|
|
![]() |
Naslovna | 1 | 2 | 3 |
4 | 5 | 6 | 7 |
8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16
|
Beleške o
karikaturama |
|
Predrag Koraksić
CORAX |
|
piše: Jelena Miletić |
|
|
|
Poslednjih godina Corax stalno izlaže svo- je radove, prvo u oslobođenim gradovima
i opštinama, a trenutno u novooslobođe- nim gradovima Srbije. Određenje
umet- ničko-socijalnog statusa autora bilo bi iz- među karikaturiste i kant-autora. On
jes- te karikaturista, ali njegov status odre- đen je zvanično nezvaničnim delovanjem. Bio je
kant-autor našeg vremena. U ovom tekstu je obuhvaćen period vladavine
jednog režima,
odnosno period tranzicije u proteklih deset(1) godina. Izvori za
proučavanje su karikature objavljene u tematskim albumima i predstave na
inter- net
site-u(2). Izbegnuti su radovi objav- ljeni u dnevnim listovima(3)
iz dva raz- loga. Prvi razlog je što je veći broj karikatura objavljen u
tematskim albumima a drugi nemogućnost da se obuhvati ceo opus radova iz dnevnih listova.
Cilj teksta je da otkrivanje mehanizama modaliteta predstava i mehanizama delovanja na posmatrača. U osnovi svih predstava,
mehanizam modaliteta je žanr, konstrukcija prepoznatljive realnosti, odnosno realnost prepoznatljiva za određenu socijalnu grupu. Žanr
je dugo u nauci posmatran kao deo određene vrste ili koda. Još u antici postojali su žanrovi preuzeti iz grčkog pozorišta u okviru
kojeg se dramski tekst delio na tragediju, komediju i satiru. Ova podela je ušla u
hijerahiju žanrova u humanističkim teorijama
umetnosti. Savremena teorija medija, je takođe delimično zadržala ovu podelu, uvodeći nove termine –
triler, western, sf. itd. Tradicionalno posmatranje žanra, o kome je ovde reč(4) odnosilo se na sadržaj ili formu, tako da se definisanje žanra zasnivalo na rešavanju problema kako se tretirala tema. Često se dešavalo da se žanrovi, ovako shvaćeni, poklapaju tako da su se teškoće u definisanju žanra
prenosile na terminologiju. Pod uticajem filozofa i teoretičara Wittgensteina, savremeni teoreti-
čari(5) žanr definišu na osnovu srodnih karakteristika unutar određenog teksta. Ova strukturalistička struja bila je osporavana. Dešavalo se, da se određene
karakteristike, takođe poklapaju unutar različitih tekstova. Treći pristup, psihološko lingvistički,(6)
zasniva se po principu egzempluma kojim se bliže određuje žanr.
Indentifikacija žanra zavisi od različitih okolnosti i zadire u sociološko-psihološku prisutnost auditorijuma. Kriterijum koji određuje žanr
je konzument, dok su teoreticari ti koji ga valorizuju. Određeni žanr opstaje i traje jedino ako određena socijalna grupa sledi principe
i regule koje ga čine. "Žanr je ono što mi kolektivno verujemo da je to
to" (Andrew Tudor).
Drugo pitanje koje se postavlja u teoriji žanra je moć delovanja, pitanje koje se obično odnosi na trajanje popularnosti u
mas-medijima. Sa jedne strane je onaj ko stvara žanr, dok je sa druge onaj koji ga konzumira. U semiotici konzument određenog žanra naziva se
"idealni interpretant". Postavlja se pitanje od čega zavisi određena pozicija
"idealnog interpretanta". Pozicija obično zavisi od socijalno-psihološke dimenzije, pola, starosnog doba, razvijene svesti, ekonomskog statusa. Takođe, postavlja se problem mogućnosti poistovećivanja interpretanta sa predstavom. Na osnovu istraživanja određene sociološke grupe koja prati
sapunske opere, došlo se do zaključka da "idealni
interpretant" upoređuje događaje i aktere sa svakodnevnim životom i da pri tom nalazi opšte i idealne vrednosti koje mu nedostaju u svakodnevnom životu.
|
 |
Coraxove predstave korespondiraju sa navedenim zaključcima, jer su prikaz
lako prepoznatljive realnosti. One su i odraz društveno-političke
realnosti i u sebi nose ideološku konotaciju, imaju retoričku ulo- gu, one
ubeđuju interpretanta, ali su u isto vreme karikature, koje imaju
karakter političkog humora. Njihovo trajanje zavisi od interpretanta,
ali i od političke zbilje. One su se pojavile u određenom istorij- skom
trenutku i traju dok traje potreba za njima. Presek
sociološko-psihološke di- menzije interpretanta zavisi od moguć- nosti
identifikacije i poistovećivanja sa predstavom. On je u poslednjih deset
godina bio promenljiv, da bi u poslednje vreme bio masovan, putem
propagande, kao leci Otpora sa predstavama Coraxovih karikatura.
Različite predstave su različito koncipirane, jedne figuriraju kao
paradigme, dok druge kao sintagme. Sve predstave imaju funkciju znaka.
One sve imaju formu, određeno značenje i interpretatora.(7) Paradigma po definiciji predstavlja znak koji pripada odre-
đenoj kategoriji, dok je sintagma kombinacija oznaka koje formiraju
određenu smisaonu celinu. U okviru žanra sintagma ima narativni
kontekst, ona predstavlja tekstualnu strukturu, dok je paradigma izvor
teme. Sintagme se sastoje od segmenata, one mogu biti prostorne,
narativne i konceptualne. Prostorne su one koje se obično odnose na
vizuelne predstave i mogu biti u juksa poziciji ili u serijama u kojima
se predstave suk- cesivno ređaju.
