razaberem kroz potpredsednikov plač kako smo načisto propali.
Vikao je grcajući u suzama:
- Propali smo, načisto smo propali!
- Ko? - Upitao sam ga u bunilu.
- Svi mi - kazao je on ridajući.
Pomislio sam kako se nešto strašno dogodilo, kako su na izborima pobedili pragmatičari i kako pokušava da mi stavi do znanja da je srpski narod načisto propao ako oni budu vladali naredne četiri godine.
- Pobedili pragmatičari! - viknuo sam tada sudbonosne reči od kojih je moja žena pala u nesvest iako je dotad bila samo u dubokom snu. Najednom je počela da hrče od silnog uzbuđenja a mene je dograbila štucavica. Morao me je neko pod hitno uplašiti kako bih prestao sa štucanjem.
Potpredsednik je rekao:
- Nisu pragmatičari pobedili, desilo se nešto još gore.
Ja nisam strašljiv čovek tako da ovo nije delovalo na moju štucavicu, trebalo mi je nešto mnogo konkretnije.
- Znači... hik... socijalci opet uzeli iz... bore. Pa to i nije ne...ka novost.
To zaista nije ni približno bilo tako strašno kao kad bi pobedili pragmatičari. Socijalce smo gledali tolike godine na vlasti i znali smo ih u dušu.
- Još gore!!! - Drao se u slušalicu potpredsednik.
- Šta mo...že da bude... hik gore, možda ovi radokolji, da nisu oni uze...li većinu. Ma oni su ti... hik pozorište, veruj mi na reč, ovako su kao bub...ice.
Vest da je pobedila stranka radokolja na zapadu bi bila dočekana na tomahavk ali to ipak neće izlečiti moju štucavicu.
- Ma nisu radokolji pobedili, desilo se nešto mnogo mnogo gore, mi smo pobedili, predsedniče.
Odmah sam prestao da štucam, zamalo od straha da se uneredim i u gaće.
- Ponovi, prijem loš - kazao sam.
- Mi smo pobedili - potvrdio je potpredsednik plačno.
Shvatio sam da je bio na ivici samoubistva, jedna moja neoprezna reč ga je mogla gurnuti preko te ivice. Rekao sam mu da se pribere i da do daljneg ne preduzima ništa a i ja ću sa svoje strane ćutati kao zaliven, a kada proglase pobedu naše stranke mi ćemo naravno sve poricati, otezati. Kazaćemo kako se dogodila velika krađa glasova. Žalićemo se Ustavnom i Vrhovnom sudu, i posebno mi je odvratno da spomenem, ali i Međunarodnom sudu ako treba.
|
