KLUB LJUBITELJA ŽENA

Pošto u našoj zemlji svaka punoletna budala može da osnuje stranačku organizaciju, reših da i ja osnujem jednu.

Klub ljubitelja žena (KLJŽ) je dobrovoljna organizacija građana koji rade na usluživanju naših sugrađanki. Klub je upisan u Registar društvenih organizacija pod rednim brojem 312406, na osnovu rešenja donetog na Ševindan 2000. godine. Zvanično je prihvaćen od Erotske unije, a pravno je priznat i od drugih međunarodnih organa.

Klub ljubitelja žena je formiran sa ciljem da se aktivnosti nezasitih žena sa jedne, kao i problemi žena u klimaksu sa suprotne strane učine vidljivim, te da se napori ka njihovom rešavanju objedine i učine delotvornijim.

Klub nije ni meka levica, niti ultrameka desnica već tvrdi centar, a naša stranačka skupština nedavno je brojnim nevladinim organizacijama koje su mučki napale našeg počasnog Člana poznatijeg kao "Ne može da škodi, a čim ne škodi, znači da koristi", u cilju transparentnosti i tolerancije, dodelila zvanični Sertifikat SISO 9001.

Članstvo u Klubu je dobrovoljno i ostvaruje se potpisivanjem pristupnice. U sastavu Kluba deluje više organa: Večiti levičari, Doživotni desničari, Uterivači, Lisci i Pozadinski članovi. Od prošle nedelje našoj partiji pridružili su se i Sledbenici brata Onana (SBO). Za razliku od države u kojoj je registrovan, Klub ljubitelja žena ima i grb i zastavu i himnu.

Klub predstavlja mogućnost povezivanja muškog pola sa ženskim (nikako drugojačije), a sve u cilju poboljšanja odnosa i razmene iskustava. Mi ne možemo prihvatiti tvrdnju da je nastupilo vreme vladavine jednog centra koji jaše čitav narod.

Zalažemo se za hitnu decentralizaciju takve vlasti čijim su sadašnjim stanjem upravo pogođene - žene! Neudatu ženu rado će zaposliti svaki privatnik, a udatu samo ako je bez dece. Mi zato ne biramo. Dođite, i biće posla za sve vas, jer vam se jedino kod nas pruža prilika da ležite i zarađujete gotov novac.

Na predstojeće izbore izlazimo kao pobednici i skrećemo pažnju ostalim političkim grupacijama da su im sve predizborne kampanje uzaludne. Članovi našeg Kluba su, cenjeni politički protivnici, prešli sa reči na tela i svakoj predstavnici lepšeg pola pružili po dršku!

Pozivamo žene da izađu na izbore, pošteno i pravedno izglasaju naše kandidate, te da se uz našu pomoć u Parlamentu izbore za ono što im sleduje.

Zauzvrat, svi naši organi im u svako doba stoje na raspolaganju.

Predsednik Kluba, Jovan Slijepčević - Jodžo

MOJ NOS

Moj nos zauzima središte mog lica. Onako odoka, ima ga o-ho-ho. Pravi se važan. Ništa ne skriva. 

Ostali uređaji na mom telu: oči, uši, usta, ljubavni mišić, pokušavaju da privuku pažnju. Opremljeni su čulima pa misle da su važni. Prenose mi sve što osete, ne pada im na pamet da me ostave na miru.

Moj nos pun je dlaka koje hvataju razne bubice, grudvaju ih u mala klupka, oblažu slinom i pohranjuju na unutrašnje zidove nozdrva. Moj nos ne hrani se bubicama. Čuva ih na toplom sve dok ne postanu dovoljno velike da se same brinu o sebi, izađu na svetlo dana i same samcate se zapute u svet. Dok to čekam, pripremam se za taj srećni događaj puštajući da na moj nos padaju razne gluposti. Moj nos je pravo mesto za to. Gledam povorku malih i velikih budalaština, uredno poređanih, kako klize s nosa. Gutam ih jednu za drugom, pretvarajući ih u sok jednim jedinim zamahom jezika.

Ako u nozdrve mog nosa gurnem glave kućnih mezimaca i uvrnem im repiće, ne čuje se ama baš ništa, čak me ni ne golica.

Moj nos više se ne bavi politikom.

Oženiću se ženom među čije sise mogu savršeno da zabodem svoj nos. 

Zoran Spasojević

BEAST OF BURDEN

Smišljao sam priču. Pogledom dubio rupu u podu. Bila je k'o Etna. I bacao kvazifabule u nju. Zatrpao rupu. Pretrpao rupu. Gušio se, sa kvazifabulama u nosu. Tu sam došao i do priče. Iskašljao je. Bledunjava, krhka, mala, ogromne, paranoične oči. Moja je, pa neka je i skromna. Neka je ružna. Ipak, moja. Ipak, ružna, ružna iznad svega! Nabacio sam joj dijademu. Ostala je gola. I svilene haljine sam joj dao. I baršun. I plašt. I odoru. Na providne, klempave uši minđuše od rubina. Cipele obrubljene samurovinom. Skiptar i žezlo u nejake ruke. Bila mi je lepša. Kitnjasta. Barokna. 

Prošetao sam priču. Jaukala je i preklinjala. Hramala. Znojila se. Nije mi se dopala. Nervozno hoda, ta priča. Stavio sam joj olovne tegove u čizme. Usporio je. Postala je dostojanstvena. Lupalo joj srce. Ubledela u licu. Aristokratsko bledilo. Zastala je. Pred mojim nogama. Tu. Crkla je kao odano kuče.

Aleksandar Novaković

Optimizovano za IE 800x600
© ETNA, Beograd, 2001-2004. Sva prava zadržana