|
DVESTA GODINA
- Nešto ne razumem!
- A šta to?
- Pa, ovo, oko proslave dvesto godina državnosti moderne Srbije, kako kažu.
- Šta ti je tu nejasno?
- Eto, taj, Prvi srpski ustanak.
- Što ti je, pa on, nejasan?
- Je li taj ustanak uspeo, ili je krvavo ugušen?
- Krvavo je ugušen.
- Kako, onda, ono što nije uspelo, može biti osnova državnosti?
- (Češe se.) Ne znam ti to reći.
- Zar nije da država, - da bi bila država - mora da bude slobodna, nezavisna, međuna-
rodno priznata, pa je to ono što zovemo država.
- Tako je.
- Delovi drugih država, nisu i sami države, zar ne?
- Ne, nikako.
- Pa, onda, taj Prvi srpski, neuspešni, ustanak, kad Srbija nije postala država, - nego završila kao kasapnica
- nema veze sa državnošću?
- Izgleda da je tako.
- A onda je bio Drugi srpski ustanak, je li tako?
- Baš tako.
- I da li je iz njega izrasla nezavisna država Srbija?
- Valjda jeste.
- Skroz nezavisna država, u kojoj nije bilo turske vojske, i koja nije bila u sastavu turske carevine?
- Pa, ne, nije bila skroz nezavisna.
- A kad je stekla tu, potpunu, i za državu jedino merodavnu nezavisnost.
- Koliko znam, 1878. godine.
- Dakle, tada je Srbija postala država sa punom, tačnije, pravom i jedinom mogućom državnošću?
- Da, te godine.
- A dokad je ta Srbija trajala?
- Kako dokad!? Evo je i sad!
- Zar!? A zar nije 1918. Srbija ušla u Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca, a potom 1920. sve je to preimenovano u Kraljevinu Jugoslaviju.
- Pravo kažeš.
- Da li je onda državnost imala Srbija ili Jugoslavija?
- Moram da priznam, državnost je imala Jugoslavija.
- Koliko godina? Koliko godina je postojala Jugoslavija?
- Jebote! Više od osamdeset godina je bila Jugoslavija!
- A ima li sad Srbije?
- E, sad, ima!
- Kao države?
- Pa da!
- A zar se država ne zove Zajednica Srbije i Crne Gore?
- Ono, zove se.
- Pa je onda državnost na tome zajedničkom, a ne pojedinačnoj Srbiji, misliš li tako?
- Stvarno je tako.
- Pa te ja pitam - koliko je ta Srbija, kao država, postojala?
- Ako sam te dobro pratio, od 1878. do 1918.
- A koliko je to godina?
- Okruglo četrdeset.
- A rekosmo li - Jugoslavija više od osamdeset?
- Tačno.
- Pa kojih oni dvesta godina slave?
- Da ti iskreno kažem, sad uopšte ne znam.
- I kakvu oni to državnost slave?
- Ni to ti ne znam odgovoriti.
- I zašto oni to slave?
- Ništa ne znam.
- A imadosmo li mi neku državu?
- Imadosmo, bogami.
- A kako ona završi?
- U teškom porazu.
- A bijahu li ovi što sad slave na vlasti u toj državi?
- Ne, nije ih bilo.
- Pa šta misliš da oni slave?
- Ovako, dođe mi sad, pa mislim...
- Reci.
- Da oni slave naš poraz i svojih pet minuta!
- Tako reci!
|
