|
Iz dnevnika budućeg ludaka
Političari i policajci idu ruku pod ruku. Tako uvijek imaju nešto ispod ruke.
Državna imovina je društvena.
Uglavnom je u društvu bogataša.
Jedini sam hranilac u porodici.
Ostali nemaju šta jesti.
To je uvaženi lokal patriota.
Posjeduje lanac lokala.
Vođa nikad nije razgovarao
o zahtjevima neprijatelja.
On je razgovarao o prohtjevima neprijatelja.
Uspostavljena je pravna država.
Ne može svako da krade.
Svijest im je razvijena do besvijesti.
Vlast je takva da se u svakom od nas krije slobodan čovjek.
Pregazio sam ležećeg policajca.
Prvo sam ga oborio.
Rade Petković
TRAGEDIJA
Dogodila se nečuvena tragedija.
Pravosudni nonsens. Iako potpuno nevin, osuđen sam na kaznu zatvora u trajanju od
20 godina.
Uzalud vrhunski advokati, javno suđenje,
priče o ljudskim pravima i slobodama. Sud se nije dvoumio ni jednog trenutka.
Ali neka. Nije mi žao. Ni to što je proces montiran, niti
što ću najlepše godine provesti na robiji.
Samo mi je žao što u zemlji bezakonja nikog nisam ubio!
Vladan Sokić
Tukli su me u policiji
iako sam nevin.
Tek tada sam uvideo kako nepravda ume da boli.
Ninus Nestorović
|
|
DOKAZ
Probudilo ga je snažno lupanje na vratima. Trojica naoružanih muškaraca uđoše u stan.
- Da li si ti Ignjatije Spirdilonović? - upita jedan od njih.
- Nisam. Ovo je neka greška.
- Držite ga! Mi ne tražimo Ignjatija Spir- dilonovića, on nije Ignjatije Spirdilonović, znači - on je naš čovek.
- Ali ja nisam ništa uradio!
- Da li si nešto ukrao?
- Ama baš ništa. Ja sam miran i pošten čovek.
- Još jedan dokaz da smo uhvatili pravog. Mi smo politička policija i nas kradljivci ne interesuju. Ti nisi kradljivac, znači - baš tebe tražimo.
- Čekajte, molim vas! Ja sam lojalan građanin i nikad nisam bio u zatvoru!
- Više dokaza nam ne treba. Ljudi koje mi tražimo ne završavaju u zatvoru jer ih odmah likvidiramo. A ti, kako si sam rekao, nikada nisi bio u zatvoru. Pero, okončaj postupak!
Visoki mladić u dugačkom mantilu ispraz-
nio je začuđenom čoveku šaržer u glavu.
- Kakva gnjavaža! - promrmlja brkati gledajući na sat. - Izgubili smo četiri minuta da prikupimo dokaze, a sve smo mogli da završimo mnogo brže. Ali, šta se može! Sada smo demokratska država i niko ne može biti osuđen pre nego što se krivica nepobitno ne dokaže. A ja poštujem zakon.
Đorđe Otašević
|
