|
VRATA
Kroz stisnute očne kapke najpre mi se učinilo da su vrata otvorena ali kada sam otvorio oči bila su garantovano zatvorena.
Ponovo sam sklopio oči i, gle, istog časa mi se javio onaj stari osećaj da su mi vrata otvorena. Zbog toga sam naglo bacio pogled u želji da iznenadim situaciju i ništa na svetu nije bilo tako sigurno kao činjenica da su mi vrata zatvorena.
No, evo, ponovo zatvaram oči i mirno konstatujem kako mi onaj malopređašnji osećaj sigurnosti iščezava i sve sam uvereniji da su mi pomenuta vrata široko otvorena i da bih mogao kroz njih onako glat da prođem, ako ne i da odem negde gde o svome povratku ne bih morao uopšte da razmišljam. Svakako vredi pokušati ali isključivo naslepo. Moglo bi nešto od ovoga svega biti ili ne biti. U slučaju da ne otvorim oči veći su mi izgledi na uspeh. Uz to obavezno ide faktor volje, vere, sreće i opšteg
pozitivnog energetskog stremljenja. Zato prilazim vratima odlučno i strogo
stegnutih očiju i prolazim kroz zid. Letim kroz kanape i žice za prostiranje veša, kroz grane drveća, kroz trave nakratko.
Verovatno bi ovaj moj spasonosni skok, što na pad neobično liči, bio za mene sasvim smrtonosan da ja nisam izuzetno verovao u sebe. Đavola bih ja bio tako samo malčice mrtav da nisam na vreme skontao da su mi ta vrata jedini izlaz.
Raša Papeš
Samo smešan narod
može da ima
ovako tužnu
istoriju.
Ninus Nestorović
|
|
KAMEN
Svaki put se sapletemo
I padamo da sve zvoni!
Uzalud smo mi oprezni -
Neće kamen da se skloni!
Dva puta o isti kamen
Samo glupak se spotakne;
Kako li je tek glup kamen
Kada neće da se makne!
Nek se vidi ko je gluplji!
U ponos mu glupi takni!
Okreni se bar sto puta -
I o isti kamen zapni!
Rastko Zakić
IMA TU NEŠTO
Nisam ja glup. Sve ja dobro vidim. Jednog sina u kovčegu mi vratili. Drugi mi se preko mora javlja. Kućni prag mi u tuđini ostao. I suvog sam hleba željan.
I nije sve to tek onako. Ima tu nešto. Neka sila nadnaravna, neko čudo
nepojamno. Vuče konce, pomera nas. Čas ovamo, čas onamo. I upravlja svime i upravlja svačim. Nisam ja glup da ne vidim da tu ima nešto.
Đorđe Otašević
|
