ISTORIJSKA EPIZODA

komad o slučaju

Lica:
Predsednik
Podpredsednik 


Mesto dešavanja:
Kabinet predsednika Rezervata Srbija


(24. avgust 2004. Predsednik sedi za radnim stolom. Podpredsednik stoji pred predesdnikom oslonjen o sto, trese se kao prut.)

PREDSEDNIK (kao iz daljine): O, zameniče moj, znaš li da je obnarodovan moj spisak od hiljadu imena koja nisu za novo vreme?
PODPREDSEDNIK (drhtavim glasom): Znam, gospodine predsedniče.
PREDSEDNIK: Pa, zameniče moj, jesi li ga pročitao?
PODPREDSEDNIK: Nisam, gospodine predsedniče.
PREDSEDNIK (udarivši čvrgu podpredsedniku): Zbog čega nisi, zameniče?
PODPREDSEDNIK: Nisam stigao, gospodine predsedniče. Imam mnogo posla, gospodine predsedniče. Preopterećen sam, ako smem tako da kažem, gospodine predsedniče...
PREDSEDNIK (udarivši čvrgu podpredsedniku): Nema važnijeg posla od čitanja mojih naredbi. Je li to jasno?! 
PODPREDSEDNIK: Jasno mi je, gospodine predsedniče. Kako mi ne bi bilo jasno. (Pipnuvši se rukom po glavi.) Ali...
PREDSEDNIK (udarivši čvrgu podpredsedniku): Nema nikakvo "ali". Za kaznu imaš da naučiš spisak napamet. (Stavlja spisak pred podpredsednika.) Za početak, pročitaj mi ga naglas! 
PODPREDSEDNIK (čita): Lenjin, Marks, Engels, Moša Pijade, Ivo Lola Ribar, Rade Končar, Sava Kovačević, Boško Buha, Riga od Fere, Miloš Obilić, Gavrilo Princip... (Prekida sa čitanjem. Zbunjeno.) Zašto Gavrilo Princip, ako smem da pitam, gospodine predsedniče? 
PREDSEDNIK: Zato što je terorista.
PODPREDSEDNIK (zbunjen): Koliko sam ja obavešten Gavrilo Princip je naš nacionalni junak, gospodine predsedniče. 
PREDSEDNIK: On je naš Osama bin Laden. 
PODPREDSEDNIK (promenjenim glasom): On je gospodine predsedniče, ako smem da primetim, borac za oslobođenje Bosne i srpskog naroda od austrougarske okupacije. 
PREDSEDNIK: Ma kakav borac, običan terorista. 
PODPREDSEDNIK: Ako smem da primetim, istorija za njega kaže da je bio atentator, gospodine predsedniče. 
PREDSEDNIK (udarivši čvrgu podpredsedniku): Ma kakav atentator, običan terorista. (Glasno.) U principu, svi atentatori su teroristi. 
PODPREDSEDNIK (pipnuvši se rukom po glavi): Ali...
PREDSEDNIK (udarivši čvrgu podpredsedniku): Sve teroriste treba uništiti. I imena im izbrisati!
PODPREDSEDNIK (pipnuvši se rukom po glavi): Ali... 
PREDSEDNIK (udarivši čvrgu doglavniku): Dakle, ni ulice sa imenom Gavrila Principa, koji je izvršio atentat na prestolonaslednika Ferdinanda, ne mogu postojati u našem rezervatu. 
PODPREDSEDNIK (pipnuvši se rukom po glavi): Ali... 
PREDSEDNIK: Nemoj ti meni više "ali". (Udara čvrgu podpredsedniku.) Odučiću te ja od tog "ali". 
PODPREDSEDNIK: Hik, zahvaljujem, gospodine predsedniče.
PREDSEDNIK (dok popravlja frizuru): Danas ću objektivno da prekrstim imena svim ulicama. Ja to najbolje znam. (Ushićeno.) Ja sam izabran! 
PODPREDSEDNIK (snishodljivo): Eh, što ti je obrazovan i načitan čovek. Hik, ko bi to bolje uradio od školskog psihologa, gospodine predsedniče. 
PREDSEDNIK: Dosta smo mi ispaštali zbog tih mangupa. Eto, za početak krenuću baš od tog tvog Gavrila. (Glasno.) Radi mira u svetu Gavrilo Princip mora da ustupi svoju ulicu žrtvi atentata na Miljacki, Francu Ferdinandu.
PODPREDSEDNIK (pipnuvši se rukom po glavi, kao zadivljeno): Hik, gospodine predsedniče, to će biti vaš veliki doprinos borbi protiv svetskog terorizma. 
PREDSEDNIK: Znam. (Pokazuje na svoju fotelju.) Zato sam ja ovde, a ne ti. 

Zavesa.