MOJ ČOVEK

Lica:
Bu, ministar inostranih poslova
Au, kandidat za diplomatu


Mesto dešavanja: Kabinet ministra. Bu sedi u ogromnoj fotelji za velikim pisaćim stolom, igra se paketićem. Au sedi u maloj fotelji ispred stola.

BU: Naređujem gomili potčinjenih. Gomili kretena. Gomili problema. Ti bi mogao da budeš dodatni. Nikog neću da vodim za ruku. Sad imaš da mi pokažeš šta znaš. Ako ti se ne bude svidelo, odjebi iz mog kabineta... Traži drugi posao, čisti govna. Jesi li me čuo?
AU: Čuo sam, gospodine.
BU: Okej. Zašto hoćeš da radiš kod nas?
AU: Da služim državi. Mislim da bih tako mogao najviše da postignem.
BU: Dobro, ali zašto kod mene?
AU: Hoću da postanem diplomata.
BU: Budi uz mene, uspećeš. Zaboravi sranja s fakulteta. Nemoj ovde da ih koristiš. Mogla bi da te unište.
AU: Radiću sve što kažete.
BU: Moj čovek. Počni sad. Otvori prozor.

(Au odlazi do prozora. Prozor se teško otvara.)

AU: Uh!
BU: Sviđa mi se to "uh!". Sviđa mi se kako se snalaziš. Dobro si uvežban. (Gleda u otvoreni paketić na stolu.) Vidi ovo. Loša vutra. Vidi dlake, nerazvijeno seme. (Pokazuje travu.) Vidiš koliko je nezrelo. To je klasično albansko đubre. Vidi šta su mi doneli. Jebaću ih ružno!
AU (vraća se u fotelju, ćuti i gleda ispod oka).
BU: Staro je. Verovatno prošlogodišnje. Majku im jebem! (Zavija cigaretu, pripaljuje je.)
AU (zapanjeno): Šta, popušićete to?
BU: Ne, ti ćeš.
AU (odlučno): Neću!
BU: Nećeš?
AU: Ne.
BU: Zašto? Jesi li ti časna sestra?
AU: Ja sam ovde došao po konkursu, po posao.
BU (pruža cigaretu preko stola): Ovo je tvoj posao. Popuši to.
AU: Ne.
BU: Hajde, uzmi kad ti kažem.
AU: Ah, vi me sigurno testirate, gospodine.
BU: Ovo nije test. Hajde, rokni se.
AU: Znate, ja to ne radim.
BU: Ma, hajde, nije ovo kokain. Povuci.
AU: Ne, gospodine. Ja to ni za živu glavu ne bih uradio.
BU: Siguran si?
AU: Da, siguran sam.
BU: Da sam kojim slučajem diler, ti bi me znači odbio! Zar mene?
AU (ćuti i gleda ispod oka).
BU: Hoćeš da radiš za mene?
AU: Hoću.
BU: Ako ne uzmeš ovo sranje, ostaješ bez posla.
AU: Ali ja posao još nisam dobio, gospodine.
BU: Znaš, ne želim te u svom kabinetu. Nisi moj čovek. Izlazi iz mog kabineta, seronjo.
AU: Seronjo?
BU: Čemu dalje sedenje? Mrdaj! Naći ćeš ti posao na drugom mestu.
AU (uplašeno): Dajte mi to, gospodine.
BU: Znači, hoćeš posao. Baš je zapelo, a?
AU: Popušiću ga. Dajte mi to, molim vas.
BU: Ako tako hoćeš.
AU: Popušiću to. (Prihvata cigaretu. Uvlači. Kašlje.)
BU: Ha, devičanska pluća. Uvlači. Uvlači, seronjo. Uvlači. Samo napred. Uvuci to.
AU: Ne mogu više!
BU: Uduvaj se, jebote! Završi to sranje! Budi moj čovek. Idemo. Idemo.
AU (puši, kašlje i guši se): Oh, užas!
BU: Dobro si, klinac? Roknuo si se baš dobro. Kada si zadnji put pušio vutru?
AU: Nisam...
BU: Nemoj mene da lažeš ako hoćeš ovaj posao. Laži druge, posle ako postaneš diplomata. Laganje bi ti bilo u opisu radnog mesta. Kada si zadnji put pušio vutru?
AU: Zadnji... U drugom razredu srednje škole. Bili smo.... Pa, mi smo....
BU: Pušili vutru.
AU: Da. Da.
BU: To si izostavio u svojim podacima. Kapiram, imaš tajni. Svako nešto krije.
AU (ustaje, gasi pikavac u pepeljari).
BU: Bilo je jako. Do daske. Tako si sad duvao.
AU: Užas! Gospode, šta sam uradio.
BU: Zašto si to uradio?
AU: Vi ste me terali da pušim.
BU: To ti nije opravdanje. Nisam ti prislanjao pištolj na glavu.
AU: Niste.
BU: Moj čovek. Sam si doneo odluku. Punoletan si. Živi sa tim.
AU: Čoveče.... Oh, čoveče.
BU: Daj, saberi se. Uradio si ono što si mislio da treba. Hajde, idi sad do prozora, nagni se kroz njega i laj.
AU: Da lajem, gospodine?
BU: Dabome, da laješ. Još uvek želiš posao?
AU (naginje se kroz prozor, počinje da zavija kao vuk).
BU: Nemoj da zavijaš, ti nisi vuk. Rekao sam da laješ. Laj!
AU (laje).
BU: To, psu! Dobar si ti, psu. Možda ćeš biti moj čovek. Dobro je bilo, priđi sad.
AU (prilazi prema Buu, plače).
BU: Ako hoćeš da budeš moj čovek nemoj da plačeš. Moraš da kontrolišeš i radost i suze.
AU (ćuti, briše maramicom suze).
BU: Dobro je, dobro je. Vidiš koliko je bilo lako.
AU: Vidim, gospodine.
BU: Moj čovek. Sad mi ga popuši.

Zavesa.