SKIDANJE OREOLA

Mnogo je već knjiga aforizama objavljeno, na sve četiri strane sveta, ali još nikad dosad, koliko je znano onome što ovo piše, nijedan aforističar nije sročio knjigu aforizama o ovom književnom žanru. Prvo takvo delo poteklo je iz pe- ra autora sa naših strana, Ilije Markovića, koji je tako po- kazao u čemu još jedino možemo da budemo prvi, takvi kakvi jesmo, i u svetu kakav on jeste. Neće nas u Evropu uvesti ni naša politika ni naša privreda, a kako stvar sada stoji, nećemo tamo doći ni sa košarkom i odbojkom. Samo još u stvarima duha kadri smo da se sa drugima merimo, pa u prilikama u kojima se nalazimo, knjige kao što je ova dođu nam kao melem na ranu.

Nije, međutim, zasluga Ilije Markovića samo u tome što se jedini do sada domislio nečem čemu se niko još u toj knji- ževnoj disciplini domislio nije. Pošlo je ovom našem autoru za rukom i nešto drugo, što na prvi pogled izgleda nemoguće - da na uzoran aforistički način iskaže ono što čini samu suštinu veštine ovog književnog kazivanja.

Tome u prilog samo jedan citat: "Aforizam - tri misli u dve reči", kaže Ilija Marković. Po nečem ovaj žanr, naravno, u svojim najboljim dostignućima, nalikuje na crne rupe vasione. Kao što se na tim mestima kosmosa na malom prostoru sabijaju ogromne količine materije, tako se u aforizmu zgušnjava neshvatljivo velika mera značenja. Utoliko se aforizam može uporediti i sa onim što se u vreme renesanse zvalo mikrokosmos - da se u onom malom ogleda ono veliko. I ovo svojstvo književnog žanra o kome je reč umeo je aforistički da uobliči Ilija Marković: "Aforizam je kap istine u kojoj se prelama more gluposti", čitamo u njegovoj zbirci.

Da kažemo i to da, osim što ume da uoči bitne odlike ove književne discipline, ovaj naš autor ume i da tu svoju spoznaju uobliči po svim pravilima aforističarske veštine. Oba aforizma o aforizmu što smo ih ovde naveli sačinjena su tako da je u njima zgusnuta ona velika mera značenja zbog koje smo ovaj književni oblik i uporedili sa crnim rupama vasione.

Na isti, sveden i jezgrovit, način uobličio je Ilija Marković i ono što je jedina prava svrha žanra o kome je reč. "Aforističari su dželati koji ne skidaju glave, već oreole." kaže on. Tako i jeste. Nema dobrog aforizma ako se njime ne skida neki nezasluženi oreol. Tim nezahvalnim poslom bavio se Ilija Marković i u vreme minulog režima, pa tako, dosledan sebi, čini to i danas. Jer, veli on: "Satira je čudna biljčica. Najbolje uspeva gde ima korova." A da korova i danas ima, svedoče nam na najbolji način novi Markovićevi aforizmi. Možda najbolje onaj u kome autor ironično varira misao da je ponavljanje majka mudrosti. Češće se, međutim, mnogo češće, ponavlja ne ono što je mudro, već ono što je glupo. Zato Marković kaže: 

Satiričari pišu o drugoj vlasti 
koja pravi iste gluposti. 

A podvlačeći paralelu između onog juče i ovog danas, beleži ovaj naš aforističar: 

Juče se sve nije moglo reći. 
Danas se sve može prećutati.

Nešto slično bi se moglo kazati i za ovu knjigu. Oni što imaju oreole oko glave ne vole mnogo one koji im ih skidaju, pa se lako da pretpostaviti da bi i ovu Markovićevu zbirku mogla da prekrije ćutanje.

Međutim, aforizam je zaista neka čudna biljčica. Što je više plevite, ona više raste. I ako je danas prećutite, već sutra to nećete moći.

Nikola Milošević

____________________
Izvornik: Recenzija knjige 
Aforizam je Alfa i Omega srpske satire - Ilija Marković
Ilijada, Novi Sad - 2003.