Paradigma u okviru predstava koje stvara Corax može da figurira kao tip,
lik sa akce- sornim elementom ili kao samostalna predstava. Sintagma, s
druge strane, ima narativ- ni kontekst i odnosi se na temu u okviru same
predstave. Vizuelno, Coraxove predsta- ve u publikacijama mogu se naći u
serijama i u juksta poziciji. Corax u svoje predstave uvodi tipove koji
predstavljaju određenu socijalnu grupu ili naciju. Tipovi su na njegovim
predstavama lako prepoznatljivi, ali i nisu bliže određeni nekim
atributom. Oni su Srbin, Srpkinja, Amerikanac, Otporaš, Ilija Čvorović,
vernik režima, i tako dalje. Lik sa akcesornim elementom koji ga bliže
određuje je najčešća predstava u delu Predraga Koraksića. |
|
|
Obično je predstavljen političar sa njemu svojstvenim
akcesornim elementom i ova- kav lik se uvek ponavlja iz predstave u
predstavu. Događa se da određeni lik me- nja akcesorni element zavisno
od politič- kog trenutka. Akcesorni element sam po sebi može da bude
citat iz dnevno- političke stvarnosti, ali i prepoznatljivi ele- ment ili
simbol iz opšteg. Sama predstava može da bude paradigma i obično je na
njoj prikazan samo lik sa akcesornim ele- mentom ili simbol. Simbol u
Coraxovim predstavama može dabude samo određena ličnost, političar na
primer kao Slobodan Milošević, simbol režima, bez akcesornog elementa.
Sintagma u delu Predraga Koraksića, ima narativni kontekst i odnosi se
na određeni dnevno-politički događaj, koji postaje tema u okviru
predstave. Takođe se dešava da u okviru narativnog teksta postoje
paradigme, odnosno da sintagma bude sačinjenaod paradigmi koje se
ponavljaju u okviru predstave. Pri tom Corax koristi retoričku figuru
repetitio.(8) Vizuelno, predstave mogu da budu u juksta
poziciji, i u tom slučaju one jedna drugu bližeo dređuju i imaju
retoričku funkciju. Predstave koje se pojavljuju u serijama mogu da budu
tematski povezane, kao što je to slučaj u albumima, mogu da budu
određene vremenskim periodom, jednim događajem ili nizom događaja iz
dnevno-političkog života. Corax pravi tour na internet site-u
kada se predstave sukcesivno smenjuju, koje mogu biti tematski povezane
kao priča, ali i ne moraju.
Coraxove karikature se takođe mogu posmatrati kao satira društva. U tom
slučaju glavne aktere na karikaturama treba posmatrati kao odraz društva
u određenom vremenskom periodu sa svim manama i vrlinama. U periodu iza
nas, ova povratna sprega bila je između jedne porodice i društva. Autor
je pratio sve društveno-političke događaje i karikirao ih je kroz prizmu
vladajuće porodice Milošević, mi smo bili oni, oni su bili mi.
Karikatura posmatrana kao satira nije nepoznata u istoriji umetnosti. U
18. veku, Hoghart na sličan način posmatra tadašnje englesko društvo u
tranziciji. On stvara serije grafika koje obrađuju određenu temu. Poput
Coraxovih karikatura one su istovremeno i satira društva i politički
humor. Zanimljivo je uporediti način kako je tretirana tema "Izbori".
Corax, za razliku od Hogharta, ne karikira izbore same po sebi, već
direktno pokazuje prstom na režim. Hoghart je, s druge strane, kritičar
engleskog društva u doba stvaranja "demokratije". |
|
Kada je o tome reč, neminovno se na- meće pitanje propagande. Koliko je
au- tor bio angažovan? Od 1992. godine Coraxova delatnost, primarno je
bila da agituje i da utiče direktno na svest pos- matrača. On je stalno
pratio događaje i objavljivao ih je u dnevim listovima itd. Njegove
karikature bile su svuda prisut- ne i imale su jasno određenu ulogu, one
su na neki način bile propaganda protiv režima, ali se postavlja pitanje
da li su bile i propaganda za "drugu" stranu.
|
|
___________________________________________
1) Kolecije karikatura u tematskim albumima Predrag Koraksić-Corax
objavljuje rano jos 1985, u Beču pod nazivom Nord-sud-Monolog,
publikovao je Osterrichischer Informationsdinst, zatim sledi
Građanski bukvar, Građansko oslobođenje Republika, Beograd 1992;
Bukvar za odrasle, Vreme knjige, Beograd 1994; Familija,
samizdat B92, Beograd 1996; Lopovi i žandari, Radio B92, Beograd
1997; Godinu dana posle, Radio B92, Beograd 1998
2) internet source: www.Corax.co.yu
3) Corax je objavio svoje radove u dnevnim listovima Borba, Vreme, Naša
Borba, Danas, na sajtu www. Free92.co.yu, www.vreme.co.yu, online
4) internet source: Daniel Chandler, Semiotic for beginners: Introduction
to Genre Theory
5) isto.
6) isto.
7) internet source: Daniel Chandler, Semiotic for Beginners, Paradigms
and syntagms
8) Primer ovakvog načina predstavljanja je ponavljanje lika Ilije
Čvorovića u jednoj predstavi koja je publikovana u albumu “Lopovi i
žandari”, Radio B92, Beograd 1997.
______________________
Napomena: Karikature su novijeg datuma i možda mogu pružiti odgovor
na pitanje:
da li je autor angažovan ili je prosto profesionalac (prim. ur.).
|
- 8 -
|
Optimizovano za IE 800x600
© ETNA, Beograd, 2001-2004. Sva prava
zadržana
|
|
